Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж2 248 21 Мишљење детета
Гж2 248 21 Мишљење детета
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Гж2-248/21
28.01.2022. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судијa Слободана Петровића, председника већа, Грозде Арнаут и Зорана Дукића, чланова већа, у парници по тужби тужиље „АА“ из …, ЈМБГ …, чији је пуномоћник Милан Мратић, адвокат из …, против туженог „ББ“ из …, ЈМБГ …, чији је привремени заступник Драган Милорадовић, адвокат из …, ради лишења родитељског права, одлучујући о жалби тужиље изјавњеној против пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Кучеву П2.бр.418/2020 од 23.04.2021. године, у седници већа одржаној дана 22.06.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву П2.бр.418/2020 од 23.04.2021. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље „АА“ из …, којим је тражила да се тужени „ББ“ из … потпуно лиши родитељског права у односу на своју малолетну ћерку „ВВ“, рођену … године у …, ЈМБГ … .
Ставом другим изреке одбијен је евентуални тужбени захтев којим је тужиља „АА“ из … тражила да се тужени „ББ“ из … делимично лиши родитељског права у односу на малолетну ћерку „ВВ“, рођену … године у …, у погледу права да одлучује о промени пребивалишта детета.
Ставом трећим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.
Против наведене пресуде тужиља је, благовремено, преко пуномоћника, изјавила жалбу, побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући оспорену пресуду у смислу чл. 386 ЗПП („Службени Гласник РС“, бр. 72/11…18/20), Апелациони суд је утврдио да је жалба тужиље основана.
Оспорена пресуда донета је уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 12 ЗПП, јер нема разлога о битним чињеницама, а дати разлози су нејасни и противречни, на шта се основано указује наводима жалбе.
Према утврђеном чињеничном стању, правноснажном пресудом Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Кучеву П2-1303/10 од 18.01.2011. године, разведен је брак парничних странака. Малолетна ћерка странака „ВВ“, рођена … године, поверена је на негу, чување и васпитање мајци, овде тужиљи, која ће самостално вршити родитељско право. Уређен је однос контактирања туженог са малолетним дететом и тужени је обавезан да на име издржавања малолетног детета плаћа месечно износ од 300,00 евра. Због неиспуњавања обавезе плаћања издржавања, против туженог је покренут кривични поступак, али је кривично гоњење одложено уз услов да тужени исплати износ од 10.050,00 евра у 10 месечних рата законском заступнику – мајци „АА“. Тужени нема никаквог контакта са мал. дететом у последњих 10 година, јер живи у Аустрији на непознатој адреси и од развода не плаћа издржавање за малолетно дете. У последње три године три пута је дошло до контакта са мал. „ВВ“ преко друштвених мрежа, а потом су трајали прекиди од по годину дана. Тужиља је тражила сагласност од туженог за промену пребивалишта и сагласност за прибављање путне исправе за мал. дете ради путовања у иностранство, али тужени тужиљи није доставио тражену сагласност.
Центар за социјални рад општине … у извештају број 01-560-80-237/21 од 15.03.2021. године навео је да су у оствареним контактима са „АА“ и мал. „ВВ“ прибавио податке да тужиља и мал. „ВВ“ живе у домаћинству оца тужиље у породичној кући од око 150 м2, која се састоји од 10 просторија. Имају своје собе, а заједничке просторије користе са тужиљиним оцем. Тужиља нема своју посебну имовину, остварује приходе из радног односа у износу од 33.000,00 динара, а у издржавању мал. „ВВ“ помаже јој отац и брат. Мал. „ВВ“ похађа Основну школу у …, шести је разред и постиже одличан успех. Привржена је мајци, остварује добре односе са мајчином примарном породицом, као и са сестром од стрица која живи у … . У садашњем окружењу се осећа безбедно и сигурно. Има позитиван став према одржавању контакта са оцем, с тим што не оправдава очев поступак који јој онемогућава регулисање пребивалишта и обезбеђивање личних докумената. Наведено је и да дијагностички поступак према „ББ“ из … није било могуће спровести, непосредни контакт са именованим није остварен с обзиром да се позив за именованог вратио неуручен са напоменом доставне службе да се прималац налази у иностранству.
Полазећи од наведеног, првостепени суд закључује да у конкретном случају, без обзира што је утврђено да тужени не доприноси издржавању мал. детета у дужем временском периоду, што би могао бити разлог за потпуно лишење родитељског права, нису испуњени услови предвиђени чл. 81 Породичног закона за то, а из разлога што мал. „ВВ“, која је као дете старије од 10 година способна да формира своје мишљење, има позитиван став према одржавању контакта са оцем, па лишење родитељског права не би било у интересу мал. детета, јер би се прекинула свака веза између мал. детета и туженог као оца, а мал. дете на основу чл. 61 ст. 1 ПЗ има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи.
Одлучујући о евентуалном тужбеном захтеву којим је тужиља тражила се тужени делимично лиши родитељског права у односу на мал. „ВВ“ у погледу права да одлучује о промени пребивалишта детета, првостепени суд закључује да тужиља, пошто је мал. „ВВ“ њој поверена на самостално вршење родитељског права, може самостално да одлучује о промени пребивалишта мал. детета, те јој за то није потребна сагласност туженог као оца, а није потребна сагласност туженог ни за издавање путне исправе, односно путовања мал. детета у иностранство, јер се путовање детета у иностранство под одређеним законским условима обавља и када се други родитељ томе противи, имајући првенствено у виду интерес мал. детета.
По оцени Апелационог суда, закључак првостепеног суда као у ставу првом изреке за сада се не може прихватити.
Имајући у виду да је одредбом чл. 65 ст. 1 Породичног закона предвиђено да дете које је способно да формира своје мишљење има право слободног изражавања тог мишљења, ст. 4 наведеног члана да дете које је навршило 10 година живота има право да слободно и непосредно изрази своје мишљење, а одредбом чл. 266 истог закона да је обавеза суда да мишљењу детета посвети дужну пажњу у складу са годинама и зрелошћу детета, произилази закључак да првостепени суд јесте био у обавези да мишљењу мал. детета странака посвети дужну пажњу у складу са њеним годинама и зрелошћу, али тим мишљењем није везан ако процени да оно није у његовом најбољем интересу детета, којим је дужан да се руководи на основу чл. 6 Породичног закона, нити своју одлуку може засновати искључиво на мишљењу детета, што даље значи да је првостепени суд поред мишљења мал. детета требало да оцени од каквог су значаја на одлуку у конкретној правној ствари и чињенице што тужени више од 10 година не даје издржавање за малолетно дете и са њим не одржава личне односе, чиме је већ прекинута свака веза туженог и малолетног детета, а имајући у виду да је одредбом чл. 81 ст. 1 Породичног закона предвиђено да родитељ који злоупотребљава или грубо занемарује дужности из садржине родитељског права може бити потпуно лишен родитељског права, а одредбом чл. 81 ст. 3 тач. 3 истог закона предвиђено је, између осталог, да родитељ грубо занемарује дужности из садржине родитељског права ако избегава да издржава дете или да одржава личне односе са дететом са којим не живи.
Поред тога, с обзиром да се надлежни Центар за социјални рад … у свом извештају није изјаснио о томе да ли сматра да је потребно туженог лишити родитељског права над малолетним дететом странака, првостепени суд је, на основу чл. 270 Породичног закона, био у обавези да затражи допуну тог извештаја на ту околност, те да, евентуално, наложи Центру да, уколико на адреси на којој је пријављен тужени, станује неко од његових чланова породичног домаћинства, преко њих ступи у контакт са туженим, како би извештај био што потпунији, а не заснован искључиво на разговору са тужиљом и малолетним дететом и сведен искључиво на опис чињеничног стања без давања стручног мишљења у вези са предметом спора.
Укинута је и одлука о евентуалном захтеву о коме је одлучено ставом другим изреке оспорене пресуде, јер зависи од одлуке о тужбеном захтеву о коме је одлучено ставом првим изреке оспорене пресуде.
У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити наведену битну повреду одредаба парничног поступка, те правилно и потпуно утврдити све битне чињенице од значаја за одлуку у овој правној ствари, у вези са којима ће дати јасне и непротивречне разлоге, након чега ће правилном применом материјалног права бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку.
Укинута је и одлука о трошковима поступка, јер иста зависи од коначног исхода спора.
На основу изнетог, применом одредбе чл. 391 ст. 1 и чл. 392 ст. 2 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Слободан Петровић,с.р.