Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж.3.11 Накнада материјалне штете
Гж.3.11 Накнада материјалне штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: ГЖ-3/11
Дана 12.01.2011.године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, као председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић, као чланова већа, у правној ствари тужиоца А. М. из К. чији је пуномоћник А. М, адвокат из К., против туженог Р. С., коју заступа Републички јавни правобранилац Одељење у К., ради накнаде штете, вредност предмета спора 893.544,70 динара, решавајући по жалби тужене Р. С. на пресуду Основног суда у Крагујевцу број 9 П-2224/10 од 19.10.2010.године, у седници већа одржаној дана 12.01.2011.године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈА СЕ жалба тужене Р. С., па се пресуда Основног суда у Крагујевцу број 9 П-2224/10 од 19.10.2010.године УКИДА и предмет враћа Основном суду у Крагујевцу, на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Оспореном пресудом у ставу 1. обавезује се тужена Р. С. да тужиоцу А. М. из К. на име накнаде материјалне штете исплати износ од 894.544,70 динара са законском затезном каматом почев од 12.11.2009.године до исплате, у року од 15 дана по пријему писаног отправка пресуде под претњом извршења. У ставу 2. обавезује се тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 135.486,00 динара у року од 15 дана по пријему писаног отправка пресуде под претњом извршења, док се за износ од 5.937,50 динара захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка одбија као неоснован. Ставом 3. одбија се захтев туженог за накнаду трошкова парничног поступка.
У законски одређеном року жалбу на наведену пресуду уложио је заступник тужене и исту оспорава због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се првостепена пресуда преиначи тако што ће се тужбени захтев тужиоца одбити у целини и исти обавезати на плаћање трошкова поступка.
Испитујући оспорену пресуду у смислу одредбе чл.372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд је нашао:
Жалба тужене је основана.
Основано се у жалби тужене указује на погрешну примену материјалног права, а која је настала као последица непотпуно утврђеног чињеничног стања, тако да је пресуда захваћена и битном повредом одредаба ЗПП из чл.361 ст.2 тач.12, јер пресуда нема разлога о одлучним чињеницама. Због тога је жалба тужене усвојена и првостепена пресуда укинута.
У разлозима оспорене пресуде првостепени суд наводи да је оценом свих изведених доказа утврдио да је тужилац купио теретно возило марке „Рено“ преко посредника, исплатио купопродајну цену и платио увозну царину, да је извршена провера у МУП-у, након чега је извршена регистрација наведеног возила. Дана 25.03.1994.године возило је одузето од стране МУП-а ради обезбеђења материјалних доказа о чему је издата потврда о одузетим предметима. Против тужиоца је покренут кривични поступак који је окончан доношењем ослобађајуће пресуде, а поред тога против тужиоца је вођен и прекршајни поступак пред Царинарницом К. који је покренут по пријави СУП-а К. дана 09.10.1995.године у којем је тужилац оглашен кривим и изречена му је новчана казна као и мера одузимања возила. Даље се у образложењу наводи да је суд ценио наводе туженога којима је оспоравао тужбени захтев, али исте није прихватио као основане из разлога што суду није сагласно одредби чл.220 у вези са одредбом чл.223 ЗПП доставио доказе у прилог својих тврдњи да је решење о прекршајном поступку постало правноснажно и да је тужени као и његов пуномоћник исто уредно примио а такође и из разлога што је оценом наведених доказа утврдио да је спорно возило одузето тужиоцу у предкривичном поступку пре доношења првостепеног прекршајног решења. Такође, првостепени суд наводи да је на основу изјаве тужиоца утврдио да постоји основ за накнаду штете из разлога што му није враћено возило које му је одузето у кривичном поступку који је окончан доношењем ослобађајуће пресуде. Међутим, овакав закључак првостепеног суда се за сада не може прихватити као основан, јер пре свега првостепени суд није утврдио основ за накнаду штете односно пресуду је засновао на доказу који пред првостепеним судом није ни изведен.
У тужби је као доказ понуђен увид у списе Општинског суда у Крагујевцу К.бр.83/96 и на расправи од 11.05.2009.године суд је решењем прихватио предлог пуномоћника тужиоца за извођење доказа увидом у кривичне списе К.бр.83/96. Списи су тражени од писарнице, али током првостепеног поступка исти нису здружени предмету нити је првостепени суд извршио увид у списе или пресуду, па се не може прихватити закључак првостепеног суда да је тужилац у кривичном поступку ослобођен одговорности јер за такву тврдњу у току првостепеног поступка није изведен ни један доказ изузев изјаве тужиоца.
На расправи од 23.08.2010.године првостепени суд је извршио увид у књигу прекршаја Управе царине К. коју је донео пуномоћник и на основу исте је утврђено да је под редним бројем 409 уписано да је од стране МУП-а Србије –СУП К., као подносиоца пријаве 09.10.1995.године покренут прекршајни поступак против А. М. из К. због прекршаја из чл.194 ст.1 у вези ст.3 Царинског закона. У овом предмету донето је првостепено решење од 20.11.1995.године, окривљени је оглашен одговорним за наведени прекршај и истом је изречена новчана казна у износу од 800 тадашњих динара, а изречена је мера одузимања теретног моторног возила које је било предмет царинског прекршаја. Дана 13.02.1996.године, адвокат Б. Ђ. је изјавио жалбу на наведено решење и иста је дана 21.02.1996.године достављена МУП-у на одговор, а потом предмет 14.03.1996.године достављен је тада другостепеном органу Савезном већу за прекршаје ради одлуке по жалби. Другостепена одлука ПЖЦ бр.293/96 донета је 23.06.1997.године и истом је одбијена као неоснована жалба пуномоћника окривљеног и потврђено је првостепено решење од 20.11.1995.године. Дана 27.01.2005.године списи предмета П-409/95 враћени су првостепеном органу и исти су чувани 10 година од дана правноснажности, па је по протеку рока исти уништен према правилима о чувању архивске грађе. У уписнику је такође констатовано да је дана 01.11.1995.године донета наредба. Имајући у виду да су у књизи прекршаја унети сви подаци, те да се књига трајно чува као јавна исправа, неприхватљив је закључак првостепеног суда да тужени није пружио доказ о томе да је решење уручено тужиоцу или његовом пуномоћнику, обзиром на констатацију да је решење правноснажно. Такође је неприхватљив и закључак првостепеног суда да је возило одузето тужиоцу у предкривичном поступку, те да одузимање у прекршајном односно царинском поступку није везано за кривични поступак. Са тих разлога основано се у жалби туженог указује на погрешну примену материјалног права, а која је настала и као последица непотпуно утврђеног чињеничног стања, јер првостепени суд није извршио увид у кривичне списе, нити је на поуздан начин утврдио да ли је тужилац заиста ослобођен кривичне одговорности и уколико јесте из којих разлога, да ли због застарелости или због тога што није учинио кривично дело које му се ставља на терет. Због тога је жалба усвојена и првостепена пресуда укинута.
У поновном поступку првостепени суд ће пре свега употпунити чињенично стање тако што ће извршити увид у кривичне списе а сагласно свом решењу са расправе од 11.05.2009.године, те на поуздан начин утврдити да ли је тужилац ослобођен кривичне одговорности и уколико јесте из којих разлога је ослобођен, потом ће код утврђивања основа за накнаду штете имати у виду да постоји правноснажно решење донето у управном поступку о одузимању возила, јер у току поступка нису пружени контра докази да то решење није правноснажно. У поновном поступку имаће у виду и остале наводе жалбе уколико нађе да су од значаја за решење ове правне ствари.
Обзиром да је укинута одлука поводом главне ствари, укинута је и одлука о трошковима спора јер од исхода поступка поводом главне ствари зависи и одлука о трошковима.
На основу изложеног а сагласно чл.373 ст.1 и 377 ст.2 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци решења.
Председник већа-судија,
Милорад М. Јанићијевић,с.р.