Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Радно право » Радни спор » Гж1.762.11 поништај решења о престанку радног односа
Гж1.762.11 поништај решења о престанку радног односа
Р е п у б л и к а С р б и ј а
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж1-762/11
Дана:16.08.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судијa Изета Суљовића, председника већа, Симониде Милорадовић и Маријане Ђорђевић, чланова већа, у правној ствари тужиље М. Ј. из К., коју заступа пуномоћник М. Ђ., адвокат из В., против тужене Здравствена установа „А. К.“ из К., коју заступа С. Р., адвокат из К., ради поништаја решења о престанку радног односа, одлучујући по жалби тужиље изјављеној на пресуду Основног суда у Крагујевцу П1-1954/10 од 14.12.2010. године, у седници већа одржаној дана 16.08.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба тужиље М. Ј. из К. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу П1-1954/10 од 14.12.2010. године.
О б р а з л о ж е њ е
Првим ставом изреке првостепене пресуде одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље М. Ј. из К., којим је тражила да суд усвоји тужбени захтев и решење тужене „А. К.“ из К., број 03-396 од 02.07.2008. године, којим је тужиљи отказан уговор о раду број 03-108 од 25.05.2007. године и анекс број 1., број 03-306/1 од 27.09.2007. године поништи, што је тужена дужна признати, уз обавезу да тужиљу врати на послове које је пре доношења оспореног решења обављала и признавање свих права из радног односа која јој по закону припадају.
Другим ставом изреке исте пресуде, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 56.250,00 динара, у року од 8 дана.
Против првостепене пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу, побијајући је из свих разлога предвиђених чланом 360. став 1. ЗПП.
Испитујући побијану пресуду, на основу члана 372. ЗПП, Апелациони суд је утврдио: жалба тужиље није основана.
У поступку који је претходио доношењу првостепене пресуде, није учињена ниједна од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1., 2., 5., 7. и 9. ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности.
Првостепени суд је утврдио да је тужиља обављала послове директора Апотекарске установе К., по решењу министарстава здравља од 20.12.2004. године, до доношења новог Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“ број 107/05), када су уведени конкурси о избору и именовању директора, а то је било 21.12.2006. године. Утврђено је да је Одлуком Скупштине града К. основана Апотека К. (за град К. и општине Б., Л., Р., Т. и К.), на седници Скупштине града К. дана 21.12.2006. године. Наведеном одлуком утврђено је оснивање, делатност, међусобна права и обавезе оснивача и Апотеке, а у члану 10. и 11. наведене Одлуке утврђено је да директора именује и разрешава оснивач, на мандатни период од 4 године. Решењем Скупштине града К., са седнице од 24.05.2007. године, за вршиоца дужности Апотеке К. именована је М. П., на мандатни период од 6 месеци, а након истека периода од 6 месеци М. П. је именована Решењем Скупштине града за директора туженог почев од 06.11.2007. године. Првостепени суд утврђује да је М. П. обављала послове у континуитету, да је у току трајања тог мандата донела оспорено решење као директор туженог, да је тужиљи закључена радна књижица 18.07.2008. године, да је тужиља примила упозорење пре пријема оспореног решења и да се на исто писмено изјаснила преко свог адвоката. Решење Вишег трговинског суда 4. Пвж.бр.489/08 од 17.06.2008. године, примљено је од стране Трговинског суда у Крагујевцу 14.07.2008. године, а од стране туженог дана 15.07.2008. године, да је тужиља у моменту престанка радног односа обављала послове по решењу туженог – анексу 1 уговора о раду, на радном месту фармацеута у апотеци „А.“, што је сама тужиља потврдила и по закључењу боловања се није вратила на радно место фармацеута, за које је имала решење, већ је покушала да се врати на радно место вд директора туженог. Пресудом Окружног суда у Крагујевцу у-16/08 од 20.03.2008. године поништено је решење Скупштине града К. број 112-324/07 од 11.05.2007. године, којим је тужиља разрешена дужности вд директора Апотеке К., из формалних разлога, јер не садржи образложење. Пресудом Окружног суда у Крагујевцу у-17/08 од 21.03.2008. године, поништено је решење Скупштине града К. број 112-353/07 од 24.05.2007. године, којим је за вд директора Апотеке К. именована М. П., из истих формалних разлога. Пресудом Окружног суда у Крагујевцу у-154/07 од 25.03.2008. године, поништено је решење Скупштине града К. број 112-622/07 од 06.11.2007. године, из разлога формалног недостатка образложења. Првостепени суд је утврдио да је решењем Вишег трговинског суда 4.Пвж.бр.489/08 од 17.06.2008. године, извршено брисање уписа у регистар овог суда и тужиље и М. П. као законских заступника тужене, које је примљено од стране Трговинског суда у Крагујевцу 14.07.2008. године, а од стране туженог дана 15.07.2008. године.
Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је, по оцени Апелационог суда, првостепени суд одлучио када је одбио тужбени захтев тужиље. Ово са разлога што акт о именовању и разрешењу именованих лица нема карактер управног акта, јер се у случају постављења и разрешења директора, односно вршиоца дужности директора установе, чији је оснивач јединица локалне самоуправе, ради о акту пословања, а не о управном акту. Таквом акту недостаје један од битних елемената да би се могао сматрати управним актом, а то је елеменат ауторитативности, у смислу да његов доносилац иступа према лицу које се поставља или разрешава са јачом вољом, у вршењу власти. У доношењу ових аката скупштина општине иступа као оснивач, а не као орган власти и због тога се не ради о ауторитативном, већ о акту пословања. Како су решења о именовању и разрешењу тужиље и М. П., побијана у управном, а не у редовном судском поступку, Апелациони су оцењује да одлуке донете у таквом, неадекватном поступку, немају утицаја на законитост и пуноважност донетих решења о разрешењу и постављењу, односно наведна решења нису ни могла бити поништена ван редовног судског поступка. Како је решење Вишег трговинског суда 4.Пвж.бр.489/08 од 17.06.2008. године, уследило као последица наведених одлука донетих у неадекватном, управном поступку, које нису могле произвести правне последице, то се ни наведено решење о брисању уписа, по оцени Апелационог суда, не може сматрати ваљаним основом за одлуку да су оспорена решења донета од стране неовлашћеног лица. Битна чињеница за одлуку о тужбеном захтеву тужиље, која се тиче оцене да ли је лице које је донело оспорено решење било овлашћено за доношење тог решења, морала је бити доказана на валидан начин, односно, побијањем решења о постављењу и именовању тужиље и М. П. у поступку пред надлежним, редовним судом, па како у овој правној ствари таквих доказа није било, то је првостепени суд правилно одлучио када је тужбени захтев тужиље одбио, а Апелациони суд је у овој одлуци изнео разлоге који такву одлуку поткрепљују.
Како жалбеним наводима није доведена у сумњу правилност и законитост првостепене пресуде, Апелациони суд је потврдио првостепену пресуду применом одредбе члана 375. ЗПП. Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је иста донета у складу са одредбама члана 149. и 150. ЗПП.
Председик већа - судија
Изет Суљовић с.р.