Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж.2.60.11 Развод брака
Гж.2.60.11 Развод брака
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У
КРАГУЈЕВЦУ
Гж.2. бр. 60/11
Датум: 16. 02. 2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Зорана Хаџића, председника већа, Драгице Петровић и Сузане Видановић, чланова већа, у парници тужиље А. Д. из К., чији је пуномоћник Г.М., из К., против туженог Д. Д., из О., чији је пуномоћник В. Г., адвокат из К., ради развода брака, решавајући о жалби тужиље изјављеној на пресуду Основног суда у Краљеву П2. бр. 81/10, од 28. 04. 2010. године, у седници већа одржаној дана 16. 02. 2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда уКраљеву, П2. бр. 81/10, од 28. 04. 2010. године у ставу четвртом и шестом изреке.
У односу на став трећи изреке исте пресуде се жалба тужиље ОДБАЦУЈЕ КАО НЕДОЗВОЉЕНА.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом у ставу првом разводи се брак закључен између тужиље и туженог дана 27. 08. 2008. године у Општини К.
Ставом другим је одређено да ће самостално родитељско право над мал. сином странака Л. Д., рођеним ……вршити мајка, тужиља А. Д.
Ставом трећим обавезан је тужени да за издржавање мал. сина плаћа месечно 15% од редовних месечних новчаних примања умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање које остварује у МУП РС, ОУП К., почев од 23. 06. 2009. године убудуће док за то постоје законски услови, сваког првог а најкасније до петог у месецу за текући месец, на адресу или текући рачун зак. заступника мал. детета, мајке А. Д.
Ставом четвртим одбија се као неоснован вишак тужбеног захтева којим је тражено да се обавеже тужени да за издржавање мал. сина плаћа месечно 7% од редовних месечних новчаних примања умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање, преко досуђеног износа.
Ставом петим уређује се начин одржавања личних односа између туженог и његовог мал. детета тако што ће дете проводити сваки четвртак у месецу од 13,30 часова до 14,30 часова у просторијама Центра за социјални рад у К., у присуству мајке и то шест наредних месеци од дана правноснажности пресуде, а након тога отац ће мал. дете преузимати по два сата сваког уторка од 16,00 до 18,00 часова, као и сваке суботе од 15,00 часова до 19,00 часова, с тим што ће тужени преузимање и враћање мал. детета вршити испред куће где дете живи са мајком.
Ставом шестим обавезан је тужени да плати тужиљи на име трошкова парничног поступка износ од 2.660,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде.
Против наведене пресуде, тужиља је преко пуномоћника поднела жалбу из свих законом дозвољених разлога, са предлогом да овај суд поступи у смислу жалбених навода.
Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе чл. 372 ЗПП,
Апелациони суд је нашао да је ваљало одлучити као у изреци.
Побијана пресуда у ставу четвртом није захваћена битним повредма одредаба парничног поступка из члана 361 ст. 2. ЗПП, на које овај суд пази по службеној дужности, нити на повредама указаних жалбом, а због којих би се пресуда имала укинути.
Делом првостепене пресуде који није обухваћен жалбом разведен је брак странака, а самостално родитељско право над мал. сином Л., рођеним ….., вршиће мајка, а уређен је и начин одржавања личних односа између туженог и мал. детета, рођеног………..
Одлучујући о доприносу туженог у издржавању мал. детета, првостепени суд је имао у виду да тужиља са мал. дететом живи у родитељском дому са мајком, братом, бабом и дедом, да се издржава од бабине и дедине пензије, да је самофинансирајући студен треће године на Правном факултету у К. и да је од 24.03. 2010. године засновала волонтерски рад на три месеца уз надокнаду од 10.000,00 динара. Дечији додатак не прима и не поседује било какву имовину.
Тужени живи са мајком у породичној кући, површине 100 м2 и издржава се од зараде из радног односа, која просечно месечно износи 53.826,49 динара. Поред тога поседује око хектар и нешто имовине, од које је један део обрадив, али да он имовину не обрађује. Тужени има обавезу да издржава и сина А. од 18% зараде.
Сходно одредби чл. 160 ст. 1 и 2 Породичног закона, првостепени суд је ценећи потребе мал. детета утврдио да је за његово издржавање месечно потребно 10.000,00 динара, па је по налажењу овога суда, као другостепеног, правилно обавезао туженог на даваље доприноса у издржавању у висини од 15% редовних месечних новчаних примања, умањене за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање, а што износи око 8.000,00 динара, док је остатак дужна да обезбеди мајка, која поред новчаних давања има и посебан допринос кроз свакодневну бригу и старање о мал. детету. На основу изнетих разлога је и за вишак тужбеног захтева, у ставу четвртом тужбени захтев одбијен као неоснован, будући да потребе мал. детета не оправдавају досуђење већег износа од досуђеног у ставу трећем. За овакав свој став првостепени суд је дао довољно јасне и у свему за Апелациони суд прихватљиве разлоге.
Неосновано се жалбом тужиље истиче да првостепени суд није правилно утврдио месечне потребе мал. Л. кроз износ од 10.000,00 динара, будући да минимална сума издржавања по решењу Министарства надлежног за социјалну политику у време доношења судске одлуке je износила 16.886,00 динара. Међутим, овакви наводи се не могу прихватити основаним, с обзиром да је поменути износ само оквир и износ о коме је суд дужан да води рачуна приликом утврђивања потреба повериоца и могућности дужника издржавања, како произилази из одредбе чл. 160 ст. 1 Породичног закона.
Ни осталим наводима у жалби, које је овај суд такође ценио, не доводи се у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања и примењеног материјалног права, због чега је и жалба тужиље у односу на став четврти изреке побијане пресуде одбијена, сагласно овлашћењу из одредбе чл. 375 ЗПП.
У односу на став трећи изреке побијане пресуде којим је тужени обавезан на плаћање издржавања у висини од 15% од редовних месечних примања тужиља нема правног интереса за подношење жалбе у смислу одредбе чл. 365 ст. 3 ЗПП, с обзиром да је њен интерес за изјављивање жалбе само у односу на став четврти где је одбијен тужбени захтев за вишак новчаног потраживања на име издржавања, на основу којих разлога је сагласно овлашћењу из одредбе чл. 374 ЗПП жалба одбачена као недозвољена.
Правилна је и одлука о трошковима поступка садржана у ставу шестом изреке побијане пресуде, донета правилном применом одредбе чл. 207 Породичног закона, због чега је и потврђена сагласно овлашћењу из одредбе чл. 387 тач. 2 ЗПП.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Зоран Хаџић,с.р.