Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Гж 94-11
Гж 94-11
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-94/11
Дана 31.03.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника већа, Надежде Видић и Снежане Ковачевић, чланова већа у парници тужиоца Ж. М. из Б., чији је пуномоћник Д. М., адвокат из К., против тужене Р. С., коју заступа законски заступник Р. Ј. П., чији је пуномоћник А. В., ради утврђивања правног односа и накнаде штете, вредност спора 550.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца, против пресуде Основног суда у Крушевцу 3П.бр. 706/10 од 18.05.2010. године, у седници већа одржаној 31.03.2011. године, донео је следећу
П Р Е С У Д У
1. УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Крушевцу 3П.бр. 706/10 од 18.05.2010. године под I и II изреке, па се одбацује тужба у делу којим је тражено да суд
- утврди према тужиоцу Ж. М. из Б. постојање повреде права личности која му гарантује Устав Србије и ЕК/II 11 а који је узроковао Општински суд у Крушевцу пропуштањем и неразумним одуговлачењем у спровођењу извршног поступка И.бр. 622/95, због угрожености права услед недостатка делотворног правног средства против неразумног одуговлачења извршног поступка, због осујећења права тужиоцу да мирно ужива на својини – имовини која је предмет извршења и због очигледне дискриминације тужиоца у поступку извршења као страног држављанина.
- утврди према њему постојање штете и право на потпуну накнаду узроковане штете коју је скривио Општински суд у Крушевцу, као орган тужене, а због пропуштања и неразумног одуговлачења извршног поступка И.бр. 622/95 и због недостатка права тужиоца да делотворним правним средством спречи даље одуговлачење правне заштите кроз судски извршни поступак, због ометања мирног уживања својине и трпљења дискриминације у извршном поступку у својству повериоца као страног држављанина.
- наложи туженој Р. С. да одмах прекине вређати право личности (људско право) тужиоца Ж., које чини Општински суд у Крушевцу пропуштањем и неразумним одуговлачењем извршног поступка И.бр. 622/95.
2. ОДБИЈА СЕ жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ иста пресуда у изреци под III и IV.
3. ОДБИЈА СЕ предлог тужиоца да Апелациони суд, ради обезбеђења неновчаног потраживања, усвоји привремену меру тако што ће наложити туженој Р. С. да одмах прекине вређати људска права тужиоца које врши Основни суд у Крушевцу у својству органа тужене Р. С., својим пропуштањима у извршном поступку И.бр. 622/95 и обавезати Р. С. да кршењем забране плаћа тужиоцу 10 евра за сваки дан повреде права, почев од наредног дана после уредне доставе решења туженој, па све док повреда траје, а повреда ће престати оног часа кад Основни суд у Крушевцу у целини изврши наплату доспелог потраживања у извршном поступку И.бр. 622/95.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком ожалбене пресуде под I одбијен је тужбени захтев тужиоца Ж. М. из Б. којим је тражио да суд утврди постојање повреде права личности која му гарантује Устав Србије и ЕК/II 11 а који је узроковао Општински суд у Крушевцу пропуштањем и неразумним одуговлачењем у спровођењу извршног поступка И.бр. 622/95, као неоснован.
Изреком под II одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да суд утврди према њему постојање штете и право на потпуну накнаду узроковане штете коју је скривио Општински суд у Крушевцу, као орган тужене, а због пропуштања неразумног одуговлачења извршног поступка И.бр. 622/95, као неоснован.
Изреком под III одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да суд обавеже тужену Р. С. да му плаћа новчане пенале у износу од 100 евра дневно за сваки дан повреде права, а почев од пресуђења, па све док повреда траје, као неоснован.
Изреком под IV одлучено је да свака страна сноси своје трошкове парничног поступка.
Против ове пресуде жалбу је изјавио тужилац наводећи да је првостепени суд одлучио само о тужбеном захтеву из парнице П.бр. 2711/07 а пропустио је да одлучи о тужбеном захтеву по спојеној парници П.бр. 2719/07, да изрека пресуде није подударна са тужбеним захтевом, због погрешно утврђеног чињеничног стања.
Испитујући ожалбену пресуду на основу чл. 372. ЗПП, Апелациони суд је утврдио да је жалба тужиоца у односу на изреку првостепене одлуке под III и IV неоснована а да за одлучивање по преосталом делу тужбеног захтева није надлежан суд већ Уставни суд Републике Србије као посебан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе сходно чл. 166 Устава Републике Србије.
Током првостепеног поступка утврђено је да се судским поравнањем П.бр. 1007/95 од 29. 05. 1995. године закљученим пред Општинским судом у Крушевцу дужник М. Р. из П. обавезао да повериоцу Ж. М. из К. исплати 3.600 америчких долара или уместо овог износа 14.000,00 динара најкасније до 30. 06. 1995. године са законском затезном каматом почев од 01. 07. 1995. године и да је због неплаћања овог дуга Општински суд у Крушевцу, по предлогу повериоца, дозволио извршење решењем И.бр.622/95 од 14. 08. 1995. године на износ од 14.000 динара са каматом али је током поступка међу странкама договорена исплата дуга у еврима у износу од 3.550 евра са роком исплате 10. 01. 2005. године, да је закључно са јулом 2005. године дужник исплатио 3.140 евра а преостали износ од 410 евра платио је 16. 09. 2005. године како произилази и из поднеска тужиоца од 04. 10. 2005. године у извршном поступку, али је тужилац накнадно инсистирао на чињеници да му је дуг само делимично враћен и да није измирен за износ од 90.000,00 динара на име камате на кредит који је подигла његова супруга што је неплаћањем проузроковао дужник М. Р.
На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је извео закључак да се износ камате од 90.000,00 динара не може урачунати у већ постојећи дуг, да је поступак извршења спроведеном у складу са ЗИП-ом чијем дужем трајању је допринео тужилац, па је одбио тужбени захтев у целости.
Апелациони суд налази да је првостепена одлука под тачком I и II изреке донета уз битну повреду одредбе чл. 361 ст. 2 тач. 2 ЗПП коју другостепени суд, сходно чл. 372 ст. 2 ЗПП испитује по службеној дужности, јер је првостепени суд одлучио о захтеву који не спада у судску надлежност. Тужбеним захтевом садржаним под тачком I, II и III тужбеног захтева уређеног поднеском од 12.02.2008 године тражено је утврђење постојања повреде права личности гарантовано Уставом Србије и Eвропском конвенцијом II/11 због суђења у неразумном року а са тим у вези и утврђење постојања штете и права на потпуну накнаду штете коју је скривио Општински суд у Крушевцу због неразумног одуговлачења извршног поступка И.бр. 622/95 као и због угрожавања права због недостатка делотворног правног средства против неразумног одуговлачења извршног поступка, мирног уживања својине и дискриминације тужиоца у извршном поступку као страног држављанина, и налагање туженој да прекине повреду права личности тужиоца, која права се сходно чл. 17,18,21,32,36 и 58 у вези са чл. 166 и чл. 170 Устава Републике Србије штите пред Уставним судом Републике Србије као посебним државним органом у поступку прописаним чл. 82 до 92 Закона о уставном суду („Сл.Гл. РС“ бр. 109/2007), који поступак, како произилази из списа предмета већ тече по Уставној жалби тужиоца.
Из горе изнетих разлога одлучено је као у изреци ове пресуде под 1, сходно чл. 376 ст.2 и чл.16 ст. 1 ЗПП.
Правилна је одлука првостепеног суда под тачком III изреке пресуде, која се жалбом само уопштено побија, јер овај део тужбеног захтева није доспео обзиром да о повреди права тужиоца, није одлучио Уставни суд као надлежни орган, па је одлучено као у изреци пресуде под 2 сходно чл.375 ЗПП.
Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде под 3 јер тужилац није доказао да су испуњени услови из чл. 302 у вези са чл. 291. Закона о извршном поступку за одређивање привремене мере ради обезбеђења неновчаног потраживања обзиром да није учинио вероватним постојање тог потраживања према Р. С. а посебно када се има у виду да је током првостепеног поступка, читањем списа извршног предмета, правилно утврђено да је закључно са јулом 2005. године, по претходно постигнутом споразуму са тужиоцем о продужењу рока исплате и промени валуте дуга, тужени исплатио 3.140 Еура а 16.09.2005. године и износ од 410 Еура и није доказао постојање опасности да ће се остваривање његовог потраживања према туженој Р. С. осујетити или знатно отежати нити учинио вероватним да је мера потребна да би се спречила употреба силе или настанак ненадокнадиве штете.
Одлука о трошковима парничног поступка није измењена јер тужилац није успео у парници, па му сходно чл. 149 ст.1 ЗПП трошкови не припадају а тужена Р. С. није истакла опредељен захтев за трошкове у смислу чл. 159 ст.1 ЗПП.
Председник већа-судија
Обрен Јездић, с.р.