Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж.2.61.11 Развод
Гж.2.61.11 Развод
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
КРАГУЈЕВЦУ
Гж.2. бр. 61/11
Датум: 16. 02. 2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Зорана Хаџића, председника већа, Драгице Петровић и Сузане Видановић, чланова већа, у парници тужиље И. О. из К., чији је пуномоћник Р. Т., адвокат из К. против туженог Б. О., из К., ради развода брака, решавајући о жалбама тужиље и туженог изјављеним на пресуду Основног суда у Краљеву П2. бр. 346/10, од 08. 09. 2010. године, у седници већа одржаној дана 16. 02. 2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда уКраљеву, П2. бр. 346/10, од 08. 09. 2010. године у ставу трећем, шестом и седмом изреке.
УВАЖАВА СЕ жалба тужиље и УКИДА пресуда истога суда у ставу петом и осмом изреке, а списи враћају истоме суду на поновно суђење у укинутом делу.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим побијане пресуде разводи се брак закључен између тужиље и туженог дана 07. 10. 2007. године у Општини К., под текућим бројем 415.
Ставом другим је одређено да ће самостално родитељско право над мал. ћерком странака В. О., рођеном ……вршити мајка, тужиља И. О. из К.
Ставом трећим обавезан је тужени да за издржавање мал. кћерке плаћа месечно 5.000,00 динара почев од 09. 02. 2010. године убудуће, док за то постоје законски услови сваког првог а најкасније до петог у месецу за текући месец на руке или на адресу зак. заступнику мал. детета, а заостале рате да плати у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
У ставу четвртом одбијен је као неоснован вишак тужбеног захтева којим је тражено да се обавеже тужени да за издржавање мал. детета плаћа месечно 2.000,00 динара преко досуђеног износа.
Ставом петим уређен је начин одржавања личних односа између туженог и његове мал. кћерке тако што ће дете проводити са оцем сваки понедељак, среду и петак у месецу почев од 15,00 до 19,00 часова, с тим што ће тужени Б. преузимање и враћање мал. ћерке вршити испред к. позоришта, а када мал. В. крене у вртић, преузимање ће се вршити испред вртића, а враћање испред к. позоришта.
Ставом шестим одређује се мера заштите од насиља у породици, па се забрањује туженом да даље узнемирава тужиљу.
Ставом седмим је одређено да мера заштите од насиља у породици, предвиђена ставом шестим изреке пресуде, трајати годину дана од пријема пресуде.
Ставом осмим обавезан је тужени да плати тужиљи на име трошкова парничног поступка износ од 17.972,50 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.
Против наведене пресуде жалбе су поднели и тужиља и тужени, и то тужиља на став пети и осми изреке, а тужени на став трећи, шести и седми изреке, са предлогом да Апелациони суд поступи у смислу жалбених навода.
Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе чл. 372 ЗПП, овај суд је нашао да је ваљало одлучити као у изреци.
Побијана пресуда у ставу трећем, шестом и седмом изреке није захваћена битним повредма одредаба парничног поступка из члана 361 ст. 2. ЗПП, на које овај суд пази по службеној дужности, нити на повредама указаних жалбом, а због којих би се пресуда имала укинути.
Првостепеном пресудом, у ставу првом и другом, на које није поднета жалба је брак странака разведен, а самостално родитељско право над мал. ћерком странака В. О., рођеном …….вршиће мајка, тужиља И. О. из К.
Одлучујући о издржавању мал. ћерке странака В., првостепени суд је сходно одредби чл. 160 ст. 1 и 2 Породичног закона утврдио месечне потребе мал. Н. од укупно 12.000,00 динара, при чему је узео у обзир њене потребе за исхраном, одећом, обућом и остале потребе, те туженог обавезао на плаћање издржавања износом од 5.000,00 динара, ставом трећим изреке побијане пресуде, сматрајући да на тај начин неће угрозити своју материјалну егзистенцију, при чему ће преостали износ потребан за издржавање детета обезбедити мајка, док ће део бити подмирен дечијим додатком који износи 1.896,58 динара и делом од помоћи од Центра за социјални рад у износу од 7.466,00 динара. Утврђујући могућности родитеља, првостепени суд је имао у виду да тужени живи сам у изнајмљеном стану и издржава се од плате коју прима као радник обезбеђења у Т. где су му примања између 15.000,00 и 16.000,00 динара месечно, а да мајка детета није запослена, али да има одређена примања остварена продајом Оримфлајн производа у износу од 4.000,00 – 5.000,00 динара месечно.
На основу овако правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је по налажењу овога суда, правилном применом материјалног права, ставом трећим побијане одлуке, обавезао туженог на плаћање доприноса издржавања износом од 5.000,00 динара месечно, за који став је првостепени суд дао јасне, потпуне и у свему прихватљиве разлоге.
Такође је првостепени суд правилном оценом изведених доказа, сходно одредби чл. 8 ЗПП, ставом шестим и седмим одредио меру заштите од насиља у породици забраном туженом да даље узнемирава тужиљу одређењем да ће поменута мера трајати годину дана од пријема пресуде, сходно одредбама чл. 197 и 198 ст. 2 тач. 5 Породичног закона, дајући пуну веру исказу тужиље саслушане као странке, да је током трајања брака била изложена психичком и физичком насиљу од туженог, да је добијала батине, али да туженог из страха није смела да пријави МУП-у. У прилог исказу тужиље је и лекарско уверење од 27. 01. 2009. године и околност да је тужени и претио тужиљи, а имао и конфликт са њеним родитељима, због чега се пред истим судом води и кривични поступак. Из истих разлога се тужиља јако плаши туженог, плаши се да сама изађе у град, па увек иде са родитељима, не сме да изађе ни са пријатељима, плашећи се да је тужени не нападне, због чега се повука у себе и у кућу.
Жалбом туженог се неосновано истиче да је првостепени суд погрешно закључио да је он у могућности да доприноси издржавању мал. детета износом од 5.000,00 динара, што превазилази његове могућности, а са разлога што је првостепени суд ову околност, као и околност о потреби одређивања мере заштите од насиља у породици утврдио брижљивом оценом изведених доказа, сходно чл. 8 ЗПП и по принципу слободне оцене доказа по правилима логичког мишљења и животног искуства, уз образложену оцену изведених доказа. При томе начело непосредности, по правилу не допушта другостепеном суду да другачије оцени доказе које није сам извео, али како жалбеним наводима се не доводи у сумњу правилност чињеничног закључка, то је и жалба туженог одбијена, а побијана пресуда у ставу трећем, шестом и седмом изреке потврђена, сагласно овлашћењу из одредбе чл. 375 ЗПП.
Међутим, у односу на став пети изреке побијане пресуде, где је уређен начин одржавања личних односа између туженог и мал. ћерке се основано жалбом тужиље истиче да је захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, јер не садржи довољно разлога о одлучним чињеницама.
Наиме, првостепени суд је уредио начин одржавања личних односа тако што ће дете проводити са оцем сваки понедељак, среду и петак у месецу, почев од 15 до 19 часова, тако што ће тужени Б. преузимање и враћање мал. ћерке вршити испред к. позоришта, а када мал. В. крене у вртић, преузимање ће се вршити испред вртића, а враћање испред краљевачког позоришта, са образложењем да је за правилан и неометан психофизички развој детета битно да одржава сталне и редовне контакте са другим родитељем, а имајући у виду налаз и мишљење Центра за социјални рад у К. Међутим, на изложени начин првостепени суд није одговорио на примедбу и наводе тужиље да није сагласна да суд одреди виђење између оца и детета, на начин предложен од Центра за социјални рад, предлажући да тужени виђа В. у њеном присуству или неког трећег лица. При томе се првостепени суд у образложењу није осврнуо, нити је оценио део исказа тужиље да је тужени мал. В. давао алкохол када је имала годину дана, и то пиво, вино и ракију, да је пред дететом пуштао порнографске филмове и терао је да пред дететом имају полне односе, говорећи да ће то и она да ради када одрасте. Такође првостепени суд није од Центра за социјални рад посебно тражио да се изјасне на ове околности из исказа тужиље. Првостепени суд је пропустио и да тужиљу, приликом саслушања упита да ли је све ове околности изнела и овлашћеним радницима Центра за социјални рад, због чега је побијана пресуда у овом делу морала бити и укинута.
С тога ће првостепени суд, у поновљеном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка, те ће поновном оценом изведених доказа, уз извођење и нових доказа, сходно диспозицији старнака, употпунити чињенично стање, руководећи се најбољим интересом детета, при чему ће такође оценити да ли је целисходно да место преузимања детета од стране туженог, буде испред позоришта или вртића, што би значило обавезу детета да и при неповољним временским приликама, оца чека на отвореном простору, или би за дете било у бољем интересу да га отац преузима испред места становања, куће или стана, након чега ће донети нову и на закону засновану одлуку.
Како је укинута одлука о главној ствари, укинута је и одлука о трошковима поступка, чија судбина зависи од коначног исхода спора.
На основу изнетих разлога, а сагласно овлашћењу из одредбе чл. 376 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА,
Зоран Хаџић,с.р.