Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж2 225.11 Одржавање личних односа
Гж2 225.11 Одржавање личних односа
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ2-225/11
Дана 23.05.2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од председника већа судије Божидара Вујичића и чланова већа судија Смиљане Ристић и Драгане Сретовић, у правној ствари тужилаца М. К. из К. и М. К. из Б., које заступа пуномоћник Н. Р., адвокат из К., с тим што тужиоца К. М. заступа и пуномоћник адвокат И. П. С. из Б., против тужених Т. К. и мал. А. К. коју заступа законски заступник мајка Т. К., обе из Ч., а зак. заступника као пуномоћник заступа Ј. Н., адвокат из Ч., ради одржавања личних односа тужилаца са мал. туженом А. К., одлучујући по жалби тужиоца М. К. из Б. изјављеној против пресуде Основног суда у Чачку 7.П2.бр.8/10 од 13.04.2010. године, на седници већа од 23.05.2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Чачку 7.П2.бр.8/10 од 13.04.2010. године, у ставу један изреке у односу на подносиоца жалбе, тужиоца М. К. из Б. и у ставу два изреке у целини, па се у том делу предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Ожалбеном пресудом у ставу један одбија се тужбени захтев тужилаца у односу на тужене којим су тражили да се обавеже тужена К. Т. да им омогући да сваког другог викенда у месецу виђају своју малолетну унуку А. К. из Ч., на тај начин што ће се предаја одвијати испред зграде полиције у Ч. и то суботом у 8,00 сати, где ће се и враћати туженој Т. у недељу у 17,00 сати, као и месец дана за време летњег распуста и 15 дана за време зимског распуста, као неоснован. Ставом два обавезују се тужиоци као солидарни дужници да туженима на име трошкова поступка исплате 77.250,00 динара, у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења.
Против наведене пресуде тужилац К. М. је благовремено изјавио жалбу побијајући првостепену пресуду из свих законом предвиђених разлога. Исти тужилац је неблаговремено доставио и допуну жалбе која није узимана у разматрање од стране овог суда.
Испитујући првостепену пресуду у односу на подносиоца жалбе на основу чл. 372 ЗПП, по увиду у списе предмета и садржину изјављене жалбе, Апелациони суд је нашао да је тужиочева жалба основана.
У првостепеном поступку и приликом доношења ожалбене пресуде није учињена ни једна битна повреда одредаба парничног поступка на коју овај суд пази по службеној дужности, а тужилац, и ако се у својој жалби позива на битне повреде поступка, ни на једну такву повреду не указује. Међутим, чињенично стање није потпуно и правилно утврђено, због чега ни материјално право није могло бити правилно примењено.
Из првостепене пресуде произилази да је син тужилаца М. К. закључио брак са туженом Т. 30.05.1998. године и да је у том браку рођено њихово једино заједничко дете мал. А., 18.09.1998. године. Овај брак је правноснажно разведен пресудом III Општинског суда у Београду П.бр.1199/02 од 26.05.2003. године, а том пресудом је мал. А. поверена на негу, чување и васпитање мајци Т. и уређен је начин виђања оца са малолетном ћерком. Пресудом Општинског суда у Чачку П.бр.141/03 од 14.07.2006. године, обавезан је К. М. да доприноси издржавању мал. детета са 10.000,00 динара месечно почев од 01.02.2003. године, али он ту своју обавезу није извршавао, због чега је пресудом Општинског суда у Чачку К.бр.866/07 од 25.08.2008. године оглашен кривим због кривичног дела недавање издржавања, па му је изречена новчана казна. У издржавању мал. А. нису учествовали ни овде тужиоци као деда и баба а отац мал. детета није виђао дете на начин уређен пресудом јер је на раду у Х., а са дететом је контактирао у почетку и то пар пута када је била у првом разреду О. Ш., док су тужиоци са дететом контактирали док је било у вртићу, али без знања мајке Т., а на исти начин су контактирали са дететом док је било у школи „В. К.“, због чега је мајка дете уписала у другу школу „Ф. Ф.“. Сада је мал. А. ученик петог разреда основне школе „Ф. Ф.“ у Ч., постиже одличан успех и један је од најбољих ђака у генерацији, успешна је на такмичењима из математике и брзо се адаптирала на нову школску средину. Психолог је мал. А. проценио као надпросечно интелигентну особу, зрелу и успешну девојчицу која не показује никакве посебне проблеме нити поремећаје у личности и понашању. Поред школских обавеза похађа и музичку школу, свира виолину, иде на балет, тренира и безбол. Управо имајући у виду узраст и развојне могућности мал. А., Орган старатељства је проценио да у овом моменту постоји отпор детета према било каквим контактима са дедом и бабом. Дете тврди да му је сметало што су раније долазили у школу и да не жели да их виђа у кући у којој живи а Орган старатељства налази да је мал. А. у ситуацији да формира своје мишљење везано за виђање са бабом и дедом, да га слободно изрази и да имајући у виду развојни степен самосталности у доношењу одлуке, то мишљење треба уважити, па отуда у овом моменту нису испуњени услови за реализацију контакта овде тужилаца као деде и бабе са мал. А. Првостепени суд је у потпуности уважио овакво мишљење Органа старатељства и одбио тужбени захтев, како је већ наведено.
