Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж.4946.18 накнада штете

Гж.4946.18 накнада штете

Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ

Број: Гж-4946/18

Дана: 18.01.2019. године

К р а г у ј е в а ц

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Јасмине Симовић, председника већа, Јасмине Јовановић и др Татјане Кандић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца ,,АА", предузетника из ..., чији је пуномоћник Борис Рибаровски, адвокат из ..., против тужене Општине ..., Општинска управа, Служба за инспекцијске послове, Комунална инспекција у ..., коју заступа Општинско правобранилаштво из ..., ради повраћаја ствари и накнаде штете, вредност предмета спора 490.000,00 динара, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Параћину 5П.бр.402/18 од 08.06.2018. године, у седници већа одржаној дана 18.01.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

1. ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене Општине ..., Општинска управа, Служба за инспекцијске послове, Комунална инспекција у ... и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Параћину 5П.бр.402/18 од 08.06.2018. године у ставу првом изреке у делу којим је усвојен тужбени захтев тужиоца „АА", предузетника из ... да се обавеже тужена Општина ..., Општинска управа, Служба за инспекцијске послове, Комунална инспекција у ... да тужиоцу врати привремено одузето путничко такси моторно возило регистарске ознаке ..., марке "Opel" тип "Zafira", таблице, кључеве и саобраћајну дозволу на име тужиоца, у року од 15 дана од дана пријема отправка пресуде под претњом принудног извршења.

2. ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Параћину 5П.бр.402/18 од 08.06.2018. године у преосталом делу става првог изреке и ставу трећем изреке, тако да гласи:

1) ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца „АА", предузетника из ... којим је тражио да се обавеже тужена Општина ..., Општинска управа, Служба за инспекцијске послове, Комунална инспекција у ... да трпи да на основу ове пресуде тужилац региструје путнички аутомобил или да тужиоцу исплати износ од 250.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана привременог одузимања возила 20.09.2011. године до коначне исплате, КАО НЕОСНОВАН.

2) ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена Општина ..., Општинска управа, Служба за инспекцијске послове, Комунална инспекција у ... да тужиоцу „АА", предузетнику из ..., на име трошкова парничног поступка исплати износ од 41.850,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

3. ОДБИЈА СЕ захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.

О б р а з л о ж е њ е

Првостепеном пресудом, у ставу првом изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца „АА", предузетника из ... да се обавеже тужена Општина ..., Општинска управа, Служба за инспекцијске послове, Комунална инспекција у ... да тужиоцу врати привремено одузето путничко такси моторно возило регистарске ознаке ..., марке "Opel" тип "Zafira", таблице, кључеве и саобраћајну дозволу на име тужиоца и да трпи да на основу ове пресуде тужилац региструје путнички аутомобил или да тужиоцу исплати износ од 250.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана привременог одузимања возила 20.09.2011. године до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

У ставу другом изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена Општина ..., Општинска управа, Служба за инспекцијске послове, Комунална инспекција у ... да тужиоцу на износ главног дуга од 250.000,00 динара исплати законску затезну камату почев од 23.12.2008. године до 19.09.2011. године.

У ставу трећем изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 83.700,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде на став први и став трећи изреке жалбу је благовремено изјавила тужена због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у ожалбеном делу на основу члана 386 Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС" број 72/11...87/18), Апелациони суд је утврдио да је жалба тужене делимично основана.

Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1 до 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности, док тужена пресуду не побија због битне повреде одредаба парничног поступка.

Првостепеном пресудом је утврђено да је тужиоцу привремено одузето возило регистарске ознаке ... дана 20.09.2011. године. У записнику тужене је констатовано да је дана 20.09.2011. године извршен инспекцијски преглед пословања ауто такси радње из ... и донета је одлука да се возило привремено искључи из саобраћаја, да се скину таблице и да се возило превезе у ЈКП .... Решењем тужене број 374-2011-09 од 20.09.2011. године одлучено је да се возило регистарске ознаке ... привремено одузима од возача „АА", да се налаже возачу да возило допреми до просторије ЈКП ... и да се привремено одузето возило чува у ЈКП ..., као и да је о привременом одузимању возила издата потврда. Тужиоцу је возило одузето зато што је учинио прекршај и против њега је покренут прекршајни поступак. Правноснажном и извршном пресудом Прекршајног суда у Параћину, пословни број 1Пр.бр.1582/11 од 24.05.2013. године тужилац „АА" као окривљени ослобођен је кривице за прекршаје у ставу 1 изреке таксативно наведене у тачкама од 1 до 9. У ставу 2 изреке исте пресуде Прекршајног суда у Параћину „АА" је оглашен кривим за учињене прекршаје описане у тачкама 1, 2 и 3 тог става, а који обухвата и прекршај учињен дана 20.09.2011. године, јер је у 07,15 часова у ... на путу Р 214 на улазу у ... из правца ... такси возилом регистарске ознаке ... обављао такси делатност без истакнутих кровних ознака "такси" и броја возила и што је истом приликом превозио 6 путника не рачунајући возача, чиме је учинио прекршај из члана 38 став 1 тачка 13 у вези члана 9 Одлуке о ауто такси превозу путника на територији Општине ... за који му је утврђена новчана казна у износу од 25.000,00 динара и осуђен је на плаћање јединствене новчане казне за све учињене прекршаје у износу од 75.000,00 динара. Истом пресудом одлучено је и да ће привремено одузето возило регистарске ознаке ... бити враћено окривљеном у року од 15 дана по правноснажности пресуде. Налогом тужене број 347-168/2011-07 од 26.07.2013. године комунални инспектор овлашћен за контролу друмског саобраћаја у поступку привременог одузимања такси возила наложио је ЈКП ... да привремено одузето возило марке "Opel" тип "Zafira" регистарских ознака ... власништво „АА" из ... врати власнику, а на основу пресуде Прекршајног суда у Параћину 1П.бр.1582/11 од 24.05.2013. године, која је правноснажна и извршна. Тужилац „АА" је позван дописом број 1806 од 29.07.2013. године да у року од 3 дана од дана пријема дописа преузме возило и плати обавезе по основу лежарине за возило. Дана 01.08.2013. године тужилац је дошао са пуномоћником у просторије ЈКП ради преузимања возила марке "Opel" тип "Zafira" регистарских ознака ..., којом приликом је изјавио да не жели да плати ЈКП-у износ од 293.760,00 динара на име лежарине, јер сматра да му није у складу са законским прописима привремено одузето наведено возило од стране Комуналне инспекције Општине ..., из ког разлога му предметно возило није предато без плаћања лежарине.

Првостепени суд је применом члана 185 Закона о облигационим односима усвојио тужбени захтев тужиоца којим је тражио да му тужена врати предметно возило или да плати 250.000,00 динара на име његове противвредности, јер је закључио да како је тужилац оглашен кривим пресудом Прекршајног суда у Параћину за учињени прекршај 20.09.2011. године када му је одузето путничко моторно возило, а за учињени прекршај није прописано изрицање заштитне мере одузимања предмета којим је учињен прекршај, то је очигледно да је тужиоцу возило одузето противправно.

По оцени Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда да је тужена у обавези да тужиоцу врати привремено одузето возило, таблице, кључеве и саобраћајну дозволу.

Наиме, из изведених доказа произилази да је комунални инспектор задужен за друмски саобраћај наложио ЈКП ... да тужиоцу врати привремено одузето возило а на основу пресуде Прекршајног суда у Параћину 1П.бр.1582/11 од 24.05.2013. године, која је правноснажна и извршна. Овом пресудом одлучено је да ће привремено одузето возило регистарске ознаке ... бити враћено окривљеном, овде тужиоцу, у року од 15 дана по правноснажности пресуде. Према томе, предметно возило је морало бити враћено тужиоцу, што тужена није учинила.

Првостепеном пресудом је решавано о праву на имовину које је једно од неотуђивих људских права предвиђено чланом 58 Устава Републике Србије према којем се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Законом се може ограничити начин коришћења имовине. Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено је само у складу са законом. Према члану 1 Протокола број 1 Европске конвенције о људским правима свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права. Применом наведених одредби Устава Републике Србије и Европске конвенције о људским правима на утврђено чињенично стање у конкретном спору произилази да тужилац има право на заштиту своје имовине, у овом случају свог возила, јер одлуком Прекршајног суда у Параћину је одлучено да ће привремено одузето возило бити враћено, с тим што је у образложењу исте одлуке наведено да се возило враћа јер за наведене прекршаје за које је тужилац оглашен кривим није ни била прописана заштитна мера одузимања возила. Комунална инспекција, као орган општинске управе, је била овлашћена да возило одузме у случају покретања прекршајног поступка који је и покренут и окончан доношењем правноснажне и извршне пресуде Прекршајног суда којом је одређено да се привремено одузето возило врати тужиоцу. После окончања прекршајног поступка тужена је наредила ЈКП ... код кога се возило налазило да возило на основу наведене пресуде Прекршајног суда врати тужиоцу. Сходно свему наведеном, нема никаквог основа по којем би возило било одузето тужиоцу или ограничено његово коришћење предметног возила, те је тужена обавезна да исто преда тужиоцу. Стога су неосновани сви жалбени наводи тужене који се односе на предају возила.

Због свега наведеног, на основу члана 390 Закона о парничном поступку, потврђена је првостепена пресуда у делу става првог изреке, као што је одлучено у ставу 1. изреке ове пресуде.

Међутим, првостепени суд је погрешно применио материјално право када је обавезао тужену да трпи да тужилац на основу пресуде региструје путнички аутомобил, јер нема основа по којем се може тужена обавезати на ову врсту трпљења. Поред тога, не може се обавезати тужена на алтернативну обавезу да уколико не врати возило исплати износ од 250.000,00 динара. Тужена има обавезу само да врати ауто тужиоцу, а не да му исплати противвредност возила од 250.000,00 динара, који тражени износ није ни вештачен, већ га је тужилац произвољно поставио. Стога је првостепена пресуда у преосталом делу става првог преиначена, на основу члана 394 тачка 4 Закона о парничном поступку, као што је одлучено у ставу 2. тачка 1) изреке ове пресуде.

Пошто је преиначена одлука о главној ствари, то је у смислу члана 165 став 2 Закона о парничном поступку преиначена и одлука о трошковима парничног поступка, с тим што другостепени суд прихвата обрачун трошкова које је имао тужилац и који тужена не побија у изјављеној жалби. Међутим, како је тужилац успео са 50% од постављеног тужбеног захтева, то се тужиоцу од утврђеног износа трошкова од 83.700,00 динара, признаје износ од 41.850,00 динара, као што је и досуђено у ставу 2. тачка 2) изреке ове пресуде.

Пошто је тужена успела са изјављеном жалбом у незнатном делу, Апелациони суд је, на основу члана 165 став 1 Закона о парничном поступку, одбио захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка и одлучио као у ставу 3. изреке ове пресуде.

Председник већа-судија

Јасмина Симовић,с.р.

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу