Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж.734.23 Накнада нематеријалне штете
Гж.734.23 Накнада нематеријалне штете
Републикa Србијa
AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ
Гж-734/23
12.12.2023. године
К р a г у ј е в a ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Јасмине Симовић, председника већа, др Татјане Кандић и Владана Миољевића, чланова већа, у правној ствари тужилаца „АА“, „ББ“ и мал. „ВВ“, чији су законски заступници родитељи „АА“ и „ББ“, сви из ..., чији је заједнички пуномоћник Милан Ћурчић, адвокат из ..., против тужене „Техничке школе“ ..., чији је пуномоћник Иван Ћаловић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Основног суда у Чачку 8 П.бр.848/22 од 15.12.2022. године, у седници већа одржаној 12.12.2023. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе странака и ПОТВРЂУЈЕ пресудa Основног суда у Чачку 8 П.бр.848/22 од 15.12.2022. године у ставу I изреке у делу којим је обавезана тужена да тужиоцима на име нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због смрти блиског лица исплати износе од по 400.000,00 динара свакоме, у ставу II изреке у односу на тужиљу мал. „ВВ“, и у ставовима III, IV, V и VI изреке.
II ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Чачку 8 П.бр.848/22 од 15.12.2022. године у преосталом делу става I изреке у погледу законске затезне камате, у преосталом делу става II изреке и у ставу VII изреке, тако да гласи:
1. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена „Техничка школа“ у ... да тужиоцима „АА“, „ББ“ и мал. „ВВ“, чији су законски заступници родитељи „АА“ и „ББ“, на износе накнаде нематеријалне штете досуђене ставом I изреке исплати законску затезну камату почев од дана 15.12.2022. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате, у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом извршења.
2. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена „Техничка школа“ у ... да тужиоцима „АА“ и „ББ“ поред износа од по 400.000,00 динара досуђених ставом I изреке, на име нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због смрти блиског лица исплати износе од по још 200.000,00 динара свакоме, са законском затезном каматом почев од од 15.12.2022. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате, у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом извршења
3. ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужилаца „АА“ и „ББ“ за потраживане износе од по још 500.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због смрти блиског лица и за разлику од досуђене до потраживане законске затезне камате од дана подношења тужбе 28.11.2016. године до дана пресуђења 15.12.2022. године, као неоснован.
3. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиоцима на име накнаде трошкова поступка исплати износ од 791.250,00 динара, у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
III ОДБАЦУЈЕ СЕ жалба тужилаца „АА“, „ББ“ и мал. „ВВ“, сви из ..., изјављена на став I изреке пресуде Основног суда у Чачку 8 П.бр.848/22 од 15.12.2022. године и жалба тужилаца „АА“ и „ББ“ изјављена на ставове III и V изреке исте пресуде, као недозвољена.
IV Свака странка сноси своје трошкове другостепеног поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом, ставом I изреке, обавезана је тужена Техничка школа у ... да тужиоцима „АА“, „ББ“ и мал. „ВВ“, чији су законски заступници родитељи „АА“ и „ББ“, на име нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због смрти блиског лица, исплати износ од по 400.000,00 динара свакоме, са законском затезном каматом од 28.11.2016. године, као дана подношења тужбе, па до исплате, у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом извршења.
Ставом II изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се обавеже тужена Техничка школа у ... да „АА“, „ББ“ и мал. „ВВ“, чији су законски заступници родитељи „АА“ и „ББ“, на име нематеријалне штете за претрпљене душевне болове, преко износа из става I исплати износе од још по 700.000,00 динара свакоме, са законском затезном каматом од дана подношења тужбе, па до исплате, у року од 15 дана, као неоснован.
Ставом III изреке, обавезана је тужена Техничка школа у ... да тужиоцима „АА“ и „ББ“, као солидарним повериоцима, на име трошкова сахране пок. “ГГ” бив. из …, исплати износ од 407.625,92 динара, са законском затезном каматом почев од 28.11.2016. године, као дана подношења тужбе, па до исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом извршења.
Ставом IV изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца “АА” и „ББ“ којим су тражили да се обавеже тужена Техничка школа у ... да тужиоцима преко износа из става III на име трошкова сахране мал. “ГГ” исплати износ од још 407.625,92 динара, са законском затезном каматом од дана подношења тужбе, па до исплате, у року од 15 дана, као неоснован.
Ставом V изреке, обавезана је тужена Техничка школа у ... да тужиоцима „АА“ и „ББ“, као солидарним повериоцима, исплати износ од 82.307,33 динара, са законском затезном каматом од 28.11.2016. године, па до исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом извршења.
Ставом VI изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца “АА” и „ББ“ којим су тражили да се обавеже тужена Техничка школа у ... да тужиоцима исплати преко износа из става V изреке пресуде износ од још по 82.307,33 динара, са законском затезном каматом од дана подношења тужбе, па до исплате, у року од 15 дана, као неоснован.
Ставом VII изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.
Против наведене пресуде, жалбе су благовремено, преко пуномоћника, изјавили:
- тужиоци, побијајући је у целости, из свих законом предвиђених разлога,
- тужена, побијајући је у ставовима I, III, V и VII изреке, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући првостепену пресуду на основу одредбе члана 386 Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11…10/23), Апелациони суд је утврдио да је жалба тужилаца изјављена на став II изреке пресуде делимично основана, у односу на ставове IV и VI изреке неоснована, у односу на став VII изреке основана, а у односу на ставове I, III и V изреке недозвољена. Жалба тужене је делимично основана, и то у односу на део става I изреке у погледу досуђене законске затезне камате, док је у осталом делу неоснована.
Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1 до 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступу, на које другостепени суд пази по службеној дужности, као ни уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 Закона о парничном поступку, на коју жалбе странака неосновано указују, јер првостепена пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, изрека пресуде је разумљива, а у пресуди су наведени јасни и непротивречни разлози о битним чињеницама. Првостепена пресуда није донета ни уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 1 у вези члана 8 Закона о парничном поступку, на коју се, жалбама странака, такође, неосновано указује, јер је првостепени суд на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка, одлучио које ће чињенице да узме као доказане, дајући разлоге за оцену изведених доказа.
Према утврђеном чињеничном стању, сада пок. „ГГ“ је био ученик одељења І-6 Техничке школе у … . У првом полугодишту школске 2015/2016 године имао je већи број неоправданих изостанака, због чега му је најпре изречена мера укора разредног старешине, потом мера укора одељенског већа, а како је и даље неоправдано изостајао из школе изречена му је и мера укора директора и добио је довољан два из владања. Имао је и јако лоше оцене. Због великог броја изостанака разредни старешина је обавио разговоре са родитељима, који су редовно долазили у школу, а следећа мера која је предузета била је да је „ГГ“ упућен на разговор у педагошко - психолошку службу. У другом полугодишту “ГГ” се много поправио, почео је редовније да похађа наставу и битно је поправио своје оцене.
Дана 17.06.2016. године, у наведеној школи настава се није одвијала по редовном току ствари, јер су неки насдтавници те школе били упућени у основне школе ради прегледања матурских тестова. Тог дана часови су били скраћени по обавештењу које је било истакнуто на огласној табли и друга смена почела је у 15.00 часова, уместо у 13.30 часова по редовном току ствари. Одељење І-6 је, према распореду часова, требало да има четврти час екологију и заштиту животне средине, пети час грађанско васпитање или веронауку и шести час историју. Обзиром да је наставница екологије и заштите животне средине “ДД”, која предаје и биологију, по решењу Министарства просвете била распоређена да прегледа матурске тестове у основној школи, договорила се са колегиницом, тог дана дежурном наставницом “ЂЂ”, која предаје историју и грађанско васпитање, да је замени и да уместо ње одржи четврти час одељењу І-6. Наставница “ЂЂ” је, према договору, одржала четврти час одељењу І-6, а из предмета који она предаје – историја. У одељку напомена у дневнику где се уписују одсутни ђаци је уписала четири ученика: “ЕЕ”, “ЖЖ”, “ЗЗ” и “ИИ”. Међутим, та четири ученика су били присутни ђаци, а већина ученика је била одсутна са часа, што није констатовано. У дневној евиденцији податке о присутности ученика воде наставници који одржавају час. У рубрици у дневнику где наставници уписују да су одржали час и шта је предвиђено да се на том часу ради (наставна јединица, закључивање оцена и сл.), иако час није одржала, наставница “ДД” је, због попуњавања свог фонда часова, уписала да је она одржала час екологије и заштите животне средине одељењу І-6, иако тог дана није улазила у разред І-6, док је, са друге стране, наставница “ЂЂ” у књизи дежурних наставника уписала да је одржала четврти час одељењу І-6. Наставница „ЂЂ“ је потом одељењу І-6 одржала пети и шести час, и на та два часа присутна су била четири ученика, а оцене из историје није закључила на четвртом часу већ на шестом часу који је одржала као час историје. Наставница „ДД“ истог дана у школу је дошла при крају четвртог часа, након завршетка звона које је означило крај четвртог часа, наставница „ЂЂ“ је обавестила да је у одељењу І-6 одржала четврти час историје на коме су била присутна четири ученика. Наставница „ЂЂ“ је дошла на замену на час који је требала да држи наставница „ДД“, али је уместо да она упише час да га је одржала, наставница „ДД“ уписала да је одржала час, чиме су фактички фалсификовали податке у дневнику. За тај дан када је настрадао мал. „ГГ“ у дневнику нема констатације у погледу његовог присуства или одсуства са часова, према евиденцији у дневнику који је водила тужена школа не би се ни могло утврдити да ли је „ГГ“ тог дана био уопште на настави али је суд несумњиво утврдио да је мал. „ГГ“ тог дана био у школи, да је школу напустио са друговима пре четвртог часа и отишао на Западну Мораву. „ГГ“ је имао закључену оцену из историје. Утврђено је да њему и осталим ученицима из тог одељења који нису присуствовали четвртом часу, наставница није дала одобрење да напусте час односно да није ученицима одељења І-6 рекла да ученици који имају закључену оцену из историје могу да иду, а они који немају да остану на часу.
Мал. „ГГ“ и његови другови били су у то време на Западној Морави, у неком тренутку мал. „ГГ“ је ушао у реку, а његови другови су у једном моменту приметили да га нема. Мислили су да се шали са њима и да се сакрио, међутим, како је време пролазило, а “ГГ” није било, уплашили су се и позвали полицију и хитну помоћ. По изласку на лице места, ронилачка јединица је пронашла “ГГ” тело у Западној Морави и једино је могла да констатује смрт. Мал. „ГГ“ је приликом уласка у реку задобио три срчана удара и утопио се. Око 17.00 часова полиција је обавестила “ГГ” родитеље да се нешто догодило “ГГ” и сви су отишли на Западну Мораву, где су сазнали да је пронађено “ГГ” беживотно тело, односно да је преминуо. Мајка „ББ“, овде тужиља, се од шока и боли онесвестила.
“ЈЈ”, разредни старешина одељења І-6 је тог дана, такође био ангажован као прегледач матурских тестова у основној школи. У Техничку школу у … је дошао око 12.30 часова и у дневнику одељења І-6 jе тада као седми час уписао час одељенског старешине. Све до вечерњих часова није знао шта се догодило, у 19.30 часова је од директора те школе обавештен о наведеном несрећном случају.
Сахрана пок. „ГГ“ је организована дана 20.06.2016. године на Градском гробљу у … . Сахрани је присуствовао велики број људи, неколико стотина, а можда и хиљаду. Отац пок. „ГГ“, свакога дана одлази на гробље, мајка је посећивала психијатра и пила лекове, а сестра и дан данас често плаче ноћу. Након ове несреће, “ГГ” породицу, разредни старешина и директор основне школе коју је “ГГ” похађао и даље зову, док их професори “ГГ” средње школе, овде тужене, никада нису позвали.
На основу налаза и мишљења вештака медицинске струке – психијатра је утврђено да услед предметног несрећног догађаја тужиоци трпе душевне болове од момента “ГГ” смрти. Тужиоци “ББ” и “АА”, родитељи пок. “ГГ”, су претрпели акутни стрес најјачег интензитета, након чега је наступио хронични стрес, трауматски стресни поремећај и поремећај прилагођавања. Тужиоци су у првом периоду од 30 дана, услед најјачег емоционалног шока, претрпели душевне болове веома јаког интензитета, у следећем периоду од годину дана душевне болове јаког интензитета, а у даљем периоду болове средњег и лаког интензитета, с тим што ће душевне болове трпети доживотно. Тужиља мал.”ВВ”, сестра пок. “ГГ”, је у тренутку “ГГ” смрти имала 12,5 година, а то је време ране адолесценције када тек почиње да сазрева укупни психички апарат. У првом периоду, услед најјачег емоционалног шока, претрпела је душевне болове веома јаког интезитета, у следећем периоду душевне болове јаког интензитета, у даљем периоду душевне болове средњег и лаког интензитета, а у периоду вештачења, зависно од околности, повремено трпи душевне болове јаког интензитета, с тим што ће душевне болове трпети доживотно.
Трошкови сахране и подушја износе 815.251,84 динара, а трошкови израде споменика 164.614,66 динара.
На основу утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да се несрећни случај збио у садејству радње коју је предузела тужена школа која тог дана није вршила надзор над ученицима у смислу одредби члана 42 Закона о основама система образовања и васпитања, и радње сада пок. “ГГ” који се удаљио са часова и отишао са друговима на Мораву, где се утопио. Стога је, првостепени суд, применом принципа подељене одговорности и члана 192 ЗОО, закључио да су тужена и сада пок. “ГГ” допринели настанку штете у висини од по 50%.
Одлучујући о висини нематеријалне штете коју су тужиоци претрпели, првостепени суд је применом одредбе члана 200 Закона о облигационим односима, закључио да висина правичне накнаде тужиоцима за душевне болове због смрти блиског лица - сина односно брата износи по 800.000,00 динара сваком тужиоцу, па је те износе умањио за 50% на име доприноса сада пок. “ГГ” настанку штете и тужиоцима досудио износе од по 400.000,00 динара. Првостепени суд је тужиоцима на ове износе досудио законску затезну камату почев од 28.11.2016. године, као дана подношења тужбе, па до исплате.
Одлучујући о висини накнаде материјалне штете, првостепени суд је утврђену висину трошкова сахране и подушја и утврђену висину трошкова изградње споменика, умањио за 50% и те умањене износе досудио тужиоцима “АА” и “ББ”, који су сносили ове трошкове, са законском затезном каматом почев од 28.11.2016. године, као дана подношења тужбе, па до исплате, одлучујући као у ставу III и V изреке, а за разлику до траженог износа накнаде материјалне штете тужбени захтев одбио у ставу IV и VI изреке првостепене пресуде.
Из наведених разлога, првостепени суд је, позивајући се на одредбе члана 42 Закона о основама система образовања и васпитања, члана 173, члана 174, члана 177 став 1 и 2, члана 189, члана 192, члана 200 и члана 277 Закона о облигационим односима, одлучио као у изреци првостепене пресуде.
По оцени Апелационог суда, првостепени суд је потпуно и правилно утврдио чињенично стање, које се жалбама неосновано оспорава. Правилно је првостепени суд закључио да у конкретном случају постоји подељена одговорност за штету коју су тужиоци претрпели због смрти мал. „ГГ“, али не у свему из разлога које је навео првостепени суд, погрешно се позивајући на примену одредаба члана 173, 174 и 177 став 1 ЗОО, јер се одговорност тужене школе не заснива на објективној одговорности за штету од опасне ствари односно опасне делатности већ на скривљеној одговорности.
За досуђивање накнаде штете потребно је да постоји радња штетника, штета и узрочно – последична веза између штетне радње и штете, као и основ одговорности.
Одредбом члана 154 Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ“, бр. 31/93, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 18/20) прописано је у ставу 1. да ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице. Одредбом члана 158 истог закона прописано је да кривица постоји када је штетник проузроковао штету намерно или непажњом.
Одговорност за штету може бити субјективна и објективна, али постоје и мешовити случајеви, иако ретко. То су случајеви у којима је неко скривио неку неправилност али из саме те неправилности још не настане штета, већ настане само положај подобан за настанак штете. Штета ће настати из неког другог, од странке независног узрока, али штета не би настала да не постоји скривљени положај. Реч је о случајевима који се не могу сматрати скривљеним, јер је веза између радње, односно пропуштања учиниоца и штете као њене последице прекинута са становишта природне узрочности. Овде се веза одржава правном узрочности (ratio legis узрочност) где долазе у обзир само они узроци који у исто време представљају повреду правне норме. Ти случајеви се не могу сматрати сасвим скривљеним, нити су случајеви пуне објективне одговорности. Правила о скривљеној одговорности примењују се на те случајеве само ако је у питању стварање положаја у коме може настати штетни догађај.
Одредбом члана 42 Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 72/09...62/2016), важећег у време настанка предметног догађаја, било је прописано у ставу 1. да је установа дужна да пропише мере, начин и поступак заштите и безбедности деце и ученика за време боравка у установи и свих активности које организује установа, у сарадњи са надлежним органом јединице локалне самоуправе, а у ставу 2. да је установа дужна да спроводи мере из става 1. овог члана.
Тужена школа је установа основана у циљу образовања и васпитања ученика и дужна је да се стара о томе да се током трајања школовања остварују циљеви предвиђени одредбом члана 4 Закона о основама система образовања и васпитања. Школа је дужна да образује ученике и одговорна је за безбедност истих. У складу са одребом члана 165 Закона о облигационим односима, родитељи су одговорни за своју децу, али од оног тренутка када дете буде поверено неком трећем лицу, то треће лице бива одговорно за дете, осим у изузетним ситуацијама предвиђеним наведеним Законом. Сходном применом одредбе члана 167 Закона о облигационим односима, произилази да је школа одговорна за своје ученике док су јој исти поверени од стране родитеља и док су под њеним надзором. Предуслов остваривања образовања и безбедности ученика је да се ученик налази у школи, односно тамо где се школске активности обављају. У склопу обезбеђења безбедности ученика, постоји обавеза вођења евиденције о томе да ли настави присуствују сви ученици, а уколико је неки ученик одсутан, постоји обавеза утврђивања разлога те одсутности, односно да ли је ученик оправдано или неоправдано одсутан.
По налажењу Апелационог суда, из утврђеног чињеничног стања - чињеница да је био крај школске године, да је требало закључити оцене ученицима којима нису биле закључене, да су неки наставници били упућени у друге школе да прегледају матурске радове, ангажовали друге наставнике да их замене, да је било неизвесно да ли ће се тог дана и када ће се вратити у школу и одржати своје часове наставник који је по распореду требао да одржи час, замена од стране другог наставника, који је држао час из свог предмета, произилази да часови због тога нису одржавани по унапред одређеном и ученицима познатом распореду, већ је час држао наставник који се договорио са другим наставником да га замени, а он пак одржао час из свог предмета, затим чињеница да је час одржао један наставник, а у дневник други наставник уписивао да је одржао час из свог предмета, иако га није одржао, да је наставник који је одржао четврти час у одељењу I-6 час уместо одсутних ученика уписивао у дневник присутне а не одсутне ученике, те на тај начин није приказао да је већи број ученика био тог дана одсутан и да је већи број ученика тог одељења био одсутан са више часова, што нигде није уписано, упућују на закључак да је тог дана када се десио штетни догађај постојао пропуст у раду школе, организацији активности и изостанак благовремене обавештености ученика о одвијању процеса наставе, јер се одступило од редовног одвијања наставе по распореду који је ученицима био унапред познат (из ког предмета ће се заиста одржати час и да ли ће га одржати наставник који треба да га одржи или неки други наставник односно из ког предмета ће бити одржан час). Ученици су били благовремено једино обавештени да ће часови тог дана бити скраћени, истицањем обавештења на огласној табли. Створена неизвесност код малолетних ученика у погледу одржавања часова које су требали да одрже наставници који су били одсутни, њиховог повратка на час, замене од стране другог професора, да ли тим часовима које држе наставници на замени треба да присуствују они ученици који из тих предмета имају закључене оцене, обзиром да су часови били скраћени и да је био крај школске године, створила је опасну ситуацију, што се може подовести и под неадекватно вршење надзора над ученицима тог дана од стране школе. Ово потврђује и чињеница да је тог дана не само пок. „ГГ“ био одсутан са четвртог часа већ и већина ученика тог одељења, јер по изјави разредног старешине одељење је имало 23 ученика, четвртом часу је присуствовало само 4 ученика и исти број је присуствовао и петом и шестом часу, што значи да је већина ученика тог одељења била одсутна са више часова, а то нигде није евидентирано. Самим тим није евидентирала одсутност сада пок. „ГГ“ са часа и изостала је било каква друга рекација у смислу утврђивања разлога изостанка толиког броја ученика са часа. Тим пре, што је у исти тај дневник разредни старешина одељења І-6, професор „ЈЈ“, унапред, пре почетка часова, уписао да је одржао седми час, час одељенског старешине одељењу І-6, иако га касније тог дана није одржао.
Због тога, по закључку Апелационог суда, тужена школа није поступала тог дана у складу са чланом 42 Закона о основама система образовања и васпитања, надзор над ученицима није вршила на начин на који је обавезна, услед чега је настао положај подобан за настанак штете. Дакле, упркос чињеници да је предметна штета настала из узрока независног од тужене, штета не би настала да није постојао скривљени положај. У томе се огледа и одговорност тужене школе, при чему и по оцени овог суда, штетни догађаја настао је у садејству пропуста школе и радње самог ученика пок. „ГГ“, па је правилан закључак првостепеног суда да постоји подељена одговорност за штету у смислу члана 192 ЗОО, и да тужена тужиоцима треба да надокнади штету коју су претрпели због смти пок. „ГГ“, сразмерно степену своје одговорности од 50%.
Из наведених разлога, по оцени Апелационог суда, а супротно жалбеним наводима тужене, тужена школа је одговорна за предметну штету у проценту од 50% који је утврђен правилном применом принципа подељене одговорности. Због тога су неосновани и жалбени наводи тужилаца којима се неосновано, оспоравајући правилност оцене изведених доказа, оспорава и правилност утврђеног чињеничног стања и закључак да постоји подељена одговорност за штету односно да постоји и одговорност и сада пок. „ГГ“.
С тим у вези, наводи запослених, односно наставника тужене којима указују да су ученици одељења І-6, укључујући сада пок. „ГГ“, често одсуствовали са часова и да су били „проблематични“, не умањује одговорност тужене школе. Ученици одељења І-6 били су малолетна лица у специфичном периоду живота – адолесценцији коју каректеришу физичке, когнитивне, емоционалне и социјалне промене понашања. Стога је, уколико су већ ученици одељења І-6 били доживљавани од стране наставника тужене као „проблематични“, над њима требало вршити појачан надзор, а у циљу обезбеђења безбедности и сигурности, у складу са одредбом члана 18 став 2 Закона о облигационим односима. У овом случају из утврђених чињеница произилази да је тужена школа предузела одређене мере када је у питању био сада пок. „ГГ“, јер је због великог броја његових изостанака из школе у првом полугодишту, разредни старешина обавио разговоре са родитељима сада пок. „ГГ“, који су редовно долазили у школу, затим је мал. „ГГ“ био упућен на разговор у педагошко – психолошку службу, које мере су очигледно биле позитивне и дале резултате, јер се мал. „ГГ“ у другом полугодишту поправио, почео редовније да похађа наставу и битно поправио оцене. Дана када се десио штетни догађај тужена, преко својих професора, није могла бити свесна да услед наведених пропуста у раду може доћи до последице ових размера, односно да може доћи до наступања овог несрећног догађаја, али је била дужна да поступи у складу са својом професионалном дужношћу и да у складу са цитираном одредбом члана 42 Закона о основама система образовања и васпитања и критичном приликом адекватно реагује у циљу остварења безбедности ученика.
Поред тога, иако је током поступка утврђено да је критичном приликом ситуација у школи била ванредна, обзиром да су наставници били ангажовани за рад у другим школским установама ради прегледања матурских тестова, та околност се не може сматрати „олакшавајућом“, нити се може сматрати ситуацијом у којој се може и треба одступати од правила и обавеза прописаних одредбом члана 42 Закона о основама система образовања и васпитања.
Из наведених разлога, по оцени Апелационог суда, а супротно жалбеним наводима тужене, тужена је одговорна за предметну штету, јер је направила пропуст невршећи одговарајући надзор над ученицима, конкретно над сада пок. „ГГ“. Иако из саме те неправилности није настала штета, настао је положај подобан за настанак штете, будући да је критичном приликом сада пок. „ГГ“ са друговима из свог одељења, услед невршења адекватног надзора од стране тужене, отишао на реку Западну Мораву, где је преминуо, а услед које смрти је последично настала предметна штета. Дакле, упркос чињеници да је предметна штета настала из узрока независног од тужене, штета не би настала да није постојао скривљени положај.
Одредбом члана 155 Закона о облигационим односима прописано је да је штета умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла корист), као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха (нематеријална штета). Одредбом члана 190 истог закона прописано је да ће суд, узимајући у обзир и околности које су наступиле после проузроковања штете досудити накнаду у износу који је потребан да се оштећеникова материјална ситуација доведе у оно стање у коме би се налазила да није било штетне радње или пропуштања. Одредбом члана 193 истог закона прописано је у ставу 1. да ко проузрокује нечију смрт дужан је накнадити уобичајене трошкове његове сахране. Одредбом члана 200 истог закона прописано је у ставу 1. да за претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству. У ставу 2. истог члана прописано је да приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом. Одредбом члана 201 истог закона прописано је у ставу 1. да у случају смрти неког лица, суд може досудити члановима његове уже породице (брачни друг, деца и родитељи) правичну новчану накнаду за њихове душевне болове, а у ставу 2. да се таква накнада може досудити и браћи и сестрама ако је између њих и умрлог постојала трајнија заједница живота.
У складу са цитираном одредбом члана 155 Закона о облигационим односима, прераном и трагичном смрћу мал. „ГГ“ проузрокована је штета тужиоцима, његовим родитељима „АА“ и „ББ“, као и сестри мал. „ВВ“, обзиром да је између ње и сада пок. „ГГ“, сходно цитираној одредби члана 201 став 2 Закона о облигационим односима, постојала трајна заједница живота која подразумева заједнички живот, односно стални контакт између особа које у тој заједници живе, између којих постоји истинска и тесна међусобна емотивна повезаност, која има за последицу патњу због губитка. Услед смрти детета за тужиоце „АА“ и „ББ“ су настали трошкови сахране и подизања надгробног споменика, у којим трошковима се огледа материјална штета коју су тужиоци претрпели наступањем несрећног случаја. Притом, наступањем наведеног несрећног случаја, тужиоцима „АА“, „ББ“ и мал. „ВВ“ нанета је психичка бол у којој се огледа нематеријална штета коју су претрпели и још увек трпе због губитка блиског лица.
Имајући у виду цитиране одредбе члана 190 и члана 193 Закона о облигационим односима, правилно је првостепени суд на основу налаза и мишљења вештака економске струке, на који током поступка нису изјављене примедбе, утврдио висину материјалне штете коју су тужиоци „АА“ и „ББ“ претрпели и обавезао тужену да ову штету тужиоцима надокнади сразмерно степену своје одговорности од 50%. На досуђене износе материјалне штете тужиоцима припада камата од дана када су учињени издаци, али ју је, а у складу са тужбеним захтевом, првостепени суд досудио од дана подношења тужбе. Стога се неосновано жалбеним наводима тужене побија одлука првостепеног суда у ставовима III и V изреке, и жалбеом тужилаца одлука у ставу IV и VI изреке.
По оцени Апелационог суда, у односу на тужиљу мал. „ВВ“, сестру пок. „ГГ“, првостепени суд је правилном применом цитиране одредбе члана 200 став 2 Закона о облигационим односима, одредио висину правичне накнаде нематеријалне штете у износу од 800.000,00 динара и обавезао тужену да према степену одговорности тужиљи исплати износ од 400.000,00 динара.
Међутим, основано се жалбом тужилаца „АА“ и „ББ“ указује да им је првостепени суд прениско одмерио висину правичне новчане накнаде нематеријалне штете за душевне болове због смрти малолетног сина. По оцени Апелационог суда, правилном применом одредбе члана 200 став 2 Закона о облигационим односима и према свим околностима конкретног случаја, правична новчана накнада нематеријалне штете родитељима пок. „ГГ“, овде тужиоцима „АА“ и „ББ“ представљају износ од по 1.200.000,00 динара, а тужена је од овог износа дужна да им исплати износе од по 600.000,00 динара, сразмерно степену своје одговорности за штету.
Супротно жалбеним наводима тужилаца, правилно је првостепени суд закључио да постоји допринос сада пок. „ГГ“ настанку штете и да исти износи 50%.
Одредбом члана 192 Закона о облигационим односима прописано је у ставу 1. да оштећеник који је допринео да штета настане или да буде већа него што би иначе била, има право само на сразмерно смањену накнаду, а у ставу 2. да кад је немогуће утврдити који део штете потиче од оштећеникове радње, суд ће досудити накнаду водећи рачуна о околностима случаја.
Предуслов остваривања образовања ученика је да се ученик налази у школи, односно тамо где се школске активности обављају, те стога као корелатив обавези школе да образује ученике, постоји обавеза ученика, предвиђена одредбом чланом 112 став 1 тачка 1 Закона о основама система образовања и васпитања, да редовно похађају наставу како би се њихово право на образовање остваривало. Обзиром да је сада пок. „ГГ“ прекршио наведену обавезу и критичном приликом изостао са часова и отишао са друштвом на Западну Мораву и услед сопствене неодговорности и непажње ушао у реку, што је довело до срчаних удара и његове преране смрти, то је, по оцени Апелационог суда, поред утврђених пропуста школе, првостепени суд правилном применом цитиране одредбе члана 192 Закона о облигационим односима, закључио да је сада пок. „ГГ“ допринео настанку штете у износу од 50%, те да постоји подељена одговорност за штету. Стога су неосновани сви жалбени наводи тужилаца којима оспоравају овај закључак првостепеног суда о постојању доприноса сада пок. „ГГ“ настанку штете и висини доприноса.
Обзиром да је првостепени суд утврдио допринос сада пок „ГГ“ настанку штете у износу од 50%, то је, сходно одредби члана 192 и члана 205 Закона о обигационим односима, правилно умањио утврђене износе материјалне и нематеријалне штете за 50% и обавезао тужену да тужиоцима исплати накнаду штете сразмерно степену своје одговорности за штету.
Основано тужена оспорава правилност примене материјалног права у погледу досуђене законске затезне камате у ставу I изреке првостепене пресуде. Првостепени суд је погрешно закључио да тужиоцима припада законска затезна камата на износе досуђене накнаде нематеријалне штете од дана подношења тужбе. Законска затезна камата на досуђене износе накнаде нематеријалне штете, досуђује од дана пресуђења, када су, сходно одредби члана 189 став 2 Закона о облигационим односима, утврђени сви елементи који утичу на висину штете.
Због изнетих разлога, Апелациони суд је применом одредбе члана 390 Закона о парничном поступку одлучио као у ставу I изреке ове пресуде, а применом одредбе члана 394 тачке 3 и 4 Закона о парничном поступку, преиначио део става II изреке првостепене пресуде и одлучио као у ставу II тачке 1, 2. и 3. изреке ове пресуде.
Обзиром да је првостепену пресуду делимично преиначио, Апелациони суд је применом одредбе члана 165 став 2 Закона о парничном поступку одлучио о трошковима првостепеног поступка. Приликом одлучивања о трошковима поступка, овај суд је имао у виду да тужиоци имају заједничког пуномоћника, да су тражили накнаду нематеријалне и материјалне штете, као и досуђене износе накнаде, при чему претеже накнада нематеријалне штете, па је трошкове обрачунао према досуђеном износу од 1.089.933,25 динара (600.000,00 динара на име накнаде нематеријална штете и 489.933,25 на име накнаде материјалне штете), и применом одредаба члана 150, члана 153 став 2, члана 154 и члана 163 став 1 и став 2 Закона о парничном поступку, Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рада адвоката и Закона о судским таксама, важећим у време доношења првостепене пресуде. Обрачунати су следећи трошкови поступка: за састав тужбе износ од 11.250,00 динара, увећан за заступање још 2 тужиоца сваког за по 50% у складу са чланом 12 АТ (укупно 22.500,00 динара), на име састава једног образложеног поднеска – прецизираног тужбеног захтева износ од 11.250,00 динара, увећан за заступање још 2 тужиоца сваког за по 50% (укупно 22.500,00 динара), на име заступање на 18 одржаних рочишта (дана 06.03.2017. године, дана 14.06.2017. године, дана 28.08.2017. године, дана 16.10.2017. године, дана 05.02.2018. године, дана 14.05.2018. године, дана 26.12.2018. године, дана 16.04.2019. године, дана 13.11.2019. године, дана 13.02.2020. године, дана 23.09.2020. године, дана 12.03.2021. године, дана 17.09.2021. године, дана 18.11.2021. године, дана 08.07.2022. године, дана 28.09.2022. године, дана 23.11.2022. године и дана 15.12.2022. године) износи од по 12.750,00 динара, увећани за заступање још 2 тужиоца сваког за по 50% (укупно 459.000,00 динара), на име приступања на 17 одложених рочишта (дана 25.04.2017. године, дана 05.12.2017. године, дана 20.03.2018. године, дана 17.07.2018. године, дана 24.09.2018. године, дана 06.11.2018. године, дана 26.02.2019. године, дана 03.06.2019. године, дана 05.08.2019. године, дана 02.10.2019. године, дана 17.12.2019. године, дана 12.06.2020. године, дана 09.07.2020. године, дана 29.10.2020. године, дана 16.12.2020. године, дана 14.05.2021. године и дана 16.06.2021. године) износи од по 7.125,00 динара, увећани за заступање још 2 тужиоца сваког за по 50% (укупно 242.250,00 динара), на име састава жалбе од 24.12.2021. године износ од 22.500,00 динара, увећан за заступање још 2 тужиоца сваког за по 50% (укупно 45.000,00 динара), што све износи укупно 791.250,00 динара, колико је досуђено тужиоцима у ставу II тачка 3. изреке ове пресуде. Трошкови за састав осталих поднесака од стране пуномоћника – адвоката тужиоцима нису признати, јер, по оцени Апелационог суда, исти нису били потребни ради вођења ове парнице. Тужиоци су у овом поступку ослобођени плаћања судске таксе.
Како тужиоци немају правни интерес за изјављивање жалбе у односу на ставове I, III и V изреке побијане пресуде, у којим деловима су успели у спору, Апелациони суд је применом одредбе члана 389 став 1 у вези члана 378 став 3 Закона о парничном поступку, жалбу тужилаца у том делу одбацио као недозвољену и одлучио као у ставу III изреке ове пресуде.
Странке су тражиле накнаду трошкова другостепеног поступка, и то тужиоци на име састава жалбе, при чему нису определили износ који потражују, на име судске таксе на жалбу и на име судске таксе на одлуку (иако су ослобођени од плаћања таксе), а тужена на име састава жалбе износ од 45.500,00 динара, таксу за жалбу и одлуку по одмерењу суда, па с обзиром на наведено и да су странке делимично успеле са жалбом, Апелациони суд је применом одредбе члана 165 у вези члана 153 став 2 Закона о парничном поступку одлучио да свака странка сноси своје трошкове другостепеног поступка, као у ставу IV изреке ове пресуде.
Председник већа-судија
Јасмина Симовић,с.р.