Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж.4099.10 Накнада штете
Гж.4099.10 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Гж.бр.4099/10
Дана 24.01.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
Апелациони суд у Крагујевцу, у већу састављеном од судија Радмиле Радуловић, као председника већа, Мирјане Поповић и Смиљане Ристић, као чланова већа, у правној ствари тужилаца Д. Р., М. Д., Р. Ј., М. Т. и Р. Б., сви из Ч., које заступа М. П., адвокат из Ч., против туженог Фонда за социјално осигурање војних осигураника Б., ради накнаде штете због мање исплаћене пензије, вредност спора 510.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог против пресуде Општинског суда у Чачку П.бр.38/09 од 29.09.2009. године, у седници већа одржаној дана 24.01.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Чачку П.бр.38/09 од 29.09.2009. године, а жалба туженог Фонда за социјално осигурање војних осигураника Б., СЕ ОДБИЈА КАО НЕОСНОВАНА.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом у ставу један изреке, тужени је обавезан да тужиоцима на име накнаде штете због мање исплаћене пензије, исплати у периоду од 01.08.2004. године па до 01.08.2007. године, сваком од тужиоца износе ближе означене у ставу један изреке пресуде.
У ставу два изреке, тужени је обавезан да тужиоцима као солидарним дужницима, на име парничних трошкова исплати 206.384,00 динара.
Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу којом пресуду побија у целости из свих разлога из члана 360. ЗПП.
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372. ЗПП, па је нашао да је жалба неоснована.
Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361. став 2, тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности и због којих би првостепена пресуда морала бити укинута, као ни повреду из тачке 12 овог члана на коју се жалбом указује.
Правилно је првостепени суд оценом изведених доказа утврдио да је решењем овлашћеног директора туженог тужиоцу М. признато право на превремену старосну пензију, почев од 18.05.2003. године у висини од 81 % од пензијског основа, да је тужиоцу Д. Р. признато право на старосну пензију почев од 10.02.2003. године и пензија је одређена у износу од 83 % од пензијског основа, решењем туженог од 31.05.1995. године тужиоцу М. Д. признато је право на старосну пензију, почев од 01.06.1994.године, а висина пензије је одређена у износу од 84,50 % пензијског основа. Тужиоцу Р. Ј. признато је право на старосну пензију почев од 01.01.1987.године, а висина старосне пензије одређена је од 85 % од пензијског основа, а тужиоцу Б. Р. признато је право на старосну пензију почев од 01.01.1994.године и висина је одређена у висини од 85 % од пензијског основа. Одредбом члана 261. Закона о војсци прописано је да се раније утврђене пензије усклађују са изменама плата професионалних војника истог чина и положаја, тако што се измењени износи плате узимају за утврђивање новог пензијског основа, тако да је 01.08.2004. године, доношењем Уредбе о изменама Уредбе о платама и другим новчаним примањима професионалних војних лица у Војсци Југославије професионалном војнику увећан је војни додатак за 340 бодова на име накнаде за коришћење годишњег одмора и исхране у току рада, а уведен је и војни додатак и накнада за професионалног војника, ако је на некој од руководећих дужности у војсци. Сходно напред наведеним прописима тужени је тужиоцима признао право на увећање пензијског основа, доношењем решења којима се усклађује старосна пензија, почев од 01.08.2004. године и од 01.10.2005. године и то право је признато тужиоцу Д. Р. решењем од 05.12.2007. године, тужиоцу М. Д. решењем од 12.08.2005. године, тужиоцу Р. Ј. решењем од 15.11.2007. године, тужиоцу М.Т. решењем од 05.12.2007. године и тужиоцу Б. Р. решењем од 28.11.2007. године. Међутим, иако је тужиоцима усклађена старосна пензија, почев од 01.08.2004. године, а новом Уредбом о изменама уредбе о платама и другим новчаним примањима професионалних војних лица у Војсци Југославије, извршено је усклађење и од 01.10.2005.године напред наведеним решењима ти увећани износи нису исплаћени. Према налазу вештака Т. В., дипломираног економисте из Ч., тужени је тужиоцима у периоду од 01.08.2004. до 31.07.2007.године исплатио мањи износ пензије од припадајућег и то: тужиоцу Д. у износу од 59.309,27 динара, тужиоцу М. у износу од 95.431,15 динара, тужиоцу Р.у износу од 93.870,28 динара, тужиоцу М. у износу од 130.963,64 динара и тужиоцу Р. у износу од 93.870,28 динара.
С обзиром на напред утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право, одредбе члана 261. Закона о војсци који се примењује на конкретан случај, одредбе члана 192. ЗОО, као и одредбе члана 20. Уредбе о надлежности делокругу, организацији, начину пословања Фонда за социјално осигурање војних осигурника, као и одредбе члана 12 Уредбе о начину остваривања и престанка права из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника и члана 53. Уредбе о платама и другим новчаним примањима професионалних војника и цивилних лица у Војсци СЦГ, када је одлучио као у ставу један изреке побијане пресуде и за ту своју одлуку дао јасне и правилне разлоге, које у свему прихвата и овај суд.
Неосновано се жалбом туженог указује да првостепена пресуда садржи битну повреду из члана 361. став 2 тачка 12 ЗПП, јер није образложено у чему се огледа неправилан рад органа, с обзиром да је првостепени суд дао јасне и правилне разлоге због чега стоји одговорност туженог, јер по решењима које је сам донео није извршио исплату ни по доношењу решења, а ни по протеку рока од 90 дана од дана доношења Закона о војсци Србије, који у члану 193 став 2 регулише питање измирења доспелих, а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија, које су настале по прописима из пензијског осигурања војних осигураника до ступања на снагу закона. Такође, се неосновано у жалби указује да је камату требало досудити тек од дана вештачења, односно преиначења тужбеног захтева, јер је чланом 12 Уредбе о начину остваривања и престанка права из ПИО војних осигураника предвиђено, да се пензије усклађују уназад, а утврђују у месечном износу, тако да су неисплаћени износи доспевали 1-ог у месецу за претходни месец, па је првостепени суд правилно одлучио о камати на досуђене износе. Такође се неосновано указује да суд није утврдио да ли су решења о усклађивању пензија постала правноснажна, јер тужени који је та решења донео током поступка није суду доставио доказе о томе да су та решења поништена и стављена ван снаге. Неоснован је и приговор недостатка пасивне легитимације, јер је тужени Фонд који је вршио усклађивање пензија и који иначе тужиоцима исплаћује пензије у обавези да им и ову разлику исплати, тако да су сви жалбени наводи туженог у вези става један изреке пресуде неосновани.
Такође су неосновани и жалбени наводи који се односе на одлуку о трошковима парничног постука, јер су тужиоцима признати стварни и нужни трошкови за вођење парнице на основу члана 149. и 150. ЗПП.
Због свега напред изложеног, Апелациони суд је на основу члана 375. ЗПП, одлучио као у изреци ове пресуде.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Радмила Радуловић, с.р.