Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Радно право » Имовински захтеви » Гж1.1108.17

Гж1.1108.17

Р е п у б л и к a    С р б и ј a

AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ

Гж1  1108/17 

13.07.2017. године

К р a г у ј е в a ц 

 

У ИМЕ НAРОДA

 

                        AПЕЛAЦИОНИ СУД У КРAГУЈЕВЦУ, у већу сaстaвљеном од судијa Мирјане Симић, председникa већa, Mарије Марковић и Душице Живковић, члaновa већa, у пaрници тужиље АА из …….., чији је пуномоћник Ирена Лазаревић, адвокат из …………, против тужене ББ, коју заступа Државно правобранилаштво, ради накнаде штете, одлучујући о жaлби тужене изјaвљеној против пресуде Основног судa у Крагујевцу П1-1109/16 од 02.12.2016. године, у седници већa одржaној дaнa 13.07.2017. године, донео је

 

П Р Е С У Д У 

 

                        I ПРЕИНАЧАВA СЕ пресуда Основног судa у Крагујевцу П1-1109/16 од 02.12.2016. године, тако да гласи:

 

                        1.ОДБИЈА СЕ као неоснован тужбени захтев тужиље АА из ………, којим је тражила да се обавеже тужена ББ да тужиљи на име накнаде штете исплати износ од 6.827,10 динара са законском затезном каматом почев од 02.06.2015. године па до исплате и износ од 14.823,18 динара, са законском затезном каматом почев од 14.11.2015. године па до исплате.

 

                     2. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужиља АА из ……… да туженој надокнади трошкове парничног поступка у износу од 6.000,00 динара.

О б р a з л о ж е њ е

 

                        Пресудом Основног судa у Крагујевцу П1-1109/16 од 02.12.2016. године, у ставу I изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље па је обавезана тужена да тужиљи на име накнаде штете исплати износ од 6.827,10 динара са законском затезном каматом почев од 02.06.2015. године па до исплате и износ од 14.823,18 динара, са законском затезном каматом почев од 14.11.2015. године па до исплате.

 

                        Ставом II изреке обавезана је тужена да тужиљи надокнади трошкове парничног поступка у износу од 32.532,00 динара.

 

                        Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.             

 

                        Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 386. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 … 55/14), и у границама разлога наведених у изјављеној жалби, Апелациони суд је утврдио да је жалба тужене основана.

 

Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачке 1. до 3, 5, 7. и 9. ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, док се на друге повреде поступка жалбом тужене конкретно не указује.

 

Према чињеничном утврђењу првостепеног суда тужиља је запослена у јавном сектору Републике Србије. Тужена је дана 02.04.2015. године и дана 15.10.2015. године, донела решења којима је тужиљи наложено плаћање разлике за уплату нето прихода за период од 01.03.2014. године до 31.03.2014. године у износу од 6.827,10 динара и за период од 01.04.2014. године до 30.06.2014. године у износу од 14.823,18 динара, све у року од 30 дана од дана пријема решења. Такође, неспорно утврђење првостепеног суда је и чињеница да је тужиља благовремено извршила уплате по наведеним решењима.

 

На основу овако утврђених чињеница, првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиље основан, због чега је исти усвојио и одлучио као у ставу I изреке.

 

Међутим, по оцени Апелационог суда, првостепени суд је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање, погрешно применио материјално право и извео погрешне правне закључке, на шта се основано указује жалбом тужене.

 

                        Одредбом члана 4. став 1. Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору („Службени гласник РС“, број 108/2013) , који се примењивао на све исплате које су се вршиле од 01.01.2014. године, прописан је начин утврђивања и плаћања разлике за уплату нето прихода, па је у ставу 1. прописано је да је исплатилац прихода  дужан да обрачуна, обустави и на прописани уплатни рачун буџета Републике Србије пренесе збир разлика за уплату обрачунатих за свако лице запослено у јавном сектору истог дана када овим лицима исплаћује умањени нето приход, док је у ставу 2. истог члана прописано да по истеке календарског тромесечја, а најкасније до 15. у првом месецу наредног календарског тромесечја, Пореска управа контролише да ли је за претходно календарско тромесечје нето приход запослених у јавном сектору умањен у складу са овим законом. Даље, ставом 3. прописано је да ако Пореска управа утврди да запосленом у јавном сектору нето приход није умањен према одредбама овог закон, утврдиће разлику за уплату нето прихода. Ставом 4. прописано је да ако је у претходном календарском тромесечју нето приход који је остварио запослени у јавном сектору од исплатиоца прихода већи од умањеног нето прихода, Пореска управа решењем налаже физичком лицу да износ разлике за уплату нето прихода уплати на прописани рачун буџета Републике Србије у року од 30 дана од дана пријема решења. Ставом 5. прописано је да Пореска управа доноси решење из става 4. овог члана у року од 30 дана од истека календарског тромесечја, док је ставом 6. прописано да је решење из става 4. овог члана коначно у управном поступку.

 

                            У конкретном случају, спорним решењима тужиља је поучена да против истих може поднети тужбу Управном суду у року од 30 дана од дана достављања. Имајући у виду напред наведено, као и одредбу члана 4. став 6. Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору којим је прописано да је решење којим је утврђена обавеза плаћања разлике за уплату нето прихода коначно у управном поступку, а код неспорне чињенице да тужиља спорна решења није побијала у управном поступку, јасно произилази да тужиља није могла да претрпи штету по основу који и даље егзистира, па самим тим неосновано потражује накнаду штете по том основу.

 

 Из изнетих разлога, Апелациони суд је, применом одредбе члана 394. став 1. тачка 4. ЗПП, одлучио као у ставу I тачка 1. изреке ове пресуде.

 

Апелациони суд је одлучио о трошковима парничног поступка, поступајући сходно одредби члана 165. став 2. ЗПП, у вези чланова 150., 153. став 1. и 154. ЗПП, и Тарифног броја 13. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („ Службени гласник РС“, број 121/12), па је обавезао тужиљу да на име накнаде нужних трошкова туженој плати износ од 6.000,00 динара и то на име  састава одговора на тужбу, док друге трошкове поступка тужена није тражила.

 

                                                                                                            Председник већa-судијa              

                                                                                         Мирјана Симић,с.р.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу