Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 98.13 ради утврђивања
Гж 98.13 ради утврђивања
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж.98/13
Дана: 31.01.2013. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника већа, Снежане Ковачевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиоца В. И. из Б., чији је пуномоћник М. Ш. адвокат из К., против туженог Града К., чији је заступник Градски јавни правобранилац, ради утврђивања, вредност предмета спора 200.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Крагујевцу 20 П.7185/11 од 20.09.2012. године, у седници већа одржаној 31.01.2013. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу 20 П-7185/11 од 20.09.2012. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком побијане пресуде под 1- усвојен је тужбени захтев па је утврђено према туженом Граду К. да тужилац И. В. из Б. има право заједничког коришћења кп.2955 уписаној у ЛН.бр.6287 КО К. 3 што је тужени дужан да призна и дозволи тужиоцу да се по основу ове пресуде упише као сукорисник са правом заједничког коришћења на напред наведеној парцели, без накнадног присуства и сагласности туженог.
Изреком под 2- обавезан је тужени да тужиоцу надокнади парничне трошкове у износу од 96.600,00 динара.
Против ове пресуде тужени је благовремено, преко својег законског заступника, изјавио жалбу побијајући је из свих законских разлога предвиђених одредбом члана 360 став 1.
Испитујући оспорену пресуду на основу члана 372 ЗПП Апелациони суд је утврдио да је жалба основана.
Побијана пресуда донета је уз битну повреду поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП и на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а нашта се основано и у жалби указује.
Наведена битна повреда поступка састоји се у томе што је изрека пресуде под 1- контрадикторна и у супротности са постављеним тужбеним захтевом.
Изреком означеног дела пресуде најпре је утврђено да тужилац има право заједничког коришћења кп.2955 без навођења да ли са туженим или неким трећим, а потом је тужиоцу дозвољено да се упише као сукорисник исте парцеле са правом заједничког коришћења иако право сукоришћења и право заједничког коришћења по својој садржини нису истоветна, а нашта се основано и у жалби указује.
Према садржини постављеног тужбеног захтева из тужбе од 18.11.2008. године произилази да је тужилац тражио да се према туженом утврди његово право заједничког коришћења.
На расправи од 2.12.2011. године тужилац је допунио тужбени захтев утолико што је тражио да се тужиоцу дозволи да се по основу пресуде укњижи као сукорисник са правом заједничког коришћења наведене парцеле.
Међутим у поднеску од 08.03.2012. године, а којим је уредио тужбу у погледу тужбеног захтева тражио је да се у корист тужиоца И. В. и В. В., у односу на којег није дозвољено субјективно преиначење тужбе, утврди да имају право сусвојине на кп. 2955 а што је тужени дужан да призна.
С обзиром да првостепени суд решењем које је донео на расправи од 20.09.2012. године није дозволио субјективно преиначење тужбе (ступање у парницу тужиоца В. М.), а које решење се није односило и на тужиоца И. В. који је свој захтев преиначио у захтев за утврђивање сусвојине на кп.2955 КО К. 3, нејасно што о таквом захтеву суд није одлучио, а нашта се основано и у жалби указује.
На основу садржине листа непокретности 6287 КО К. 3 између осталог произилази да је Р. С. носилац права државне својине, а тужени Град К. корисник кп.2955 и породичних стамбених зграда од редног броја 1. до 3. а да су правни претходник тужиоца О. М. и тужилац И. В. сувласници са уделима од по ½ на једном двособном и два једнособна стана у стамбеној згради од броја 1. до 3. и сувласници помоћних зграда – клозета и шупе означених под бројем 5. и 6. На основу претходно изнетог произилази да тужилац није стекао право сусвојине од 1/2 и на зградама у којима се налазе станови, а које је његов правни предходник откупио од Привредног друштва „И.“ ДОО С. по уговору Ов.бр.II-457/07 oд 27.06.2007. године у коме није наведено да му се уз право својине на описаним становима од 87 м2, 42 м2 и 28 м2 преноси и право коришћења или сукоришћења на кп.2955 која представља градско грађевинско земљиште.
Због тога је нејасан закључак првостепеног суда да је тужилац као сувласник истих станова са уделима од по 1/2, које је стекао бестеретним уговором о уступању који је закључио са О. М. Ов.бр.II-583/07 oд 08.06.2007. године стекао и право сукоришћења или заједничког коришћења кп.6287 КО К. 3.
На основу чињенице да су тужилац и његов правни претходник О. М. у листу непокретности уписани само као сувласници три стана који се састоје од описаних одељења, а не и целих зграда, чак и да је тачна чињеница да у зградама од редног броја 1. до 3. постоје само ти станови који су мање површине и габарита од стамбених зграда у којима се налазе нису стекли правни основ за упис права коришћења односно сукоришћења и на грађевинском земљишту означеном као кп.бр.6287 у смислу члана 83 Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ број 47/03 и 34/06 ) и члана 3 став 3 Закона о промету непокретности, важећих у моменту подношења тужбе или право сусвојине означене парцеле по основу конверзије права сукоришћења у право сусвојине према сада важећем Закону о планирању и изградњи како је погрешно закључио првостепени суд када је усвојио тужбени захтев.
Због учињене битне повреде поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања није било могуће испитати ни правилност примене материјалног права на које се суд позвао, а због чега је Апелациони суд на основу члана 376 став 1 и 377 ЗПП одлучио као у изреци.
Укинута је и одлука о трошковима јер зависи од исхода парнице.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити пропусте на које му је указано тако што ће према садржини коначно опредељеног тужбеног захтева тужиоца и утврђења релевантних чињеница за примену одговарајућег материјалног права, према садржини тражене правне заштите и уз примену правила о терету доказивања, донети правилну и закониту пресуду.
Претходно цитиране процесне одредбе садржане у раније важећем ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09), примењене су на основу члана 506 став 1 сада важећег ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11) који је ступио на снагу 01.02.2012. године.
Председник већа-судија,
Oбрен Јездић,с.р.