Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж2 108.26
Гж2 108.26
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж2-108/26
13.03.2026. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Тање Павловић Недељковић, председника већа, Иванке Сретеновић и Зорице Игњатовић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из …, … са боравиштем у …, чији је пуномоћник Неџик Аљевић, адвокат из …, против туженог ББ, из …, …, чији је пуномоћник Горан Рајић, адвокат из …, ради издржавања одлучујући о жалби тужиље изјављеној на пресуду Основног суда у Пријепољу 4П2.бр.28/23 од 19.11.2025. године, у седници већа одржаној дана 13.03.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Пријепољу 4П2.бр.28/23 од 19.11.2025. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом у ставу 1. одбија се као неосновани тужбени захтев тужиље АА из … којим је тражила да се обавеже тужени ББ, из … да на име издржавања тужиље као супружника плаћа месечно износ од 15 % од редовних месечних примања на текући рачун тужиље, у року од 5 дана од дана исплате пензије, рачунајући од дана подношења тужбе па све док постоје законски разлози за обавезу издржавања под претњом извршења.
Ставом 2. свака страна сноси своје трошкове поступка.
Против наведене пресуде жалбу је благовремено преко пуномоћника изјавила тужиља због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду у смислу члана 386 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да је жалба тужиље основана.
Првостепена пресуда донета је уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, на коју се жалбом основано указује јер пресуда има недостатака због којих се не може испитати, не садржи разлоге о битним чињеницама због чега се ни примена материјалног права није могла испитати.
Из списа предмета и образложења побијане пресуде утврђује се да су странке закључиле брак 04.08.2014. године и немају деце.
Из извештаја Центра за социјални рад у … утврђено је да су странке брачну заједницу склопиле најпре 24.03.2006. године, да је иста разведена 29.09.2011. године, а после тога тужени и тужиља поново закључују брак 04.08.2014. године. Тужиља је напустила брачну заједницу 18.11.2022. године и од тада није у контакту са туженим. Тужиља се налази на евиденцији Центра од 10.02.2026. године због поремећених породичних односа. Због насиља у породици по напуштању заједнице тужиљу је прихватио брат ВВ а због њеног честог напуштања заједнице са туженим и поновног мирења, када је АА напустила заједницу 2022. године, брат ВВ није хтео да је прими јер није сагласан са њеним одлукама. АА је тада прихватио рођак ГГ, који је у договору са Центром и ДД, сместио тужиљу у ДД кући, у …. где се и сада налази, а власник куће огласио исту на продају. Тужени је пензионер, живи у …. Новчану социјалну помоћ по основу социјалне заштитите тужиља је остварила 09.08.2011. године до 09.05.2012. године и од 03.09.2012. године до данас а на основу процене Комисије фонда ПИО да је АА неспособна за рад. Преиспитивање новчане социјалне помоћи врши се сваке године и тренутно у току је исто.
Тужиља није порески обавезник што потврђује уверење пореске управе ни власник непокретности. Тужени је порески обавезник на име прихода од пољопривреде и шумарства и корисник је инвалидске пензије у износу од 33.547,56 динара месечно.
Према закључку првостепеног суда произилази да су странке у браку, тужиља не жели да се разведе, а тужени жели развод али није покретнут поступак развода брака. Тужиља повремено обавља сезонске послове-берба малина и прима социјалну помоћ у месечном износу од 5.000,00 динара.
По чињенично правном закључку првостепеног суда тужба за супружничко издржавање може се поднети најкасније до закључења главне расправе у брачно спору, а како није покренут поступак за развод брака, то је тужбени захтев неоснован. Уколико један од супружника не испуњава кумулативне услове да је неспособан за рад, незапослен, нема довољно средстава за издржавање, не припада му право на издржавање од разведеног супружника, иако нема довољно средстава за егзистенцију. У конкретном случају странке су у браку, није покренут поступак развода брака, тужиља је доброг здравља и повремено обавља сезонске послове, прима социјалну помоћ, па је по закључку првостепеног суда неоснован захтев за обавезивање туженог њеном издржавању, посебно што тужиља живи одвојено и понаша се супротно члану 28 Породичног закона. Наводи тужиље да је заједницу напустила због насиља у породици од стране туженог и његовог брата не могу бити од утицаја у овој правној ствари и уколико се насиље десило тужиља може остварити заштиту кроз други поступак.
Овакав чињенично правни закључак првостепеног суда за сада се не може прихватати.
Наиме, одредбом члана 151 став 1 и 3 Породичног закона прописано је да супружник који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за рад, или је незапослен има право на издржавање од другог супружника сразмерно његовим могућностима. Нема право на издржавање супружник ако би прихватање његовог захтева за издржавање представило очигледну неправду за другог супружника.
Чланом 279 став 1, 2 и 3 ПЗ прописано је да се тужба за издржавање супружника може поднети током трајања брака односно током трајања заједнице живота ванбрачних партнера. Тужба за издржавање супружника може се поднети најкасније до закључења главне расправе у брачном спору. Изузетно бивши супружник који из оправданог разлога није поднео тужбу за издржавање у брачном спору може поднети најкасније у року од годину дана од дана престанака брака, односно дана када му је учињено последње фактичко давање на име издржавања.
Основано се у жалби тужиље наводи да првостепени суд погрешно закључује да је потребно да тужиља и тужени покрену поступак за развод брака да би се стекли услови за издржавање. Тужба за издржавање најчешће се подноси током формалног трајања брака, када постоји али и кад је престала заједница живота супружника, односно током трајања заједнице живота ванбрачних партнера у смислу члана 279 став 1 ПЗ. Тужба за издржавање може се поднети и кад није поднета тужба у брачном спору ради утврђивања постојања или непостојања брака, поништења брака или развода брака. Захтев за издржавање може се истаћи у било ком покренутом брачном спору члан 210 ПЗ, све док није закључена главна расправа.
Основано се у жалби тужиље наводи да првостепени суд погрешно закључује да су услови у члану 151. став 1 ПЗ наведени кумулативно а не алтернативно. Супружник нема довољно средстава за издржавање ако нема имовине у мери која је неопходна за основне животне потребе. Такође, супружник који је корисник инвалидске, породичне, старосне пензије, има право на издржавање од другог супружника ако је износ пензије који прима такав да супружник са том пензијом нема довољно средстава за издржавање. Неспособан је онај супружник који због повреде тела, болести, старости и других околности није у могућности у потпуности или делимично обављати било који посао или посао који је до тада обављао. Неспособност за рад може бити привремена или трајна. Незапосленост се цени са становишта конкретне могућности запослења јер није довољно да је супружник који тражи издржавање незапослен, већ да нема ни могућности да се запосли, односно да је без своје кривице незапослен. Постојање околности због којих може одбити захтев за издржавање суд не утврђује по службеној дужности него само ако то истакне супружник и услови за остваривање права на издржавање супружника нису кумулативни.
Ради правилне примене материјалног права потребно је разјаснити да ли су испуњени услови из члана 151 став 1 Породичног закона тј. да ли је тужиља неспособна за рад (како се наводи у извештају центра за социјални рад одлука Комисије фонда ПИО), каквог је здравственог стања (првостепени суд наводи да је доброг здравља и повремено обавља сезонске послове), да ли је незапослена и да ли има средства за издржавање. Такође, првостепени суд мора водити рачуна и одредби члана 279 Породичног закона јер тужба за издржавање супружника може се поднети и током трајања брака односно током трајања заједнице живота ванбрачних партнера.
Сви наведени разлози пресуду чине нејасном, а чињенично стање непотпуно утврђено због чега ни материјално право није се могло испитати, па је пресуда укинута, а Апелациони суд на основу члана 391 и 392 ЗПП одлучио као у изреци с тим што је укинута и одлука о трошковима јер зависи од коначног исхода поступка.
У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама у смислу члана 398 став 2 ЗПП, па ће правилно и потпуно утврдити чињенично стање ради доношења правилне и законите одлуке.
Председник већа-судија
Тања Павловић Недељковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице