Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж2 138.21 Развод брака
Гж2 138.21 Развод брака
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж2-138/21
Дана: 23.03.2021. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судије Јасмине Јовановић, председника већа и судија Слободана Петровића и Амеле Бабовић Васић, чланова већа, у правној ствари тужиоца „АА“, са ЈМБГ …, кога заступа пуномоћник Драган Милорадовић, адвокат из …, против тужене „ББ“, са ЈМБГ …, ради развода брака, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној на пресуду Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву П2-227/20 (2018) од 07.10.2020. године, у седници већа одржаној дана 23.03.2021. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца „АА“ и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву П2-227/20 (2018) од 07.10.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву П2-227/20 од 07.10.2020. године, ставом првим, одбија се тужбени захтев тужиоца „АА“, којим би се развео брак између тужиоца „АА“ и тужене „ББ“, закључен дана 27.02.2005. године у …, уписан у матичну књигу венчаних која се води за матично подручје …, под текућим бројем … за 2005. годину. Ставом другим одбија се тужбени захтев тужиоца „АА“, којим би се малолетна деца странака и то мал. „ВВ“, рођен … године и мал. „ГГ“, рођена … године поверила на старање туженој „ББ“, која би самостално вршила родитељско право. Ставом трећим одбија се тужбени захтев тужиоца „АА“, којим би се обавезао тужилац „АА“ да на име свог доприноса у издржавању мал. деце плаћа по 400 швајцарских франака месечно, укупно 800 швајцарских франака, сваког 01. до 10. у месецу за текући месец, туженој „ББ“, њиховом законском заступнику, почев од 10.12.2018. године, као дана подношења тужбе па све док за то буду постојали законски услови, под претњом принудног извршења. Ставом четвртим одбија се тужбени захтев тужиоца „АА“, којим би се уредио начин одржавања личних односа између мал. „ВВ“ и мал. „ГГ“ са оцем „АА“, на тај начин што би мал. деца боравила у домаћинству оца сваког викенда у месецу од петка у 16,00 часова, када би их отац преузимао из домаћинства мајке, до недеље у 16,00 часова, када би их отац враћао у домаћинство мајке, сваког другог државног празника у Швајцарској, сваког другог православног верског празника у години, сваког другог католичког верског празника у години, за крсну славу оца и другог дана рођендана детета, за време зимског распуста 10 дана и за време летњег распуста 15 дана, уз могућност да се родитељи могу споразумети да са својом децом отац може контактирати и чешће у зависности од њихових могућности и потреба деце, с тим што ће време када ће отац преузимати децу из домаћинства мајке и враћати их у исто усклађивати са обавезама и навикама малолетне деце споразумно са мајком „ББ“. Ставом петим одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.
Против наведене пресуде тужилац је, благовремено, преко пуномоћника, изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући оспорену пресуду, у смислу чл. 386 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 … 18/20), Апелациони суд је закључио:
Жалба је неоснована.
Оспорена пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП, које Апелациони суд испитује по службеној дужности, као ни уз битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 12 ЗПП, на коју се указује наводима жалбе.
Супротно наводима жалбе пресуда садржи разлоге о битним чињеницама који су јасни и непротивречни.
Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке закључиле су брак дана 27.02.2005. године у …, у ком је рођено двоје малолетне деце и то мал. „ГГ“ … године и мал. „ВВ“ … године, обоје у … . Између странака је дошло до поремећаја брачних односа. Странке бораве у …, и даље у истом стану, али свако засебно, у радном су односу у …, зарада тужиоца је у јануару и фебруару месецу 2019. године износила 5.268,60 швајцарских франака.
Према извештајима Центра за социјални рад … од 17.01.2019. године, 06.02.2019. године, 03.04.2019. године, 15.11.2019. године и 11.9.2020. године, утврђено је да се парничне странке нису одазвале позиву овог Центра, да се Центар обратио Министарству за рад, Сектору за бригу о породици Републике Србије за посредовање и достављање извештаја у вези парничних странака које бораве у …, и да ће налаз и мишљење бити достављено по оствареном контакту и прибављању података непосредно или посредством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије. Непосредан контакт од стране Центра за социјални рад … са туженом и малолетном децом није остварен, јер се нису одазвали позиву, нити је Центру за социјални рад од надлежног министарства достављен тражени извештај. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доставило је Центру за социјални рад … и суду дана 19.08.2020. године допис са обавештењем да је потребно да се захтев за прибављање извештаја од надлежних институција у … ради процене родитеља за вршење родитељског права и оцену начина одржавања личних односа малолетне деце са родитељем са који не живе мора доставити у складу са одредбама Закона о потврђивању Конвенције о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима, те да је потребно да замолницу централни орган Републике Србије достави централном органу замољене државе у складу са чл. 2 Закона и сачини је на језику замољеног органа или приложи оверени превод на тај језик у складу са чл. 4 Закона.
Решењем на записнику од 11.02.2020. године првостепени суд је наложио тужиоцу да у депозит суда уплати износ од 10.000,00 динара на име трошкова сачињавања замолнице, односно превођења исте на језик замољеног органа у …, а од кога би тражио процену родитељских капацитета странака, односно налаз и мишљење у погледу вршења родитељског права за парничне странке обзиром да се исти налазе и живе у … и то у року од 8 дана. Тужилац није поступио по налогу суда и није ни до закључења расправе уплатио овај износ.
Полазећи од наведеног, првостепени суд закључује да, без обзира што је дошло до поремећаја брачних односа парничних странака, није могуће усвојити тужбени захтев за развод брака с обзиром да је одредбом чл. 226 ст. 1 Породичног закона предвиђено да је суд дужан да пресудом у брачном спору одлучи о вршењу родитељског права, што у конкретном случају није могао да учини, будући да је према чл. 270 Породичног закона дужан да, пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу односно лишењу родитељског права, затражи мишљење органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима, а што није било могуће, јер тужилац није предујмио средства за плаћање трошкова сачињавања, односно превођења замолнице на језик замољеног органа …, у којој странке са малолетном децом живе, због чега ни надлежни центар према месту пребивалишта странака, а то је Центар за социјални рад …, није могао да достави тражени извештај.
Због непостојања наведеног извештаја, првостепени суд закључује да није могао да донесе ни одлуку о самосталном вршењу родитељског права над децом од стране мајке, а самим тим ни о моделу одржавања личних односа тужиоца са малолетном децом и о издржавању, о коме се одлучује када се деца повере на старање једном од родитеља.
Овакав закључак у свему као правилан прихвата и Апелациони суд.
Неосновани су наводи жалбе да је, с обзиром да је првостепени суд прихватио као утврђену чињеницу да је између странака дошло до поремећаја брачних односа, суд погрешно применио одредбу чл. 41 Породичног закона којом је прописано да сваки супружник има право на развод брака ако су брачни односи озбиљно и трајно поремећени или ако се објективно не може остварити заједница живота супружника. Ово из разлога што спор за развод брака представља брачни спор, у коме је, уколико странке имају малолетну децу, као што је то ситуација у конкретном случају, првостепени суд на основу чл. 226 ст. 1 Породичног закона дужан да одлучи о вршењу родитељског права, о коме није могао да одлучи, јер није могао да поступи у складу са обавезом из чл. 270 Породичног закона, како је то правилно закључио првостепени суд.
Без значаја су за оцену правилности и законитости оспорене одлуке наводи жалбе да је тужена уредно примила тужбу, уредно позивана на рочишта, а није се одазвала ниједном позиву нити је предложила извођење било ког доказа нити се суду обратила било каквим поднеском, што значи да није оспорен ниједан навод тужбе нити тужбени захтев тужиоца, због чега је суд морао да има у виду и те чињенице и с обзиром на исте да усвоји тужбени захтев тужиоца.
Ово из разлога што је поступак у вези са породичним односима регулисан Породичним законом где, за разлику од Закона о парничном поступку, који у чл. 230 ст. 1 предвиђа, између осталог, да се не доказују чињенице које странка у току поступка није оспорила, предвиђа да се, посебно када је у питању одлучивање о правима детета, као у конкретном случају, примењује истражно начело у складу са чл. 205 Породичног закона и постоји обавеза суда да прибави налаз и стручно мишљење органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима, те да утврђује чињенице и мимо диспозиције странака, у складу са чл. 270 Породичног закона.
Да би орган, односно установа из чл. 270 Породичног закона доставио налаз и стручно мишљење у погледу тога коме од родитеља треба поверити самостално вршење родитељског права над малолетном децом у ситуацији када родитељи не воде заједнички живот и када нема споразума о томе, или кад суд процени да исти није у најбољем интересу деце, неопходно је да изврши процену родитељских капацитета странака, њиховог односа према деци, материјалних прилика у којима живе и сл, што све, у конкретном случају, Центар за социјални рад …, који је надлежан према месту где странке имају пребивалиште на подручју Републике Србије није могао да учини из разлога што странке имају боравиште у …, због чега је било потребно налаз и мишљење прибавити од надлежног органа …. У том смислу било је неопходно да, у складу са Конвенцијом о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима, суд сачини замолницу са подацима као у чл. 3 тог закона и то, у складу са чл. 4 ст. 1 истог, на језику органа од кога треба прибавити налаз и стручно мишљење или пропраћене преводом на тај језик, при чему се сходно ст. 5 тог члана сваки превод оверава као правилан од стране дипломатског или конзуларног представника или заклетог судског тумача или од стране било ког другог лица које је за то овлашћено у једној од држава. Трошкови превода замолнице коју би суд сачинио на језик замољеног органа требало је да сноси тужилац, који је покренуо овај поступак, у складу са чл. 167 ст. 1 ЗПП, будући да, према његовом општем имовном стању и износу трошкова које је требало да предујми није било места његовом ослобађању од плаћања тих трошкова сходно чл. 168 ЗПП, нити је тужилац такав захтев поставио у складу са чл. 169 ст. 2 ЗПП, због чега првостепени суд и није могао да поступи по обавези из чл. 270 Породичног закона.
Неосновани су наводи жалбе у којима се наводи да тужилац није тај који је опструисао поступак, већ да је то искључиво учинила тужена. Ово из разлога што је управо непоступање тужиоца по налогу суда да уплати износ од 10.000,00 динара за трошкове превођења замолнице на званични језик органа замољене државе … довело до тога да суд није могао да поступи у складу са чл. 270 Породичног закона, а да је то био у могућности, био би у могућности и да донесе одлуку како о захтеву за развод брака странака, тако и о осталим захтевима који се тичу права малолетне деце.
Неосновани су и наводи жалбе да је Центар за социјални рад у … био дужан да сачини замолницу за … орган старатељства и да сноси трошкове сачињавања те замолнице, а из разлога што је чл. 1 ст. 1 Закона о потврђивању конвенције о извођењу доказа у иностранству у грађанским и трговачким стварима предвиђено да се у грађанским и трговачким стварима судски орган државе уговорнице може, у складу са својим законодавством, обраћати надлежном органу друге државе уговорнице замолницом за прибављање доказа или спровођења друге судске радње, а под судским органом не може се подразумевати Центар за социјални рад, као орган старатељства.
Потврђена је и одлука о трошковима поступка која се наводима жалбе конкретно и не оспорава.
На основу изнетог, применом одредбе чл. 390 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Јасмина Јовановић,с.р.