Основано се у жалби тужиоца наводи да засад није било основа за овакво закључивање првостепеног суда. Наиме, чланом 61 Породичног закона у ставу 5. је предвиђено да дете има право да одржава личне односе са сродницима и другим лицима са којима га везује посебна блискост ако то право није ограничено судском одлуком, а у овом случају засад таквог ограничења нема. Ова законска одредба смештена је у поглавље које регулише права детета у Породичном закону, али то не значи да у овом случају тужиоци нису активно легитимисани за вођење овакве парнице без обзира на одредбу чл. 263 Породичног закона која предвиђа ко може поднети тужбу за заштиту права детета. Ово због тога што тужба за заштиту права детета се може поднети у погледу свих права која су детету призната Породичним законом, а ту је и право на одржавање личних односа са сродницима, како је то већ напред наведено. Међутим, суд у оваквој парници своју одлуку мора засновати на најбољем интересу мал. детета. Тужена Т. као мајка и законски заступник детета противи се одржавању личних односа између тужилаца и мал. детета, а да ли је одржавање таквих односа у најбољем интересу мал. детета или није, је чињенично питање које се управо у овој парници мора разрешити. То значи да постоји могућност да се у парници дође и до закључка да јесте у најбољем интересу мал. детета да остварује контакте са овде тужиоцима као дедом и бабом, из чега би произашло да би у том случају постојали супротни интереси између мајке детета као законског заступника и самог детета. У таквом случају Породични закон је у члану 265 прописао обавезу да се детету за вођење овакве парнице постави колизијски старатељ, што првостепени суд у поступку није урадио, а што се основано наводи и у жалби тужиоца. На описани начин првостепени суд није правилно применио материјално право, а то је могло имати за последицу и непотпуно утврђено чињенично стање. Са друге стране, првостепена пресуда је искључиво заснована на мишљењу Органа старатељства. Није уопште спорно да се у оваквој врсти спора мора уважити мишљење стручних установа а Орган старатељства свакако спада у такве установе. Међутим, члан 65 Породичног закона дефинише мишљење детета и предвиђа да дете које је способно да формира своје мишљење има право да га слободно изрази. Дете које је навршило 10 година живота може слободно и непосредно изражавати своје мишљење и у судском поступку. Али, да би дете такво мишљење изразило оно по ставу 2 поменутог члана мора благовремено добити сва обавештења која су му потребна за формирање таквог мишљења. Орган старатељства у свом извештају од 28.12.2009. године детаљно анализира социјално-економске и породичне прилике у којима живи мал. А., на који начин је са њом успостављен контакт, те се на бази тога закључује да је мал. А. формирала своје мишљење везано за виђање са бабом и дедом по оцу и да га слободно изражава, а да у овом моменту она није спремна да такве односе са њима одржава. Из поменутог извештаја Органа старатељства се не може утврдити каква су то обавештења, а везана за остваривање најбољег интереса мал. детета у односу на конкретно питање, детету презентирана од стране стручњака Органа старатељства а на основу којих је дете формирало своје мишљење, односно није јасно на који начин је мал. А. формирала своје мишљење у датој ситуацији. Мајка мал. детета је у парници истицала страхове који постоје код детета од евентуалне могућности одузимања детета од стране оца, одређене психолошке проблеме које је дете имало поводом тога, због чега је и лечено. Стоји чињеница да Орган старатељства није обавио никакав разговор са овде тужиоцима па ни са тог аспекта детету нису дата потребна обавештења. Првостепени суд није ценио ни чињеницу да су сами тужиоци разведени, да живе у различитим местима, али то у даљем току поступка није од значаја, с обзиром да је у односу на тужиљу М. поступак правноснажно завршен. Међутим, све што је напред наведено везано за постојање колизијског старатеља и начина формирања мишљења мал. А., односно предлога Органа старатељства на коме је заснована првостепена пресуда, показује да чињенично стање у првостепеном поступку није потпуно и правилно утврђено, као и да материјално право није правилно примењено, а све су то разлози за укидање првостепене пресуде по чл. 377 ЗПП у односу на подносиоца жалбе, у односу на главно тражење, а одлука о трошковима спора је морала бити укинута у целини због утврђене солидарности на страни тужилаца.
У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду све што је напред наведено, па ће отклонити пропусте везане за колизијског старатеља и употпунити чињенично стање везано за мишљење Органа старатељства и након тога и у преосталом делу ће донети на закону засновану пресуду.
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ,
ГЖ2.бр.225/11 од 23.05.2011. године.
Председник већа-судија
Божидар Вујичић, с.р.