Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж2 172.21 Издржавање детета са посебним потребама
Гж2 172.21 Издржавање детета са посебним потребама
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Гж2-172/21
20.04.2021. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Јасмине Симовић, председника већа, др Татјане Кандић и Марице Петровић, чланова већа, у правној ствари тужиоца мал. “АА“ из …, кога заступа законски заступник мајка „ББ“ из …, а пуномоћник Марко Нешковић, адвокат из …, против туженог „ВВ“ из …, кога заступа Селма Бојић, адвокат из …, ради измене одлуке о издржавању, одлучујући о жалби малолетног тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Аранђеловцу, Судске јединице у Тополи 9-П2.171/2019 од 16.09.2020. године, у седници већа одржаној 20. априла 2021. године донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Аранђеловцу, Судске јединице у Тополи 9-П2.бр.171/19 од 16.09.2020. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом у ставу првом изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев мал. „АА“ рођеног … године кога заступа законски заступник мајка „ББ“, којим је тражио да суд обавеже туженог оца „ВВ“ да на име доприноса за издржавање мал. сина „АА“ плаћа месечно по 16.000,00 динара почев од 10.07.2019. године, па убудуће и то тако што ће наведени износ уплаћивати на руке законском заступнику или слати поштанском уплатницом на адресу „ББ“ и то почев од 1. до 5. у месецу за текући месец чиме би се изменила пресуда Општинског суда у Тополи П.2.бр.14/09 од 24.07.2009. године.
Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.
Против наведене пресуде мал. тужилац је благовремено изјавио жалбу побијајући је у целости, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Тужени је доставио одговор на жалбу.
Испитујући побијану пресуду на основу члана 386 ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11…18/20), Апелациони суд је утврдио да је жалба основана.
Побијана пресуда донета је уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, на коју основано жалба указује, јер пресуда не садржи разлоге о битним чињеницама, а дати разлози су нејасни. Основано жалба указује да је побијана пресуда донета на основу погрешне примене материјалног права, због чега чињенично стање није потпуно и правилно утврђено.
Првостепени суд је у образложењу побијане пресуде навео да је брак „ББ“ из … и „ВВ“ из … разведен 24.07.2009. године пресудом П.2.14/09 и истом пресудом мал. „АА“ поверен на самостално вршење родитељског права мајци „ББ“, уз обавезу оца „ВВ“ да на име издржавања сина „АА“, рођеног … године, плаћа износ од 9.000,00 динара.
Из извештаја Дома здравља … од 12.11.2019. године утврђено је да мал. „АА“ болује од церебралне парализе, епилепсије, односно да се ради о инвалидној особи којој је потребна стална помоћ и нега. Мал. „АА“ похађа посебно одељење за школовање ученика ометених у развоју уз помоћ сталног пратиоца, како то стоји у потврди Основне школе … од 8.11.2019. године.
Из извештаја Центра за социјални рад … од 26.11.2019. године утврђено је да мајка „ББ“ брине о мал. „АА“ који јој је поверен од стране суда, да живе у … као подстанари, да стан плаћају 80 евра на име станарине. Мал. „АА“ са описаном дијагнозом је стално потребна терапија као и контрола лекара, а мајка га одводи сваке године у завод у … тромесечну рехабилитацију. Мајка сваке године по савету лекара одводи дете на море, јер исто погодује у ублажавању тешкоћа детета. Тужени „ВВ“ живи у породичној кући са супругом, двоје деце и својим родитељима и породица се издржава од пољопривреде.
Из извршеног увида у налаз психолога, а који подразумева физијатријски налаз, логопедски налаз, олговренолошки налаз и психолошки налаз, видљиво је да је статус мал. „АА“ на нивоу умерене менталне заосталости.
Првостепени суд даље наводи да је из писмених доказа које је суду доставио тужени, суд закључио да је тужени засновао нову брачну заједницу, што међу странкама није ни спорно, у којој има двоје деце, да оба детета остварују право на дечји додатак обзиром како то стоји у решењу Општинске управе … од 21.05.2019. године, затим да су остварени укупни приходи туженог 0 динара, да је остварени катастарски приход 376,95 динара, односно месечно по члану породице 5,24 динара.
На основу потврде СКН … утврђено је да тужени „ВВ“ не поседује непокретности на подручју Општине …, а из уверења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање утврђено је да ни отац туженог, „ГГ“ не прима никакву пензију.
Првостепени суд наводи да је на основу горе наведених писаних доказа, те изјава самих странака, закључио да се материјалне прилике ни малолетног „АА“ ни туженог оца „ВВ“ нису промениле од дана доношења претходне пресуде П.2.14/09 од 24.07.2009. године, односно да из приложених доказа суду, суд је закључио да се управо материјална ситуација туженог променила на горе, из разлога што је и тужени претрпео две повреде, а које су му у овом моменту умањиле радну способност и могућност да више приходи. Првостепени суд наводи да је ценио исказе странака и исте у целости прихватио, јер су релевантне чињенице за решавање ове правне ствари, а међу странкама нису спорне.
На основу овако датих разлога, првостепени суд је закључио имајући у виду члан 160 Породичног закона, да тужени за сада исплаћује минималну суму издржавања али да сходно члану 3 истог члана то јесу могућности туженог, јер његове могућности зависе од прихода, могућности за запослење и стицање зараде, што је у конкретном случају код туженог суд констатовао на основу исказа туженог и писмених доказа да су његове могућности протеком времена од дана претходно донете пресуде све мање и мање, а управо из разлога што је због повреда тужени у немогућности да ради и стиче већи приход, што је у обавези да издржава и незапослену супругу и двоје малолетне деце школског узраста као и старе и болесне родитеље. Првостепени суд наводи да је узео у обзир и могућности законске заступнице малолетног детета, па је на основу њеног исказа и писаног доказа дошао до закључка да мал. „АА“ има од стране Фонда социјалне заштите износ туђе неге и помоћи од 28.000,00 динара, као и до сада уредно исплаћиван износ алиментације у износу од 9.000,00 динара од стране туженог „ВВ“, а на основу свега тога првостепени суд је закључио да малолетно дете „АА“ као и његов отац сада тужени, имају приближно једнак ниво животног стандарда, чиме је испуњен услов из члана 162 став 3 Породичног закона, те да на страни туженог није дошло до повећања прихода већ обрнуто до смањења прихода, односно да нису испуњени услови из члана 164 Породичног закона за измену претходне одлуке о висини издржавања, па је одбио тужбени захтев малолетног тужиоца и одлучио као у ставу првом изреке побијане пресуде.
Овако дати разлози првостепеног суда нису јасни, основано се жалбом побијају и не могу се прихватити као правилни.
Одредба члана 164 Породичног закона прописује да се висина издржавања може смањити или повећати ако се промене околности на основу којих је донета претходна одлука.
Према одредби члана 160 став 1 Породичног закона, издржавање се одређује према потребама повериоца издржавања и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања. Минимална сума издржавања је само оријентир, а у сваком конкретном случају треба утврдити потребе повериоца издржавања, који зависе од њиховог узраста, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања. Према члану 162 став 3 Породичног закона, приликом утврђивања висине издржавања суд мора да води рачуна да дете треба да живи стандардом својих родитеља, тако да висина зараде коју остварују родитељи односно који су у могућности да остваре, од значаја не само приликом утврђивања висине обавезе дужника издржавања већ и приликом утврђивања новчаног износа са којим се могу задовољити потребе малолетног детета.
Основано жалба тужиоца указује да се не могу прихвати као правилни дати разлози првостепеног суда, да се за 10 година нису промениле потребе малолетног детета које је уз то инвалидно лице. Основано жалба указује да првостепени суд није правилно оценио да је претходна пресуда којом је утврђена висина издржавања мал. „АА“ донета 24.07.2009. године, када је мал. „АА“ био дете од непуних годину дана, да је тужба у овој правној ствари којом се тражи измена висине издржавања поднета 15.07.2019. године, када је мал. „АА“ дете школског узраста, које похађа посебно одељење за школовање ученика ометених у развоју, уз помоћ сталног пратиоца.
Основано жалба указује да првостепени суд није утврдио колика је била висина месечних потреба мал. тужиоца у време доношења претходне одлуке о висини издржавања, а није утврдио ни колико износи висина месечних потреба мал. тужиоца у време пресуђења, због чега је побијана пресуда заснована на чињеничном стању које није потпуно и правилно утврђено.
Дужност родитеља да издржавају своју малолетну децу у правном смислу проистиче из права детета на издржавање, као важном праву детета на развој. Дужност родитеља који не живи са дететом да даје допринос за издржавање детета у најбољем је интересу детета у оној мери у којој такво правило одговара задовољењу и развојним потребама малолетног детета. Другим речима, „у најбољем интересу детета“ је да му се задовоље потребе за исхраном, одевањем, образовањем и здравственом заштитом. Због тога се морају утврдити потребе детета.
Приликом одлучивања о висини потреба мал. тужиоца првостепени суд је био дужан да води рачуна да се ради о детету са посебним потребама и да цени да ово дете има поред осталог и право на адекватно саветовање и бригу за своје физичко, ментално и духовно здравље, у које право је укључен и адекватан третман и медицинска заштита у његовом најбољем интересу са предузетим свим заштитним мерама. Због тога је првостепени суд био дужан да користећи се истражним начелом правилно и потпуно утврди чињенично стање, колико је износила висина месечних потреба у време доношења претходне одлуке, колико износе садашње месечне потребе мал. тужиоца, при чему висину потреба због болести не може суд произвољно да цени већ их може утврдити само на основу одговарајућих доказа, по потреби вештачења од стране стручног лица кога суд одређује према природи болести детета. При томе је суд дужан да утврди да ли се потребна стручна помоћ мал. детету која одговара природи његове болести и која обезбеђује најбоље могуће здравствене услове за његов правилан и потпун развој, на које дете има право на основу члана 62 став 1 Породичног закона, може обезбедити и на који начин, те колико износи висина тих трошкова.
Основано жалба указује да нису јасни разлози првостепеног суда у коме наводи да остварени укупни приход туженог износи 0 динара, да тужени због повреда није у могућности да ради и да стиче већи приход, јер су супротни исказу туженог који је изјавио да се издржава радом на пољопривреди, при чему првостепени суд није ни утврдио на који начин првотужени месечно остварује приход и колико је тужени у могућности да својим радом остварује месечни приход сада, а колике су биле његове могућности у време доношења претходне одлуке о висини издржавања. У погледу утврђења првостепеног суда да тужени није у могућности да ради због повреде, основано жалба указује да су ови наводи суда дати без довољно доказа односно засновани само на исказу туженог, а да за то нису пружени одговарајући докази, јер се постојање умањења радне способности може утврдити само вештачењем од стране вештака одговарајуће струке. Основано жалба указује да се не могу прихватити ни дати разлози првостепеног суда да тужени није у могућности да доприноси издржавању малолетног тужиоца у већем износу из разлога што издржава своју супругу и своје болесне и старе родитеље јер у поступку није утврђено да постоји потреба туженог у смислу законске обавезе да издржава родитеље који немају довољно прихода да сопствено издржавање, а што се тиче супруге, тужени није у обавези да исту издржава уколико је иста способна да ради и да зарађује за сопствено издржавање. Првостепени суд иако је утврдио да су се на страни туженог промениле околности утолико што је добио двоје малолетне деце чијем издржавању неспорно мора да доприноси, није утврдио колико износе потребе те деце и са којим износом је тужени у могућности да доприноси њиховом издржавању, те да ли деца примају дечији додатак.
Обавеза суда да води рачуна о најбољем интересу малолетне деце у свим активностима које се тичу деце и у спору за заштиту права детета, прописана чланом 6 став 1 и чланом 166 став 1 Породичног закона, подразумева обавезу суда да правилно утврди висину потреба малолетне деце и висину доприноса родитеља у њиховом издржавању, а првостепени суд је пропустио да правилно примени наведене одредбе те да користећи се истражним начелом потпуно и правилно утврди чињенично стање у овој правној ствари.
Због свега наведеног, за сада се не може прихватити као правилан закључак првостепеног суда да је тужбени захтев малолетног тужиоца којим тражи измену висине издржавања неоснован, па је побијана пресуда морала бити укинута, као и одлука о трошковима поступка, која зависи од коначног исхода спора.
У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду изнете примедбе, па пошто потпуно и правилно утврди чињенично стање користећи се истражним начелом те изведене доказе потпуно и правилно оцени, и чињенично стање правилно и потпуно утврди, првостепени суд ће уз правилну примену материјалног права донети правилну и закониту одлуке за коју ће дати јасне, потпуне и правилне разлоге.
Пошто је укинута одлука о главној ствари, укинута је и одлука о трошковима поступка.
Због изнетих разлога, на основу члана 391 став 1 и члана 392 став 2 ЗПП одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Јасмина Симовић,с.р.