Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж.4943.18 Имовински односи ванбрачних партнера
Гж.4943.18 Имовински односи ванбрачних партнера
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-4943/18
Дана: 08.04.2019. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Јасмине Симовић, председника већа, Јасмине Јовановић и др Татјане Кандић, члановa већа, у парници тужиље „АА" из ..., чији је пуномоћник Драган Марковић, адвокат из ..., против тужених „ББ" из ..., „ВВ" из ... и „ГГ" из ..., које заступа пуномоћник Томислав Живановић, адвокат из ..., ради стицања без основа и стицања у ванбрачној заједници, вредност предмета спора 450.500,00 динара, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Основног суда у Ужицу, Судске јединице у Бајиној Башти I-6 П бр. 855/15 од 11.06.2018. године, у седници већа одржаној дана 08.04.2019. године, донео је
П Р Е С У Д У
1. ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужиље „АА" из ... и тужених „ББ" из ..., „ВВ" из ... и „ГГ" из ... и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Ужицу, Судске јединице у Бајиној Башти I-6 П бр. 855/15 од 11.06.2018. године у ставу првом и ставу другом изреке.
2. ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима поступка садржано у ставу трећем изреке пресуде Основног суда у Ужицу, Судске јединице у Бајиној Башти I-6 П бр. 855/15 од 11.06.2018. године, тако да гласи:
ОБАВЕЗУЈУ СЕ тужени „ББ" из ..., „ВВ" из ... и „ГГ" из ... да тужиљи солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 105.612,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде па до коначне исплате, у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом принудног извршења.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом, у ставу првом изреке, обавезани су тужени „ББ" из ..., „ГГ" из ... и „ВВ" из ..., као солидарни дужници, да тужиљи „АА" из ..., по основу стицања без основа исплате износ од 190.426,00 динара, са затезном каматом по Закону о затезној камати почев од 15.11.2017. године као дана вештачења па до коначне исплате, све у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом принудног извршења.
У ставу другом изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље „АА" којим је тражила да се према туженима „ББ" из ..., „ГГ" из ... и „ВВ" из ..., као законским наследницима „ДД" бив. из ... утврди да је тужиља по основу стицања у ванбрачној заједници са пок. „ДД" сувласник и супоседник непокретности једног једнособног стана постојећег у ..., укупне површине 38 м2, уписаног у листу непокретности број ... КО ..., као једнособан стан број 3 на првом спрату пословно-стамбене зграде изграђене на кат.парцели број ... КО ..., са сувласничким уделом од 62/100, што су тужени дужни признати и дозволити да се тужиља у јавним књигама за катастар непокретности код РГЗ-СКН ..., по основу ове пресуде упише као сувласник наведеног стана са сувласничким уделом од 62/100.
У ставу трећем изреке обавезани су тужени да тужиљи солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 124.088,76 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде па до коначне исплате, у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом принудног извршења.
Против наведене пресуде жалбе су благовремено преко пуномоћника изјавили:
тужиља на став други и став трећи изреке због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, и
тужени на став први и став трећи изреке због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду на основу члана 386 Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС" број 72/11...87/18), по увиду у списе предмета и садржину изјављених жалби, Апелациони суд је утврдио да је жалба тужиље неоснована, а жалба тужених делимично основана.
Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1 до 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 1 и члана 374 став 2 тачка 12 Закона о парничном поступку на које странке указују у изјављеним жалбама. Првостепени суд је правилно применио одредбу члана 8 Закона о парничном поступку која прописује да суд одлучује по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка, које ће чињенице да узме као доказане. Пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, јер изрека није противречна разлозима, а пресуда садржи јасне и међусобно непротивречне разлоге о битним чињеницама, нити је противречна изведеним доказима.
Апелациони суд прихвата као правилно и потпуно чињенично стање које је утврдио првостепени суд.
Првостепеном пресудом је утврђено да је тужена „ББ" сестра, а тужени „ВВ" и „ГГ" су сестрићи сада пок. „ДД" од пок. сестре „ЂЂ". Тужени су законски наследници пок. „ДД". Сада пок. „ДД" био је запослен у ПД "Дринско-Лимске ХЕ" ДОО. Живео је у породичној кући својих родитеља. У току 1999. године „ДД" је од ПД "Дринско-Лимске ХЕ" откупио једнособан стан у .... Тужиља и сада пок. „ДД" засновали су ванбрачну заједницу 07.04.2002. године. Живели су у откупљеном стану у ..., а користили су и породично-стамбену зграду постојећу на кат.парцели ... КО ... у којој је тужиља подрумску просторију након адаптирања користила од 2010. године за обављање књиговодствених послова које је пре тога обављала у закупљеном простору у ... као радница предузећа "Књиговодствени сервис" ДОО .... Са тужиљом је живела и тужиљина ћерка „ЕЕ" која је имала 14 година када је заснована ванбрачна заједница и похађала је средњу трговачку школу, а затим Вишу економску школу у ..., коју ћерку је тужиља издржавала. „ДД" је и пре и за време ванбрачне заједнице отплаћивао рате за стан, а после његове смрти преостале рате је отплатила тужиља. Сада пок. „ДД" и тужиља су у ванбрачној заједници адаптирали и реновирали породично-стамбену зграду на кат.парацели ... КО ..., тако што је извршено малтерисање и кречење терасе, урађена је фасада, опшивена стреха крова, постављени олуци, избетонирани тротоари око објекта, замењена столарија на објекту, у сутурену у једној просторији избетониран под и постављен ламинат, а зидови и плафон опшивени ригипс плочама. Изградили су и дрвену надстрешницу са бетонским подом, металним стубовима, затвореним браварским профилима и плетивом са кровном конструкцијом покривеном лимом. Куповали су огревно дрво и чамову грађу, а после „ДД" смрти остало је 2,5 м3 огревног дрвета и 0,7 м3 грађе. Тужиља је поред књиговодствених послова обављала кућне послове у кући и у стану, радила је у повртној башти, кувала кафу радницима за време извођења радова на породично-стамбеној згради. Сада пок. „ДД" је поред набављања грађевинског материјала и ангажовања радника и сам физички радио на реновирању и адаптацији породично-стамбене куће.
Према извршеном вештачењу улагање сада пок. „ДД" и тужиље у адаптацију и реновирање породично-стамбене зграде износи 545.833,60 динара, на изградњи надстрешнице за огревно дрво 65.520,00 динара, вредност 2,5 м3 огревног дрвета износи 15.000,00 динара и вредност 0,7 м3 чамове грађе износи 8.400,00 динара. Вредност улагања средстава и рада од стране тужиље у адаптацији и реконструкцији породично стамбене зграде износи 30%, односно имајући у виду вредност рада и материјала износи 190.426,00 динара.
На основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да је извршеном адаптацијом и реконструкцијом породично-стамбене зграде увећана њена вредност, а како су тужени њени сувласници по основу наследног решења О бр. 998/15 од 16.06.2015. године, део имовине тужиље у висини њеног утврђеног доприноса у адаптацији и реконструкцији породично стамбене зграде и набавци огревног дрвета и чамове грађе прешао је у имовину тужених, па су тужени у обавези да тужиљи на име њеног доприноса исплате износ од 190.426,00 динара са припадајућом каматом. У односу на тужбени захтев којим је тужиља тражила да јој се утврди право сусвојине са уделом од 62/100 на једнособном стану првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље као неоснован, јер је закључио да се предметни стан не може сматрати заједничком имовином тужиље и сада пок. „ДД" с обзиром да када је „ДД" предметни стан добио на коришћење у својству носиоца станарског права и када је стан откупио, он и тужиља нису били у ванбрачној заједници и тужиља као ванбрачна супруга нема право својине на предметном стану.
По оцени Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда, а разлоге које наводи прихвата и овај суд.
У односу на одлуку првостепеног суда којом је обавезао тужене да тужиљи по основу стицања без основа исплате износ од 190.426,00 динара, правилно је првостепени суд утврдио да су и тужиља и сада пок „ДД" учествовали у увећању вредности постојеће породичне стамбене зграде која је изграђена на кп.бр. ... КО ... при чему је преко вештака економско-финансијске струке утврђен тужиљин допринос од 30% у укупном увећању вредности објекта. Супротно жалбеним наводима првостепени суд је у образложењу пресуде навео да је чињенично стање утврдио оценом исказа саслушаних сведока, тужиље и тужених саслушаних у својству парничних странака, при чему тужени нису имали примедбе на усаглашене налазе и мишљења вештака економско-финансијске струке, док је вештак грађевинске струке на лицу места извршио вештачење вредности свих изведених радова у присуству парничних странака. Неспорно је да је тужиља својим радом и средствима учествовала у увећању вредности породично стамбене зграде изграђеној на кп.бр. ... КО ..., те су тужени као законски наследници сада пок. „ДД", на основу одредбе члана 210 став 1 Закона о облигационом односима, обавезни да тужиљи врате новчани износ који је уложила.
Неосновани су сви жалбени наводи тужиље којима оспорава првостепену пресуду у ставу другом изреке.
Правилно је првостепени суд одлучио када је одбио тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је сувласник са уделом од 62/100 једнособног стана у ..., јер без обзира што је тужиља отплатила већи број рата за предметни стан, право својине на спорном стану сада пок. „ДД" стекао је откупом, на основу уговора о откупу стана Ов.бр.805/99 од 16.11.1999. године, који је закључио са носиоцем права располагања, под условима прописаним Законом о становању. Право на откуп стана из члана 16 Закона о становању је лично право носиоца станрског права, односно закупца стана, које он може пренети само на свог брачног друга и децу (брачну, ванбрачну, усвојену и пасторчад), под условима из става 2 те одредбе. Право на откуп стана не припада ванбрачном партнеру носиоца станарског права, ни уз његову сагласност, јер се ни по раније важећим стамбеним прописима, а ни по одредбама Закона о становању ванбрачни партнер не може сматрати чланом породичног домаћинства носиоца станрског права, односно закупца стана на неодрђено време, осим под условом да је између њих могло бити остварено право на законско издржавање. Стога, ванбрачни партнер нема право својине на стану откупљеном у току ванбрачне заједнице. Изузетно, стан додељен једном ванбрачном партнеру у току ванбрачне заједнице улази у режим заједничке имовине из члана 191 Породичног закона у случају када је у молби за доделу стана други ванбрачни партнер пријављен као члан породичног домаћинства подносиоца молбе, који је, по том основу, стекао бодове који су утицали на доделу стана, што овде није случај, јер је сада пок. „ДД" предметни стан откупио пре заснивања ванбрачне заједнице. Правилно је навео првостепени суд да тужиља право својине није стекла ни закључивањем анекса уговора са ЈП "Дринско-Лимске ХЕ" ..., јер се исти односи на плаћање преосталих рата за откуп стана и то што је тужиља учествовала својим средствима у плаћању откупне цене предметног стана могло би да представља само њен евентуални облигационоправни захтев према туженима.
Због свега напред наведеног, на основу члана 390 Закона о парничном поступку, потврђена је првостепена пресуда у ставу првом и ставу другом изреке, као што је одлучено у ставу 1. изреке ове пресуде.
Међутим, првостепени суд је погрешно применио материјално право кад је навео да тужиљи припадају у целости трошкови вештачења од стране вештака грађевинске струке у износу од 17.000,00 динара и економско-финансијске струке у износу од 15.000,00 динара. Апелациони суд је прихватио као правилно обрачунате преостале трошкове поступка у укупном износу од 217.910,00 динара, којем износу је додао трошкове вештачења, што износи 249.910,00 динара. Како је тужиља успела у спору са 42,26 %, то јој је сразмерно успеху у спору досуђен износ од 105.612,00 динара. Првостепени суд је правилно утврдио сразмеран успех у спору од 42,26% имајући у виду да је вредност предмета спора 450.500,00 динара, а да је тужиља успела у спору са 190.426,00 динара.
Због свега напред наведеног, на основу члана 401 тачка 3 у вези члана 394 тачка 4 Закона о парничном поступку, преиначена је првостепена пресуда у ставу трећем изреке, као што је одлучено у ставу 2. изреке ове пресуде.
Председник већа-судија
Јасмина Симовић,с.р.