Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж2 153.26
Гж2 153.26
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж2-153/26
23.04.2026. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Тање Павловић Недељковић, председника већа, Зорице Игњатовић и Иванке Сретеновић, чланова већа, у правној ствари предлагача АА из ..., ..., чији је пуномоћник Иван Јечменица, адвокат из ... и ББ из ..., ..., ради споразумног развода брака, одлучујући о жалби предлагача АА из ..., ..., изјављеној против пресуде Основног суда у Пожеги 6 П2-146/25 од 09.12.2025. године, у седници већа одржаној 23.04.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Пожеги 6 П2-146/25 од 09.12.2025. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом, ставом 1. изреке, разведен је брак предлагача АА из ..., ..., ЈМБГ ... и ББ из ..., ..., ЈМБГ ..., закључен 28.07.2024. године у ..., који је уведен у матичну књигу венчаних која се води за матично подручје ... под текућим бројем 22 за 2024. годину.
Ставом 2. изреке, заједничко мал. дете странака, ВВ рођена 24.08.2023. године, поверена је предлагачима на заједничко вршење родитељског права.
Ставом 3. изреке, за адресу пребивалишта мал. ВВ утврђена је адреса пребивалишта оца, АА.
Ставом 4. изреке, уређен је начин одржавања личних односа мал. ВВ са мајком ББ, тако што ће мал. дете у породици мајке проводити: од петка од 17.00 часова до недеље до 18.00 часова и од 15.00 часова до 20.00 часова сваке среде, а ради одржавања личних односа мал. детета са мајком, отац ће дете доводити на адресу пребивалишта мајке и враћати са исте адресе.
Ставом 5. изреке, обавезани су предлагачи да заједнички сносе трошкове издржавања мал. детета, и то тако што ће предлагач АА издржавати мал. дете у данима када се дете налази код њега, а предлагач ББ у данима када се дете налази код ње.
Ставом 6. изреке, одлучено је да трошкове поступка на име судских такси сноси предлагач АА.
Против наведене пресуде, предлагач АА је преко пуномоћника благовремено изјавио жалбу, побијајући је у делу става 4. изреке, којим је одређен начин преузимања детета приликом одржавања личних односа, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући првостепену пресуду у целини, у смислу одредбе члана 386. став 2. Закона о парничном поступку, којом је прописано да првостепени суд пресуду испитује и у делу у коме се жалбом не побија, ако је то прописано посебним законом, апелациони суд је утврдио да је жалба предлагача АА основана.
Првостепена пресуда донета је уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју се жалбом предлагача АА основано указује, као и уз погрешну примену материјалног права.
Како из списа предмета и из образложења ожалбене пресуде произилази, предлагачи су дана 08.10.2025. године поднели суду предлог за споразумни развод брака, који је закључен 28.07.2024. године у ... и заведен у матичну књигу венчаних која се води за матично подручје ... под текућим бројем 22 за 2024. годину. Утврђено је да из брака имају заједничко дете мал. ВВ, рођену 24.08.2024. године. У предлогу је наведено да су односи између супружника озбиљно и трајно поремећени и да је заједница живота странака прекинута 08.06.2025. године.
Мишљење Центра за социјални рад у ... и у ... јесте да оба родитеља поседују родитељске капацитете и да постоје услови да родитељи заједнички врше родитељско право, као и да актуелна динамика одржавања личних односа детета и родитеља (5 дана код оца и 2 дана код мајке) јесте у најбољем интересу мал. детета.
Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд оцењује да су у конкретном случају неспорно испуњени услови за развод брака странака на основу споразума, у складу са чланом 40. Породичног закона. Сагласно предлогу странака и мишљењу надлежних Центара за социјални рад, првостепени суд је поверио мал. дете предлагачима на заједничко вршење родитељског права и за адресу пребивалишта мал. детета утврдио адресу пребивалишта оца, а применом одредби члана 61. Породичног закона, уредио је начин остваривања личних односа мал. ВВ и мајке ББ. Како су се родитељи споразумели о доприносу на име издржавања мал. детета, то првостепени суд закључује да није потребно утврђивати висину обавезе издржавања.
По оцени апелационог суда, овакав закључак првостепеног суда се за сада не може прихватити као правилан.
Основано се жалбеним наводима предлагача АА указује да је првостепеном пресудом изашао из граница споразума странака, тако што је у погледу реализације модела виђења одредио начин преузимања мал. детета, а да странке о томе нису постигле сагласност. Наиме, одредбом члана 40. Породичног закона уређен је споразумни развод, као развод који се темељи на несумњиво исказаној сагласности супружника да се њихов брак разведе, с тим да закон предвиђа извесна ограничења воље супружника тако што их одредбом члана 40. став 2. Породичног закона обавезује да уз предлог за споразумни развод брака поднесу и писмени споразум о вршењу родитељског права и писмени споразум о деоби заједничке имовине. Одредбом члана 225. став 1. Породичног закона је прописано да се споразум супружника о вршењу родитељског права уноси у изреку пресуде о разводу брака уколико суд процени да је тај споразум у најбољем интересу детета. Одредбом члана 270. Породичног закона је прописано да пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу односно лишењу родитељског права, суд је дужан да затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима. Из садржине наведених законских одредби произилази да је обавеза суда да процењује да ли је споразум родитеља о вршењу родитељског права у најбољем интересу детета, па ако нађе да споразум одговара интересима деце, уноси га у изреку пресуде о разводу брака као одлуку суда и на тај начин чини га подобним за извршење, али уколико дође до уверења да споразум родитеља о вршењу родитељског права над заједничком децом деци не гарантује да ће њихови интереси бити заштићени на задовољавајући начин, суд споразум супружника не прихвата, па самим тим не прихвата ни споразумни развод брака.
У конкретном случају, странке су дана 08.10.2025. године поднеле предлог споразума о разводу, у којем је између осталог предложено да се донесе пресуда којом се уређује начин одржавања личних односа предлагача са мал. дететом „на начин предвиђен споразумом предлагача“, уз који су доставили својеручно написани поднесак у којем су навели да су се договорили да дете по 7 дана борави подједнако код оба родитеља. Поводом оваквог предлога споразума су се изјаснили Центар за социјални рад ... и Центар за социјални рад ..., наводећи да предложена динамика боравка детета по седам дана код једног и код другог родитеља није у интересу детета, док актуелна динамика која подразумева да дете радним данима борави код оца, а викендима код мајке, више одговара потребама детета на нижем календарском узрасту, што су и предложили као будући модел остваривања личних односа. Додатна препорука Центра за социјални рад ... јесте да када за то постоји могућност дете неколико сати у току радне недеље проведе са мајком, те да остављају родитељима да се споразумеју у погледу тачног времена преузимања мал. ВВ, као и у погледу тога који родитељ преузима, а који родитељ враћа дете. Затим су се на рочишту дана 09.12.2025. године странке сагласиле на уопштен начин да дете 5 дана борави у ..., код оца, а два дана у ..., код мајке. С тим у вези, изостала је сагласност родитеља у погледу конкретних временских термина за реализацију модела виђења, о чему је првостепени суд одлучио тако што је одредио да ће мал. дете са мајком одржавати личне односе од петка од 17.00 часова до недеље до 18.00 часова и сваке среде од 15.00 часова до 20.00 часова, при чему је одредио да ће ради одржавања личних односа мал. детета са мајком, отац дете доводити на адресу пребивалишта мајке и враћати са исте адресе, чиме је одлучио ван оквира споразума, што се жалбом предлагача АА основано истиче, будући да средом ради до 17 часова, због чега није у могућности да дете доводи у 15 часова на адресу пребивалишта мајке мал. детета.
Суд није овлашћен да селективно прихвати споразум о разводу брака, да измени или да уноси додатке у споразум странака, већ у датој ситуацији споразум може или у целости прихватити или у целости одбити, у зависности од процене да ли је тај споразум у најбољем интересу детета. Уколико суд процени да је споразум странака у најбољем интересу детета, суд га у целости прихвата тако што се неизмењени споразум странака инкорпорира у изреку судске одлуке, а првостепени суд је у конкретном случају изменио садржину споразума тако што је изван граница споразума одредио временске термине за реализацију модела виђења и наметнуо предлагачу АА обавезу у погледу преузимања детета са којом се странке нису сагласиле и поводом које се нису изјаснили надлежни Центри за социјални рад, сходно одредбама члана 225. став 1. и члана 270. Породичног закона. Центар за социјални рад ... и Центар за социјални рад ... су се изјашњавали само у погледу првобитног предлога споразума странака, а не и у погледу модела виђења са конкретним терминима виђења и начином преузимања детета који је одредио првостепени суд у ожалбеној пресуди. Поред тога, Центар за социјални рад ... је предложио да дете неколико сати у току радне недеље проведе са мајком „када за то постоји могућност“, а првостепени суд је одредио да ће мал. дете у породици мајке проводити „сваке среде“ од 15.00 часова до 20.00 часова.
Имајући у виду да опстанак споразума о разводу брака зависи од сагласности супружника о свим битним елементима споразума и да не постоји могућност селективног прихватања предлога за споразумни развод брака, већ да се споразум може или у целости одбити или у целости прихватити, то је у конкретној правној ситуацији, због недостатака у погледу одлуке о начину одржавања личних односа, првостепена пресуда морала бити укинута у целини. Из изнетих разлога, апелациони суд је, применом одредбе члана 391. став 1. и члана 392. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци овог решења, с тим што је укинута и одлука о трошковима поступка, јер зависи од коначног исхода парнице.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битну повреду на коју му је указано овим решењем, па ће потпуно и правилно утврдити чињенично стање тако што ће, уз примену члана 205. Породичног закона и члана 313. ЗПП, утврдити битне чињенице тражећи да странке конкретизују споразум у погледу временских термина за одржавање личних односа мал. детета са родитељима и у погледу начина преузимања детета приликом реализације модела виђења, као и допунско изјашњење Центра за социјални рад о најбољем интересу детета поводом таквог споразума странака. Након што поступи по налогу овог суда, првостепени суд ће донети правилну и закониту одлуку која се може испитати.
Председник већа – судија
Тања Павловић Недељковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице