Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Гж 937.24

Гж 937.24

                   

           Република Србија

 АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ

                Гж-937/24 

         12.03.2025. године

          К р а г у ј е в а ц 

 

У ИМЕ НАРОДА

 

 

            АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Тање Павловић Недељковић, председника већа, Зорице Игњатовић и Зорана Дукића, чланова већа, у правној ствари тужиље „АА“ из ..., коју заступа пуномоћник Зоран Нестојковић, адвокат из ..., против тужене „ББ“ из ..., коју заступа пуномоћник Новица Пантић, адвокат из ..., ради утврђења, вредност спора 21.000.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиље на пресуду Вишег суда у Пожаревцу 1П 33/23 од 01.02.2024. године, у седници већа одржаној дана 12.03.2025. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

             ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље „АА“ из ... и  ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Пожаревцу  1 П 33/23 од 01.02.2024. године у ставу 1 изреке.

 

             УКИДА СЕ  иста пресуда у ставу 2. и 3. изреке и у укинутим деловима предмет се враћа првостепеном суду на поновно суђење.

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

 

              Првостепеном пресудом у ставу 1. одбијен је тужбени захтев тужиље који гласи: „Утврђује се да је тужиља „АА“ из ..., улица ..., ЈМБГ ... ванкњижни власник 85/119 идеалних делова пословног простора који се налази у ... ул. ... број ..., саграђен на кп.бр. ..., уписане у лн бр. ... КО ..., што је тужена „ББ“ из ..., ЈМБГ ..., дужна да призна и трпи. Дозвољава се тужиљи да се на основу ове пресуде, без даље сагласности и приволе тужене, упише као сувласник на предметној непокретности у Катастру непокретности (земљишњим књигама) када се за то стекну законски услови“, као неоснован.

 

             У ставу 2. изреке одбијен је алтернативни тужбени захтев тужиље који гласи: „Обавезује се тужена да тужиљи исплати новчани износ од 21.000.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана подношења тужбе, па све до исплате, а све у року од 15 дана, по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења“, као неоснован.

 

             У ставу 3. изреке обавезана је тужиља да туженој на име трошкова парничног поступка исплати износ од 287.250,00 динара, у року од 15 дана, по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

 

             Против наведене пресуде жалбу је благовремено преко пуномоћника изјавила тужиља побијајући је у целости из свих законом прописаних разлога.

 

                 Тужена је преко пуномоћника поднела одговор на жалбу тужиље.

 

            Испитујући правилност и законитост ожалбене пресуде, сагласно овлашћењима из члана 386 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да је жалба тужиље делимично основана.

 

             Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1 - 3, 5, 7 и 9 ЗПП, а које Апелациони суд пази по службеној дужности, нити у потврђујућем делу уз битну повреду одредбе парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, на коју жалбом тужиље неосновано указује. У овом делу пресуда је донета на основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања на које је правилно примењено материјално право. Међутим пресуда у укинутом делу донета је уз погрешну примену материјалног права, због чега је чињенично стање остало непотпуно утврђено.

 

             Према стању у списима предмета и чињеничном утврђењу првостепеног суда решењем Агенције за реституцију Подручна јединица ... од 19.08.2022. године, усвојен је захтев за враћање имовине и утврђено право својине законском наследнику бившег власника “ВВ” из ... на 1/1 на национализованој непокретној имовини и то породична стамбена зграда ... број ... у ..., који објекат је био преузет из земљишне књиге на кп.бр. ... у јавној својини Града ... са уделом 1/1. Тужена се потом укњижила као власник, али до дана данашњег није ступила у државину спорног локала, јер је исти закључан, тако да град ... није могао да је уведе у посед локала. Тужиља се налази у државини спорног локала још од 2018. године, на којој адреси је регистровала своју предузетничку радњу .

 

             У претходном периоду у закупном односу у спорном локалу, био је „ГГ“, оснивач угоститељске радње ... од 05.09.2007. године, са закуподавацем Општином ... . Правноснажном пресудом Привредног суда у Пожаревцу од 19.05.2015. године, обавезан је био тужени „ГГ“ предузетник из ... да преда у државину  пословни простор у ул. ... број ... . Град ... је поднео 10.02.2017. године против извршног дужника „ГГ“ предлог за извршење ради предаје у државину предметног локала у улици ... број ... у ... . Из списа предмета Вишег суда у Пожаревцу П 423/17, а који се налазе у предмету Вишег суда у Пожаревцу П 26/22, утврђено је да је покојни „ГГ“ покренуо парнични поступак за накнаду на име улагања у предметни локал против Града ..., у току којег поступка је преминуо.

 

             Тужиља тражи власништво над спорним локалом на име доградње, адаптације или пак накнаду за улагање у локал у износу од 21.000.000,00 динара.  Претходно је тужбени захтев за исти пословни простор, најпре поставила у односу на Град ... у предмету Вишег суда у Пожаревцу П 26/22, где је тражила на име улагања износ од 21.156.000,00 динара, у ком предмету је тужбени захтев правноснажно одбијен.

 

             Код напред наведеног оцена је првостепеног суда да тужиља није доказала да је била ванбрачна супруга пок. “ГГ”, односно да су били у ванбрачној заједници, нити је у било каквом материјално-правном односу са туженом као власником локала, нити је пак пок. “ГГ” био у материјално-правном односу са туженом, већ са Општином односно Градом ... .

 

             Првостепени суд даље наводи да је тужиља, саслушана као парнична странка изјавила је да је пок. “ГГ” држао спорни кафић, да је пок. “ГГ” реновирао кафић, али да је она дала новац за та улагања. Уколико би та чињеница заиста била тачна, по оцени првостепеног суда тужиља би имала право да накнаду за улагање потражује од пок. “ГГ”, обзиром да је навела да је њему дала новац за реновирање тог локала, односно од његових законских наследника, али то право нема у односу на град ... са којим је пок. “ГГ” имао закључени уговор о закупу, и где је суд донео правноснажну пресуду у предмету Вишег суда у Пожаревцу П 26/22 где је одбио њен тужбени захтев којим је она тражила скоро идентичан износ на име накнаде за улагање, а такође ни у овом поступку у односу на тужену “ББ” са којом није у материјално-правном односу, те тужена “ББ” није пасивно легитимисана.

 

             Због свега наведеног првостепени суд је одбио предлог тужилачке стране који се односи на извођење доказа вештачењем, као и све остале предлоге, сведоке с обзиром да су сувишни у овом поступку имајући у виду наведено.

 

              На основу свега изнетог првостепени суд је одлучио као у ставу 1. и 2. изреке пресуде.

 

             Правилно је и по правном закључку Апелационог суда поступио првостепени суд када је тужбени захтев тужиље за стицање права сусвојине на предметном пословном простору одбио одлучивши као у ставу 1. изреке.

 

             Наиме, тужиља није у овом поступку доказала да је била у ванбрачној заједници са сада пок. “ГГ”, као бившим закупцем предметног простора а у  истом је без правног основа почев од 2018. године. Доградњом или адаптацијом туђег или сувласничког грађевинског објекта не стиче се право својине, осим ако законом или уговором није другачије одређено. Изузетно доградњом посебног дела зграде само савестан градитељ стиче право својине на истом, ако је власник зграде знао за градњу и није се томе противио, док се тужиља не може позвати на савесну градњу.

 

             Погрешна правна оцена првостепеног суда да странке нису у материјално-правном односу не доводи у сумњу правилност првостепене пресуде у потврђујућем делу, са којих разлога је Апелациони суд на основу члана 390 ЗПП одлучио као у првом ставу изреке ове пресуде.

 

             Међутим, због погрешног правног закључка првостепеног суда да странке нису у материјално-правном односу по основу улагања у предметни локал, на шта основано указује жалба тужиље, чињенично стање није потпуно утврђено. Наиме, по налажењу овог суда, о тужбеном захтеву којим тужиља тражи исплату новчаних средстава уложених у непокретност у власништву тужене, одлучује се применом одредби чланова 38-40 Закона о основама својинско-правних односа. Тим одредбама уређено је право држаоца да од власника коме враћа ствар захтева накнаду трошкова које је имао око ствари, при чему се прави разлика између савесног и несавесног држаоца са једне стране и разлика између нужних, корисних и луксузних трошкова са друге стране. Због наведеног погрешно правног закључка првостепени суд је пропустио да утврди по основу којих улагања односно доградње и адаптације тужиља потражује накнаду. Уколико је то улагање за време закупног односа сада пок. “ГГ”, са којим тужиља није била у ванбрачној заједници нити у било којој другој процесној заједници, а обзиром да тужиља наводи да је дала новац на име улагања то првостепени суд правилно закључује да би тужиља имала право на накнаду истог од законских наследника пок. “ГГ”, али не и од тужене “ББ”, као власника предметног локала. Међутим, уколико су предмет тужбеног захтева улагања настала у периоду од 2018. године, обзиром да је у том периоду тужиља у поседу спорне непокретности без правног основа што је чини несавесним држаоцем у смислу одредбе члана 39 Закона о основама својинскоправних односа, то несавесни држалац тада има право на накнаду нужних трошкова из става 4 истог члана, а право на накнаду корисних трошкова само ако су они корисни лично за власника, став 5 истог члана док је ставом 6 наведеног члана прописано да несавестан држалац нема право на накнаду трошкова које је учинио ради свог задовољства или улепшавања ствари, али може да однесе ствар коју је уградио ради свог задовољства или улепшавања ствари када се она може одвојити без оштећења главне ствари.  

 

             Са изнетих разлога, због погрешне примене материјалног права, побијана пресуда је морала бити укинута, на основу члана 391 став 1 и члана 392 став 2 ЗПП, с тим што је укинута и одлука о трошковима парничног поступка, јер иста зависи од коначног исхода спора у овој правној ствари.

 

             У поновном поступку првостепени суд ће ради правилне примене материјалног права, правилно и потпуно утврдити чињенично стање, поштујући начело терета доказивања, и  одредбе члана 398 став 4 ЗПП, донети нову закониту одлуку у овој правној ствари.

 

                                                                                                 Председник већа-судија       

                                                                                         Тања Павловић Недељковић, с.р.

 

 


@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу