Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Радно право » Радни спор » Гж1.3434.10 Престанак радног односа
Гж1.3434.10 Престанак радног односа
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж 1 3434/10
3.11.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судијa: Есада Вељовића, председника већа, Маријане Ђорђевић и Мирјане Симић, чланова већа, у парници тужиоца Н. М. из К., против туженог Д. З. „Др. Н. Џ.“ у В. Б., чији је пуномоћник М. Ч., адвокат из В. Б., ради утврђења заснивања радног односа, одлучујући о жалби тужиоца, изјављеној против пресуде Основног суда у Краљеву, Судска јединица у Врњачкој Бањи П1-158/10 (08) од 15.06.2010. године, након одржане расправе пред овим судом, као другостепеним судом, дана 3.11.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Краљеву, Судска јединица у Врњачкој Бањи П1-158/10 (08) од 15.06.2010. године.
ОДБИЈА СЕ као неоснован тужбени захтев тужиоца Н. М. из К., којим је тражио да се утврди да је засновао радни однос на неодређено време код туженог Д. З. „Др. Н. Џ.“ у В. Б. у одељењу опште медицине, на пословима медицинског техничара, почев од 1.02.2008. године.
Свака странка сноси своје трошкове.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Краљеву, Судске јединице у Врњачкој Бањи П1-158/10 (08) од 15.06.2010. године ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је засновао радни однос на неодређено време код туженог у одељењу опште медицине, на пословима медицинског техничара, почев од 1.02.2008. године.
Ставом другим изреке обавезан је тужилац је туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 80.000,00 динара.
Против наведене пресуде благовремено је изјавио жалбу тужилац, побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП Апелациони суд је нашао да је жалба основана.
Првостепена пресуда донета је уз битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 7 ЗПП, на коју другостепени суд пази по службеној дужности, као и уз погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.
Наведена битна повреда одредаба парничног поступка састоји се у томе што је првостепени суд на рочишту за главну расправу одржаном дана 8.06.2009. године у својству странке саслушао само тужиоца, а не и за туженог као странку, лице које је законом или правилима одређено да га заступа, што је супротно чл. 262 ст. 2 и чл. 265 ст. 2 ЗПП, па како је било нужно да се поред тужиоца непосредно саслуша и лице које је законом или правилима одређено да заступа туженог, то је оваквим незаконитим поступањем првостепени суд ускратио могућност туженом да расправља пред судом. Првостепени суд је могао да одлучи да се саслуша само тужилац ако се увери да лицу које се има саслушати за туженог нису спорне чињенице или ако се саслушање тог лица није могуће (чл. 263 ст. 1 ЗПП) или ако то лице ускрати давање исказа или се неодазове позиву суда чл. 263 ст. 2 ЗПП. Како се из списа предмета не води да су били испуњени услови за примену наведених одредаба то је првостепени суд био дужан да изведе доказ истовременим саслушањем странака или да утврди околности на основу којих је могао одлучити да се саслуша само тужилац.
Како је првостепена пресуда већ једанпут била укидана, а веће другостепеног суда је нашло да је ради отклањања наведене битне повреде одредаба парничног поступка и правилног утврђења чињеничног стања потребно да се пред другостепеним судом понове већ изведени докази, то је другостепени суд сагласно чл. 369 ст. 2 ЗПП заказао расправу ради и заказао и одржао расправу и одлучио о жалби и тужбеном захтеву тужиоца.
На расправи пред другостепеним судом, другостепени суд је донео решење сходно чл. 263 ст. 1 ЗПП, а пошто се уверио да директор туженом Љ. К., који је позван ради саслушања за туженог као странку нису познате спорне чињенице, па је одлучио да се саслуша само тужилац као странка, на околности заснивања радног односа тужиоца код туженог, као и друге чињенице које су од значаја за утврђивање чињеничног стања у овој правној ствари.
На расправи пред другостепеним судом изведени су докази читањем доказа који су изведени у првостепеном поступку и то:
-потврда Д. З. „Др Н. Џ.“ В. Б. број 336/1-08 од 24.03.2008. године,
-уговор о раду закључен између д. з. В. Б. и тужиоца број 1884/1-07 од 31.12.2007. године,
-захтев за пријем у радни однос бр. 1884 од 26.12.2007. године, поднет од стране лица са потписом С., с тим што пуномоћници странака, тужилац и сведок П. Џ. објашњавају да је овај захтев поднет од стране С. С., главне сестре Д. з.,
-уговор о раду закључен између Д. з. В. Б. и тужиоца број 1692/1-07 од 30.11.2007. године,
-захтев за пријем у радни однос бр. 1692 од 30.11.2007. године, поднет од стране лица са потписом С.,
-уговор о раду закључен између Д. з. В. Б. и тужиоца број 1520/1-07 од 31.10.2007. године,
-захтев за пријем у радни однос бр. 1520 од 29.10.2007. године, поднет од стране лица са потписом С.,
-уговор о раду закључен између Д. з. В. Б. и тужиоца број 1322/1-07 од 10.09.2007. године,
-захтев за пријем у радно однос бр. 1322 од 10.09.2007. године, поднет од стране лица са потписом С.,
-уговор о раду закључен између Д. з. В. Б. и тужиоца број 1048/1-07 од 18.07.2007. године,
-захтев за пријем у радни однос бр. 1048 од 17.07.2007. године, поднет од стране лица са потписом С.,
-уговор о раду закључен између Д. з. В. Б. и тужиоца број 37/1-07 од 12.06.2007. године,
-захтев за пријем у радни однос бр. 937 од 25.06.2007. године, поднет од стране лица са потписом С.,
-уговор о раду закључен између Д. з. В. Б. и тужиоца број 803/1-07 од 1.05.2007. године,
-захтев за пријем у радни однос бр. 803 од 29.05.2007. године, с тим што пуномоћници странака, тужилац и сведок П. Џ. објашњавају да је овај захтев поднет од стране Ђ. М., који је тада био главни медицински техничар Д. з.,
-уговор о раду закључен између Д. з. В. Б. и тужиоца бр. 528/1-07 од 30.04.2007. године,
-захтев за пријем у радни однос бр. 528 од 4.05.2007. године, поднет од стране лица са потписом Ђ. М.,
-уговор о раду закључен између Д. з. В. Б. и тужиоца број 330/1-07 од 29.03.2007. године,
-захтев за пријем у радни однос бр. 330/1 од 27.03.2007. године, поднет од стране лица са потписом Ђ. М.,
-уговор о раду закључен између Д. з. В. Б. и тужиоца број 244/1-07 од 5.03.2007. године,
-захтев за пријем у радни однос бр. 244/1 од 5.03.2007. године, поднет од стране лица са потписом Ђ. М.,
-уговор о раду закључен између З. ц. „С.“ К. и тужиоца број 5-1248/1-06 од 28.07.2006. године,
-захтев за пријем у радни однос од 26.07.2006. године, поднет директору З. ц. „С.“ К. поднет од стране директора ОЈ, са нечитким потписом, а који се односи на пријем тужиоца ради замене С. В. са трудничког и породиљског одсуства,
-захтев за пријем у радни односа поднет директору Д. з. В. Б. од лица са потписом З. П., заведен код туженог на дан 26.07.2006. године под бројем 1248, с тим што пуномоћници странака и сведок П. Џ. објашњавају да је овај захтев поднет од стране З. П., која је тада била главна сестра Службе опште медицине,
-фотокопија радне књижице тужиоца серијски број 0001722, рег. бр.137/05 од 1.02.2005. године, издата од стране Општинске управе Општине К. (обзиром да ова фотокопија није довољно читка тужилац прилаже суду оригиналну радну књижицу на увид, из које произилази да је тужилац био у радном односу код З. ц. „С.“ у К., Организациона јединица В. Б. у периоду од 31.07.2006. године до 2.01.2007. године, а затим код Д. з. В. Б. у периоду од 3.01.2007. године до 2.01.2007. године печатом З. ц. „С.“ К., Организациона јединица Д. з. В. Б., а период од 3.01.2007. године до 31.01.2008. године печатом Д. з. В. Б., а која радна књижица се након увида враћа тужиоцу),
-извештај С. б. за интерне болести В. Б. бр. 415/09 од 3.07.2009. године,
-потврда Д. з. „Др Н. Џ.“ В. Б. број 375-2010 од 2.03.2010. године,
-извештај С. б. за интерне болести В. Б. бр. 190/10 од 12.04.2010. године,
-решење З. ц. „С.“ К., ОЈ Д. з. В. Б. број 5-1441/1 од 22.08.2006. године.
Читањем уговора о раду број 5-1248/1-06 од 28.07.2006. године утврђено је да је тужилац Н. М. из К., закључио уговор о раду са З. ц. „С.“ К., којим уговором је прописано да тужилац заснива радни однос на одређено време почев од 31.07.2006. године ради замене односно до повратка запослене С. В. са породиљског боловања и породиљског одсуства. Према наведеном уговору тужилац је обављао послове медицинског техничара у општој медицини. Читањем извештаја С. б. за интерне болести В. Б. број 415/09 од 3.07.2009. године, потврде Д. з. „Др Н. Џ.“ у В. Б. број 375-210 од 2.03.2010. године, извештаја С. б. за интерне болести у В. Б. број 190/10 од 12.04.2010. године и решења З. ц. „С.“ у К., Организациона јединица Д. з. у В. Б. број 5-1441/1 од 22.08.2006. године, утврђено је да је тужени Д. з. „Др Н. Џ.“ у В. Б. пословао у саставу З. ц. „С.“ у К. у облику Организационе јединице у В. Б.. У саставу ове организационе јединице постојало је интерно одељење. Тужилац је засновао радни однос у организационој јединици Д. з. у В. Б., ради замене одсутне запослене С. В.. Дана 2.01.2007. године дошло до статусне промене З. ц. „С.“ у К. из чијег састава се издвојила Организациона јединица Д. з. у В. Б. и у којој је постала посебно правно лице уписом у судски регистар дана 2.01.2007. године. Тужени Д. з. „Н. Џ.“ у В. Б. који је издвајањем из састава З. ц. „С.“ и уписом у судски регистар 2.01.2007. године постао самостално правно лице, није у свом саставу више имао интерно одељење, које је приликом ове статусне промене припало преосталом делу установе. Приликом ове статусне промене сачињен је деобни биланс средстава, права и обавеза као и извршена је подела запослених. У новоформирано лице овде туженог Д. з. „Др Н. Џ.“ у В. Б. прешао је одређени број запослених међу којима је био и тужилац. Запослена С. В., коју је тужилац мењао није остала да ради код туженог, већ је према деобном билансу и списковима који су у складу са њим сачињени иста остала да ради у преосталом делу З. у. Д. з. „С.“ у К.. З. ц. „С.“ у К. је даље претрпео статусне промене на тај начин што се из његовог састава издвојило интерно одељење и уписом у судски регистар постало самостално право лице под називом С. б. у В. Б., која статусна промена је се десила средином 2007. године. Запослена С. В. коју је тужилац замењивао је била на породиљском одсуству ради неге детета у периоду од 31.07.2006. године до 30.07.2007. године с тим што се након коришћења породиљског одсуства није вратила код туженог већ је наставила да ради у сада новоформираној С. б. у В. Б.. Читањем уговора о раду закљученим између туженог и тужиоца број 1884/1-07 од 31.12.2007. године, уговор о раду бр. 1692/1-07 од 30.11.2007. године, 1520/1-07 од 31.10.2010. године, 1322/1-07 од 10.09.2007. године, 1048/1-07 од 18.07.2007. године, 937/1-07 од 12.06.2007. године и број 803/1-07 од 31.05.2007. године као и захтева за пријем у радни однос са истим датумом утврђено је да је тужилац, као и на основу исказа тужиоца саслушаног као странке и исказа сведока саслушаних пред првостепеним и другостепеним судом, утврђено је да је тужилац по спроведеној статусној промени и конституисањем туженог као правног лица од 2.01.2007. године започео да ради код туженог као новог правног субјекта али сада по новом уговорном односу који је успостављен између тужиоца и туженог. Наиме, тужилац је наставио да обавља послове које је и до сада радио али не у својству замене одсутног радника већ у својству обављања послова медицинског техничара и то без уговора о раду у периоду од 2.01.2007. године до 5.03.2007. године, ког дана 5.03.2007. године ког дана је тужилац са туженим закључио уговор о раду на одређено време за обављање послова медицинског техничара у општој медицини у трајању од месец дана, почев од 1.03. до 31.03.2007. године. Истеком овог уговора тужилац је сваког месеца са туженим закључивао нови уговор о раду на одређено време ради обављања послова у трајању од месец дана.
Читањем радне књижице тужиоца серијски број 0001722, регистарски број 137/05 од 1.02.2005. године издате од стране Опшинске управе Општине К. и потврде Д. з. „Др Н. Џ.“ В. Б. број 336/1-08 од 24.03.2008. године утврђено је да је тужилац био у радном односу на одређено време у Д. з. као организационој јединици у саставу З. ц. „С.“ почев од 31.07.2006. године до 2.01.2007. године, а затим је обављао послове медицинског техничара од 2.01.2007. године до 31.01.2008. године у служби опште медицине и да је стекао укупан радни стаж који износи 1 годину и 6 месеци.
Према тужбеним наводима тужилац је код туженог радио почев од 3.01.2007. године до 31.01.2008. године пуних 13 месеци односно више од годину дана без прекида у раду, те је очигледно да је реч о трајном повећању обима посла код туженог те да се не ради о привременом повећању обима посла, односно да је сходно овој чињеници тужилац радећи дуже од 12 месеци засновао радни однос на неодређено време.
Одлучујући о тужбеном захтеву суд је применио одредбу чл. 37 Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05.. ). Наиме, одредбом чл. 37 прописано је да радни однос заснива се на време чије је трајање унапред одређено када су у питању: сезонски послови, рад на одређеном пројекту, повећање обима посла које траје одређено време и слично за време трајања тих потреба, с тим што тако заснован радни однос непрекидно или са прекидима не може трајати дуже од 12 месеци. Ставом 2 истог члана прописано да се под прекидом из става 1 овог члана не сматра се прекид рада краћи од 30 радних дана. Одредбом става 3 овог члана прописано је да радни однос на одређено време, ради замене привремено одсутног запосленог, може се засновати по повратка привремено одсутног запосленог. Ставом 4 наведене одредбе прописано је да радни однос заснован на одређено време постоје радни однос на неодређено време, ако запослени настави да ради најмање 5 радних дана по истеку рока за који је засновао радни однос.
Из наведеног произилази да се нису стекли услови за преображај радног односа тужиоца на одређено време у радни однос на неодређено време јер нису испуњени услови из чл. 37 ст. 4, односно тужилац није радио дуже од 5 дана по претеку рока на који су уговори о раду закључени, тако да није довољан разлог за преображај радног односа тужиоца на одређено време у радни однос на неодређено време чињеница да је тужилац непрекидно радио у периоду од 3.01.2007. године до 31.01.2008. године.
Из наведених разлога Апелациони суд је одбио тужбени захтев тужиоца као неоснован и на основу одредбе чл. 375 ЗПП, одлучио као у изреци у ставу првом и другом изреке.
Апелациони суд је применом одредаба чл. 149 и 159 ЗПП, одлучио да свака странка сноси своје трошкове, јер тужени који је успео у спору трошкове није тражио.
Председник већа-судија
Есад Вељовић