Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж.4041.18 Накнада материјалне штете
Гж.4041.18 Накнада материјалне штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-4041/18
Дана: 11.01.2019. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Јасмине Симовић, председника већа, Јасмине Јовановић и др Татјане Кандић, чланова већа, у правној ствари тужиоца „AА" из ..., чији је законски заступник Новка Марковић и пуномоћник Драгана Обреновић, адвокат из ..., Љиљана Ристић, адвокат из ... и Никола Тадић, адвокат из ..., против тужене Општине ..., коју заступа Општински правобранилац у ..., ради накнаде штете, вредност предмета спора 26.439.922,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу П.бр.90/16 од 23.02.2018. године, у седници већа одржаној 11.01.2019. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца „AА" из ... и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Ужицу П.бр.90/16 од 23.02.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом 1. изреке првостепене пресуде одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца „AА" из ... према туженој Општини ..., којим је захтевао да се тужена обавеже да тужиоцу на име накнаде штете исплати укупан износ од 26.439.922,00 динара и то:
- износ од 1.280.000,00 динара за све оштећене објекте,
- износ од 5.666.795,00 динара за оштећену робу,
- износ од 13.233.896,00 динара за оштећену опрему,
- износ од 2.734.080,00 динара за оштећену амбалажу,
- износ од 1.585.200,00 динара за оштећени инвентар,
- износ од 1.358.911,00 динара за отклањање последица поплаве и
- износ од 581.040,00 динара за поправку асфалтног застора, а све са затезном каматом према Закону о затезној камати почев од 16.06.2014. године па до коначне исплате.
Ставом 2. изреке обавезан је тужилац „AА" из ... да туженој Општини ... на име трошкова парничног поступка исплати износ од 715.500,00 динара, у року од 15 дана од пријема ове пресуде, под претњом извршења.
Против првостепене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац побијајући је у целости због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права. Тужена је доставила одговор на жалбу.
Испитујући побијану пресуду на основу чл. 386 ЗПП („Службени гласник РС", бр. 72/11,... 55/14), Апелациони суд је утврдио да жалба тужиоца није основана.
Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а ни уз битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 12 ЗПП на коју жалба неосновано указује јер изрека је разумљива, не противречи сама себи ни разлозима пресуде, а образложење садржи разлоге о битним чињеницама који су јасни и непротивречни, те нема недостатке због којих се не може испитати.
Првостепени суд је утврдио следеће чињенично стање: да је тужилац привредно друштво са седиштем у ..., а лоцирано је на десној обали реке .... Услед обилних падавина у априлу и мају 2014. године, које су имале обележја елементарне непогоде те је тужена прогласила ванредну ситуацију 14.05.2014. године, дошло је до изливања река и других водотокова који на подручју тужене општине праве разгранату хидрографску мрежу. У ноћи 14/15 мај 2014. године излила се и река ... која је поплавила објекте тужиоца и причинила материјалну штету на покретној и непокретној имовини тужиоца. Одлуком о утврђивању пописа вода првог реда (Службени гласник РС, број 83/10) река ... је утврђена као водоток првог реда којим сходно члану 24. и 34. Закона о водама (Службени гласник РС, број 20/10, 93/12) управља Република Србија преко надлежног министарства и јавног водопривредног предузећа, које припрема план управљања водама, а затим га усваја Влада РС. У смислу члана 40 Закона о водама ради остваривања циљева утврђених Планом управљања водама Влада на предлог министарства доноси Програм мера који поред осталог садржи и мере на уређењу водотокова и заштите од поплава.
Према цитираним одредбама закона, Република Србија и Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе" надлежни су за управљање водотоком реке ... и предузимање мера ради заштите од поплаве па у том случају тужена не би била пасивно легитимисана у овој парници. Међутим, тужилац је свој захтев за накнаду материјалне штете настале изливањем реке ... и поплавом 14/15 мај 2014. године, засновао на објективној одговорности тужене општине као власника опасне ствари. Наиме, тужилац сматра да је једини и искључиви узрок материјалне штете стари гвоздени железнички мост који је опасна ствар у власништву тужене.
Суд је утврдио да је поменути мост грађен пре Другог светског рата, да се налази преко реке ... низводно од седишта тужиоца, да је некада био део пруге Београд-Сарајево и да више није у функцији железничког саобраћаја. Планским актима тужене предвиђено је уклапање моста у путну инфраструктуру, односно као пешачко бициклистичка саобраћајница. Вештак грађевинске струке Живорад Богосављевић је мерењем утврдио да је површина пропусне моћи путничког моста, који је узводно и да је због великог поплавног таласа и успора код железничког моста „имало услова за стварање повратног поплавног таласа и плављење објекта тужиоца".
Првостепени суд је закључио да стари железнички мост преко реке ... по својим својствима и положају није нужно опасна ствар, али може под одређеним околностима представљати позициону опасност и узрок штете. То би били случајеви као на пример: пад са моста у случају непостојања заштитне ограде, урушавање моста, отпадање делова конструкције моста и слично. У конкретном случају ништа од наведеног се није догодило 14/15 мај 2014. године тако да по мишљењу првостепеног суда не постоји узрочна веза између позиције железничког моста и његових грађевинских својстава с једне стране, те поплавног таласа који је оштетио имовину тужиоца с друге стране. Вештак грађевинске-хидро струке је навео да је пропусна моћ моста могла довести до успоравања протока воде и стварања повратног поплавног таласа. Суд није прихватио мишљење овог вештака као неодређено и једнострано, јер вештак није узео у обзир остале факторе као што су незапамћене падавине, кретање воде, постојање вирова и турбуленција, количина вученог наноса, попречни пресек речног корита, подужни пад речног корита и друге параметре. За оцену утицаја ових параметара вештак грађевинске-хидро струке је навео да су потребна додатна испитивања, а тужилац на коме је био терет доказивања узрока штете није предложио допунско вештачење вештака грађевинске струке.
По оцени суда, по редовном току ствари позиција железничког моста и његова грађевинска својства не би довели до плављења тужиочеве имовине да се у ноћи 14/15 мај 2014. године у великом делу Србије нису догодиле падавине незапамћене у задњих 100 година у Србији. Обилне падавине довеле су до изливања река и поплава многим општинама па и у ..., где су поплављени многи објекти физичких и правних лица, земљиште и саобраћајна инфраструктура. Није се излила само река ... узводно и низводно код железничког моста, већ и друге реке које су поплавиле већи део ... поља. Елементарна непогода је категорија више силе чије дејство тужена није могла избећи и отклонити. Предметна материјална штета не потиче од железничког моста, већ од узрока који се налазио ван те ствари тако да нема основа за објективну одговорност тужене као власника моста.
Имајући у виду напред изложено првостепени суд налази да је тужени неосновано истакао приговор недостатка пасивне легитимације. Ово са разлога што је тужилац свој захтев за накнаду штете чињенично и правно засновао на објективној одговорности тужене као власника железничког моста, сматрајући га узроком штете. Међутим, тужбени захтев је одбијен са разлога који су напред наведени, а то је што на страни тужене не постоји основ одговорности, нема штетне радње или пропуштања нити постоји узрочно последична веза између настале штете и поступања тужене.
Неосновано је тужена истакла и приговор недостатка активне страначке легитимације тужиоца. Овај приговор тужена је засновала на чињеници да су у међувремену трећа лица постала власници појединих кат. парцела које су раније биле својина тужиоца и појединих покретних ствари за које тужилац тражи накнаду штете у овој парници. Суд налази да тужилац има активну легитимацију да као привредно друштво захтева накнаду за штету на имовини тог друштва у мају 2014. године, а надлежни суд ће одлучити да ли је тај захтев основан или неоснован, нарочито за поједине ствари, односно опрему.
Суд је током овог поступка утврђивао и висину материјалне штете коју је тужилац претрпео у мају 2014. године и то преко вештака економске струке Радосава Дамљановића, налазећи да нема основа за обавезивање туженог да надокнади штету. Вештак висину штете је утврђивао искључиво на основу документације тужиоца за коју је оценио да није баш релевантна јер није ажурирана после 31.12.2013. године. Такође, је вештак указао и на велика неслагања између оне штете коју је тужилац пријавио комисији за процену штете 6.6.2014. године, штету коју је констатовала комисија тужене 19.5.2014. године и штете чија се накнада захтева овом тужбом. Стога, оцењујући налаз вештака економске струке суд налази да је исти урађен врло студиозно, детаљно, аргументовано и да је вештак према документацији нашао да је укупна штета коју је тужилац претрпео 18.688.212,46 динара уз спорна питања везана за опрему бачену на депонију и за седам компресора, и да пуномоћнику тужиоца није прецизирао тужбени захтев у складу са налазом вештака, већ према процени и нахођењу тужиоца о насталој штети у износу од 26.439.922,00 динара. Првостепени суд је на основу наведеног, одбио тужбени захтев за накнаду штете и одлучио као у ставу 1. изреке првостепене пресуде.
По оцени Апелационог суда правилно је првостепени суд утврдио чињенично стање и правилно применио материјално право, а разлоге које је навео првостепени суд у својој одлуци као довољне и јасне прихвата и другостепени суд.
На основу одредаба чл. 173. и чл. 174. ЗОО за штету од опасне ствари одговара њен ималац. Сматра се да штета потиче од опасне ствари изузев ако се докаже да опасна ствар није била узрок штете. У смислу члана 177. став 1. ЗОО ималац се ослобађа одговорности ако докаже да штета потиче од неког узрока који се налазио ван ствари, а чије се дејство није могло предвидети, избећи ни отклонити.
Нису основани жалбени наводи тужиоца да постоји узрочно последична веза између старог железничког моста, власништво тужене, и штетне последице на објекту и стварима тужиоца и да неосновано првостепени суд није прихватио налаз и мишљење вештака грађевинске-хидро струке Богосављевића, јер узрок штете је само она радња или догађај који у редовној ситуацији и по редовном току ствари доводи до штетних последица. У конкретном случају, услед енормних поплава дошло је до изливања реке ... и низводно и узводно од наведеног железничког моста, као и изливања других река које су поплавиле већи део ... поља, односно до елементарне непогоде. Елементарна непогода је више силе чије дејство тужена није могла избећи и отклонити. Узрок штете на објектима и стварима тужиоца није стари железнички мост власништво тужене.
Правилно првостепени суд није прихватио налаз и мишљење вештака Богосављевића који је навео да је пропусна моћ железничког моста могла довести до успоравања протока воде и стварања повратног поплавног таласа, јер вештак је указао на наведену могућност, али није поуздано утврдио узрок штете на објектима и стварима тужиоца. Вештак није узео у обзир остале факторе као што су незапамћене падавине, кретање воде, постојање вирова и турбуленција, количина вученог наноса, попречни пресек речног корита, подужни пад речног корита и друге параметре. За оцену утицаја ових параметара вештак Богосављевић је истакао да су потребна додатна испитивања, а тужилац на коме је био терет доказивања узрока штете није предложио допунско вештачење вештака грађевинске-хидро струке.
С обзиром да тужилац до закључења расправе није предложила допунско вештачење од стране вештака хидроструке Богосављевића, на основу одредаба чл. 7 и чл. 231 ЗПП, те применом правила о терет доказивања тужилац није доказао да је стари железнички мост, власништво тужене, узрок штета на објектима и стварима тужиоца у пролеће 2014. године.
Предлог у жалби тужиоца да вештак грађевинске-хидро струке обави допунско вештачење, другостепени суд није прихватио јер применом одредбе члана 372 ЗПП у жалби подносилац жалбе не може предложити нове доказе јер није учинио вероватним да без своје кривице није могао да их предложи до закључења главне расправе.
Како ни један жалбени навод није довео у сумњу правилност и законитост првостепене одлуке, Апелациони суд је применом одредбе чл. 390 ЗПП одлучио као у изреци ове пресуде. Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета правилном применом одредаба чл. 153, чл. 154 и чл. 162 Закона о парничном поступку, Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС", бр. 121/12), која се жалбеним наводима тужиоца конкретно не побија.
Председник већа-судија
Јасмина Симовић,с.р.