Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Радно право » Радни спор » Гж1.2501.11 Престанак радног односа
Гж1.2501.11 Престанак радног односа
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж 1 2501/11
18.11.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Есада Вељовића, председника већа, Мирјане Симић и Маријане Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиоца В. Ј. из Н. П., чији је пуномоћник Н. А., адвокат из Н. П., против туженог „У.“ АД у Н. П., чији је пуномоћник Ј. Ф., адвокат из Н. П., ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Новом Пазару П1.1158/2010 од 25.05.2011. године, у седници већа одржаној дана 18.11.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог „У.“ АД у Н. П. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару П1.1158/2010 од 25.05.2011. године.
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев тужиоца В. Ј. из Н. П. којим је тражио да се обавеже тужени да му накнади трошкове жалбеног поступка у износу од 7.500,00 динара.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Пазару П1.1158/2010 од 25.05.2011. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и поништено решење туженог којим је тужиоцу отказан уговор о раду закључен између тужиоца и туженог и обавезан тужени да тужиоца врати на рад и распореди на послове и радне задатке сходно његовој стручној спреми и радним способностима.
Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накади трошкове парничног поступка у износу од 35.000,00 динара.
Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени побијајући је због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду у смислу члана 372. ЗПП, Апелациони суд је утврдио да жалба није основана.
У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачке 1, 2, 5, 7. и 9. ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању првостепеног суда, тужилац је засновао радни однос код туженог на неодређено време почев од 01.10.2007. године према уговору о раду број 310. Анексом уговора о раду број 8 од 01.02.2010. године тужилац је упућен на рад код послодавца „С.-к.“ доо у Н. П., на период од 01.02.2010. године до 30.06.2010. године. Након тога, тужилац је закључио уговор о раду на одређено време са „С.-к.“ доо у Н. П., за наведени период због привремено повећаног обима рада. Дана 18.05.2010. године тужени је тужиоцу отказао уговор о раду.
Код овако утврђеног чињеничног стања правилно је првостепени суд, применом материјалног права на које се у образложењу побијане пресуде позвао, усвојио тужени захтев тужиоца дајући за то основане разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд.
Наиме, одредбом члана 174. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05 и 61/05) предвиђено је да запослени може да буде привремено упућен на рад код другог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала потреба за његовим радом, дат у закуп пословни простор или закључен уговор о пословној сарадњи, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана. Ставом 2. истог члана прописано је да запослени може уз своју сагласност, у случајевима из става 1. овог члана и у другим случајевима утврђеним општим актом или уговором о раду, да буде привремено упућен на рад код другог послодавца и дуже од годину дана, док трају разлози за његово упућивање. Ставом 4. истог члана прописано је да запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време, а ставом 6. ове одредбе да по истеку рока на који је упућен на рад код другог послодавца запослени има право да се врати на рад код послодавца који га је упутио. Према одредби члана 79. став 1. тачка 3. Закона о раду запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада, између осталог, због привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона. Према члану 79. став 2. овог закона запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право, између осталог, да се у року од 15 дана од дана престанка рада код другог послодавца врати на рад код послодавца. То значи да за време мировања радног односа права и обавезе из тог односа су „ван употребе“ све док не престане разлог за мировањем. У конкретном случају тужилац је био упућен на рад код другог послодавца до 01.06.2010. године, па имајући у виду да је тужени за време мировања радног односа тужиоца код њега, донео решење којим је тужиоцу отказао уговор о раду, то је исто незаконито, тако да је правилно поступио првостепени суд када је наведено решење поништио и обавезао туженог да тужиоца врати на послове и радне задатке који одговарају његовој стручној спреми.
Наводи жалбе који се своде на то да је тужиоцу због радне недисциплине, неодговарајућег понашања на раду код послодавца код кога је упућен на рад, отказан уговор о раду и на тај начин је тужилац враћен матичном послодавцу – туженом, нису основани, јер је тужилац у првостепеном поступку доказао да је на рад код послодавца „С.-к.“ д.о.о. упућен на основу одлуке туженог и да је уговор о раду са новим послодавцем закључио за период од 01.02.2010. године до 01.06.2010. године, а да му је тужени уговор о раду отказао 18.05.2010. године, значи пре истека рока уговора на одређено време који је тужилац закључио са послодавцем код кога је упућен на рад.
Неосновани су и наводи жалбе да је тужиоцу уговор о раду отказао послодавац код кога је упућен, јер на ове околности тужени до закључења главне расправе доказе није доставио.
Како ниједан жалбени навод не доводи у сумњу законитост и правилност побијане пресуде, Апелациони суд је применом одредбе члана 375. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке ове пресуде.
Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је иста донета на основу одредби чланова 149. и 150. ЗПП, чија висина се жалбом не оспорава.
Ставом другим изреке ове пресуде Апелациони суд је одбио захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка у износу од 7.500,00 динара, који се односе на трошкове састава одговора на жалбу од стране пуномоћника адвоката, с обзиром да учињени трошкови нису били нужни.
Председник већа-судија
Есад Вељовић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Весна Алексић