Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж.533.13 ради накнаде штете и ренте
Гж.533.13 ради накнаде штете и ренте
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж. 533/13
Дана 08.07.2013. године
K р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од судија: Смиљане Ристић, председника већа, Јасмине Симовић и Росе Терзић, чланова већа, у правној ствари тужиоца Н. К. из Р., чији је пуномоћник Р. Т., адвокaт из Р., против тужене Р. С. – М. О. – ВП …… Р., коју заступа Дирекција за имовинско-правне послове Одељење у Н., преко пуномоћника Љ. С., ради накнаде штете и ренте, одлучујући о жалби тужене, изјављеној против пресуде Основног суда у Краљеву, Судске јединице у Рашки II П.бр.2535/11 од 23.10.2012. године, у седници већа одржаној дана 08.07.2013. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене Р. С. – М. О. - ВП …… Р. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Краљеву, Судске јединице у Рашки II П.бр.2535/11 од 23.10.2012. године у делу става I изреке у коме је обавезана тужена да тужиоцу Н. К. из Р., на име накнаде штете по основу разлике између инвалидске пензије коју тужилац прима и зараде коју би остварио код тужене на радном месту руковаоца парних котлова за период од 01.09.2011. године до 31.12.2011. године, исплати укупан износ од 26.682,85 динара, са законском затезном каматом и то:
-на износ од 6.273,44 динара почев од 31.10.2011. године до исплате,
-на износ од 6.395,59 динара почев од 30.11.2011. године до исплате,
-на износ од 7.177,14 динара почев од 31.12.2011. године до исплате и
-на износ од 6.836,68 динара почев од 31.01.2012. године до исплате,
као и у ставу IV изреке.
II ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ иста пресуда у преосталом делу става I изреке, тако да гласи :
ОДБИЈА СЕ део тужбеног захтев тужиоца Н. К. из Р., да се обавеже тужена Р. С. – М. О. - ВП ……. Р. да тужиоцу на име накнаде штете по основу разлике између инвалидске пензије коју тужилац прима и зараде коју би остварио код тужене на радном месту руковаоца парних котлова за период од 01.10.2008. године до 01.09.2011. године, исплати укупан износ од 213.144,50 динара са законском затезном каматом и то:
-на износ од 3.140,26 динара почев од 30.11.2008. године до исплате,
-на износ од 3.615,95 динара почев од 31.12.2008. године до исплате,
-на износ од 4.904,18 динара почев од 31.01.2009. године до исплате,
-на износ од 5.497,91 динара почев од 28.02.2009. године до исплате,
-на износ од 9.022,01 динара почев од 31.03.2009. године до исплате,
-на износ од 5.451,06 динара почев од 30.04.2009. године до исплате,
-на износ од 5.327,37 динара почев од 31.05.2009. године до исплате,
-на износ од 5.464,80 динара почев од 30.06.2009. године до исплате,
-на износ од 8.379,19 динара почев од 31.07.2009. године до исплате,
-на износ од 5.258,67 динара почев од 31.08.2009. године до исплате,
-на износ од 4.123,41 динара почев од 30.09.2009. године до исплате,
-на износ од 3.334,69 динара почев од 31.10.2009. године до исплате,
-на износ од 5.258,67 динара почев од 30.11.2009. године до исплате,
-на износ од 4.159,25 динара почев од 31.12.2009. године до исплате,
-на износ од 5.422,26 динара почев од 31.01.2010. године до исплате,
-на износ од 5.645,29 динара почев од 28.01.2010. године до исплате,
-на износ од 7.738,63 динара почев од 31.03.2010. године до исплате,
-на износ од 7.155,28 динара почев од 30.04.2010. године до исплате,
-на износ од 5.872,25 динара почев од 31.05.2010. године до исплате,
-на износ од 8.615,71 динара почев од 30.06.2010. године до исплате,
-на износ од 6.911,48 динара почев од 31.07.2010. године до исплате,
-на износ од 5.761,07 динара почев од 31.08.2010. године до исплате,
-на износ од 4.240,73 динара почев од 30.09.2010. године до исплате,
-на износ од 6.106,60 динара почев од 31.10.2010. године до исплате,
-на износ од 4.586,26 динара почев од 30.11.2010. године до исплате,
-на износ од 6.856,51 динара почев од 31.12.2010. године до исплате,
-на износ од 5.507,59 динара почев од 31.01.2011. године до исплате,
-на износ од 6.139,60 динара почев од 28.02.2011. године до исплате,
-на износ од 11.315,99 динара почев од 31.03.2011. године до исплате,
-на износ од 6.355,30 динара почев од 30.04.2011. године до исплате,
-на износ од 6.723,84 динара почев од 31.05.2011. године до исплате,
-на износ од 10.121,61 динара почев од 30.06.2011. године до исплате,
-на износ од 9.231,26 динара почев од 31.07.2011. године до исплате,
-на износ од 5.458,65 динара почев од 31.08.2011. године до исплате и
-на износ од 5.501,14 динара почев од 30.09.2011. године до исплате, као неоснован.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом у ставу I изреке обавезана је тужена Р. С. – М. О. – ВП ……… Р., да тужиоцу Н. К. из Р., на име накнаде штете по основу разлике између инвалидске пензије коју тужилац прима и зараде коју би остварио код тужене на радном месту руковаоца парних котлова за период од 01.10.2008. године до 31.12.2011. године, исплати укупан износ од 239.827,35 динара, са законском затезном каматом на сваки појединачни износ ближе одређен овим ставом изреке првостепене пресуде, све у року од 15 дана.
Ставом II изреке обавезана је тужена да тужиоцу убудуће плаћа на име ренте износ од 12.389,12 динара месечно и то сваког месеца најкасније до последњег дана у месецу за претходни месец, почев од 01.01.2012. године па убудуће, све док за то постоје законски услови, с тим што је доспеле рате са законском затезном каматом на сваки месечни износ почев од дана доспелости до исплате, тако да се као дан доспелости рачуна последњи дан у месецу за претходни месец, тужена дужна да плати у року од 15 дана.
Ставом III изреке одлучено је да се истом пресудом мења износ ренте одређен у ставу II изреке правноснажне пресуде Општинског суда у Рашки П1.бр.515/07 од 23.07.2008. године.
Ставом IV изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади парничне трошкове у износу од 127.264,00 динара, у року од 15 дана.
Против првостепене пресуде, жалбу је благовремено изјавила тужена, побијајући исту у ставовима I и IV изреке, због погрешне примене материјалног права.
Испитујући правилност првостепене пресуде у оспореном делу, на основу чл. 372 ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ број 125/04 и 111/09) у вези са чл.506 ст.1 ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11), Апелациони суд је утврдио да је жалба тужене делимично основана.
У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач.1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности и због којих би пресуда морала бити укинута, а на друге повреде поступка жалба не указује.
У првостепеном поступку је утврђено да је тужилац стекао право на инвалидску пензију услед губитка радне способности који је настао као последица повреде на раду. Тужена је правноснажном пресудом Општинског суда у Рашки П1.бр.517/07 од 23.07.2008. године, обавезана да тужиоцу исплати на име накнаде штете по основу разлике између инвалидске пензије и зараде коју би остварио код тужене на радном месту руковаоца парних котлова за период од 14.08.2004. године закључно са децембром 2007. године износ од 211.028,00 динара и да тужиоцу убудуће плаћа на име ренте износ од 5.719,00 динара месечно и то сваког месеца најкасније до последњег дана у месецу за претходни месец почев од 01.01.2008. године па убудуће, све док за то постоје законски услови, с тим што је доспеле рате са законском затезном каматом на сваки месечни износ почев од дана доспелости до исплате обавезана да плати одједном у року од 15 дана.
Утврђено је да је у међувремену зарада запослених код тужене увећавана, тако да би по редовном току ствари и зарада тужиоца била увећавана у ситуацији да је радио. Из налаза и мишљења вештака економске струке утврђена је разлика између инвалидске пензије коју тужилац прима и зараде коју би остварио за период од 01.10.2008. године закључно са 31.12.2011. године, у укупном износу од 239.827,35 динара, уз одбитак ренте која је тужиоцу исплаћена по наведеној правноснажној пресуди, с тим што је вештак обрачунао износ разлике и појединачно по месецима за овај период. Разлика између инвалидске пензије коју тужилац прима и зараде коју би остварио код тужене за период од 01.01.2012. године износи 12.390,00 динара месечно.
Према становишту првостепеног суда, како је тужилац превремено пензионисан услед инвалидитета насталог као последица повреде на раду, исти би, да је остао да ради код тужене, остварио зараду која је већа од износа инвалидске пензије коју прима и новчане ренте коју му тужена исплаћује по ранијој пресуди, јер наведена разлика није у потпуности покривена рентом која је досуђена пресудом Општинског суда у Рашки П1-515/07 од 23.07.2008. године. На основу наведеног, првостепени суд налази да тужиоцу припада право на накнаду материјалне штете у висини разлике између износа који прима и висине зараде коју би остварио да је у радном односу код тужене за читав период који је обухваћен вештачењем, односно за период од 1.10.2008. године до 31.12.2011. године, а убудуће му припада измењена новчана рента у износу од 12.389,72 динара месечно, сходно чл. 195 ст.2 и чл. 196 ЗОО.
Апелациони суд налази да жалба тужене основано указује да је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, погрешно применио материјално право, одредбе чл. 195. ст.2, 196. и 277. ЗОО, када је закључио да тужилац има право на накнаду материјалне штете у висини наведене разлике због изгубљене зараде за период пре подношења тужбе, са законском затезном каматом на сваки појединачни износ почев од задњег дана у месецу за претходни месец па до исплате. Ово стога што је све до подношења тужбе, 28.09.2011. године, тужена према тужиоцу поступала сходно обавези утврђеној пресудом Општинског суда у Рашки П1-515/07 од 23.07.2008. године и на има накнаде штете због изгубљене зараде тужиоцу исплаћивала месечну ренту у износу утврђеном правноснажном пресудом. Стога се не може узети да је тужилац кривицом тужене претрпео материјалну штету у периоду од 01.10.2008. године до подношења тужбе, како је тужбом тражио, без обзира на постојање разлике у износима које је примао на име инвалидске пензије и ренте и зараде коју би остварио да је радио. Како је тужена испуњавала своју обавезу исплате ренте тужиоцу по ранијој пресуди, иста није у доцњи са исплатом, па не може бити обавезана ни на плаћање камате због доцње, па ни на износе разлике који се односе на период пре подношења тужбе, јер ту разлику није ни била у обавези да плати пошто је тужилац исплату разлике тражио тек подношењем тужбе.
У конкретном случају утврђено је да је повећана зарада коју би тужилац примао да је наставио да ради код тужене, односно дошло је до знатније разлике између инвалидске пензије коју прима и зараде коју би остваривао. Имајући то у виду, основано се тужбом тражи повећање ренте, сходно члану 196. ЗОО који прописује да суд може на захтев оштећеника за убудуће повећати ренту, а може је на захтев штетника смањити или укинути, ако се знатније промене околности које је суд имао у виду приликом доношења раније одлуке. Одредба овог члана искључује ретроактивност. Сходно томе, тужиоцу који је по ранијој пресуди остварио право на ренту, не припада право на тражену накнаду материјалне штете због изгубљене зараде (услед промењених околности које је суд имао у виду приликом доношења раније одлуке), за период пре подношења ове тужбе, већ само од подношења тужбе до пресуђења, а убудуће на измењену ренту ( у конкретном случају почев од 1.01.2012. године).
Из налаза и мишљења вештака произилази да разлика између зараде коју би тужилац остварио и инвалидске пензије коју прима, за месец септембар 2011.године износи 6.273,44 динара, за октобар 2011. године износ од 6.395,59 динара, за новембар 2011.године износ од 7.177,14 динара и за децембар 2011.године износ од 6.836,68 динара. Како је тужилац поднео тужбу 28.09.2011. године истом припадају напред наведени износи, као вид доспеле штете са законском затезном каматом почев од последњег дана у месецу за претходни месец, сходно одредби чл. 277 ст.1 ЗОО.
Због изнетих разлога, на основу чл. 375 ЗПП одлучено је као у изреци под I, а на основу чл. 380 тач. 4 ЗПП, као у изреци под II ове пресуде.
Апелациони суд је потврдио и одлуку о трошковима поступка, јер налази да делимично преиначење првостепене пресуде у делу става I, није у знатној мери утицало на успех странака у спору, обзиром да се тужбеним захтевом тражи и измена ренте, а досуђени трошкови од стране првостепеног суда су правилно обрачунати у складу са важећом АТ и Законом о судским таксама.
Председник већа-судија
Смиљана Ристић,с.р.