Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж2 344.20 Издржавање пунолетног детета
Гж2 344.20 Издржавање пунолетног детета
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Гж2-344/20
28.09.2020. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Jасмине Симовић, председника већа, др Татјане Кандић и Марице Петровић, чланова већа, у правној ствари тужиоца „АА“ из …, кога заступа пуномоћник Момчило Величковић, адвокат из …, против тужене „ББ“ из …, коју заступају пуномоћници Милош Живановић и Ненад Чабрић, обојица адвокати из …, ради издржавања, oдлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Основног суда у Јагодини П2-343/19 од 15.07.2020. године, у седници већа одржаној 28.09.2020. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужиоца и тужене и ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Јагодини П2-343/19 од 15.07.2020. године.
II ОДБАЦУЈЕ СЕ жалба тужене на став други изреке пресуда Основног суда у Јагодини П2-343/19 од 15.07.2020. године, као недозвољена.
III ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом у ставу првом изреке, обавезана је тужена „ББ“ из …, да на име свог доприноса у издржавању тужиоца „АА“ из …, који се налази на редовном школовању, плаћа месечно новчани износ од 4.000,00 динара, почев од 12.02.2019. године као дана подношења тужбе, па убудуће, све док таква обавеза траје или се не измени и то од 1-ог до 5-ог у месецу за текући месец, с тим што је доспеле, а неисплаћене рате дужна да исплати одједном тужиоцу „АА“ из …, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом другим изреке за вишак потраживања од досуђеног износа из става првог изреке исте пресуде до траженог износа од 15.000,00 динара, тужбени захтев је одбијен као неоснован.
Ставом трећим изреке, обавезана је тужена „ББ“ из …, да тужиоцу „АА“ из …, исплати на име трошкова парничног поступка износ од 36.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом извршења.
Против наведене пресуде тужилац и тужена су благовремено изјавили жалбу, побијајући је и то: тужилац у ставу другом и трећем изреке, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, а тужена у целости, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду на основу члана 386 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11...18/20), Апелациони суд је утврдио да су жалбе странака неосноване.
Жалба тужене на став други изреке првостепене пресуде, којим је одбијен део тужбеног захтева тужиоца, је недозвољена, јер тужена нема правни интерес да првостепену пресуду побија у делу у коме је успела у спору, због чега је применом чланова 389 став 2 у вези члана 378 став 3 ЗПП одлучено као у ставу II изреке ове пресуде.
Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1 до 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку на које другостепени суд пази по службеној дужности, а ни уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 Закона о парничном поступку на коју жалба тужене неосновано указује, јер пресуда садржи довољне и јасне разлоге о битним чињеницама, који нису контрадикторни.
Према утврђеном чињеничном стању, брак тужене и оца тужиоца, „ВВ“, разведен је правноснажном пресудом Основног суда у Јагодини П2.509/17 од 10.04.2018. године. У овој брачној заједници рођено је троје деце, тужилац „АА“, рођен … године, који је у време развода брака био пунолетан, мал. „ГГ“, рођен … године и мал. „ДД“, рођен … године. Наведеном пресудом мал. „ГГ“ је поверен оцу, а мал. „ДД“ је поверен мајци, на самостално вршење родитељског права, уз обавезу родитеља да свако учествује у издржавању детета које му је поверено. Овом пресудом није одлучено о издржавању пунолетног тужиоца, који је након развода брака родитеља остао да живи са оцем и братом мал. „ГГ“.
Тужилац је у време подношења тужбе у овом предмету, 12.02.2019. године, био студент четврте године студија права на Универзитету Мегатренд у …, у статусу самофинансирајућег студента, а након завршетка основних студија тужилац је одмах, у школској 2019/20 години, уписао мастер академске студије Универзитета Мегатренд, смер право. Основне академске студије тужилац је завршио дана 3.10.2019. године, са просечном оценом 6,16 и стекао звање дипломирани правник. Тужилац живи у …, у домаћинству оца, одлази у … само ради полагања испита и одласка на консултације. Месечне потребе тужиоца износе 26.000,00 динара, а односе се на школовање (куповина књига, путни трошкови, плаћање школарине, пријава испита), исхрану, одевање, хигијену и изласке у град. Школарину за четрвту годину студија платио је 800 евра, обзиром да је самофинансирајући студент, и то му је платио отац у неколико рата. Тужилац са туженом, као мајком, нема комуникацију.
Тужена је медицинска сестра и ради у Дому здравља у …. У време подношења тужбе тужена је остваривала зараду у износу од 35.840,00 динара месечно, а из извештаја Дома Здравља … од 06.07.2020. године је утврђено да је просечна зарада тужене за април, мај и јуни 2020. године износила 59.106,30 динара. Тужена је након развода брака подигла кредит да би себи и мал. „ДД“ обезбедила стан, и од кредита је купила стан у површини од 37 м2 у коме живи са мал. „ДД“. Нема другу непокретну имовину и не поседује аутомобил. Месечни трошкови које има поводом отплате кредита износе 12.000,00 динара, плаћа осигурање у износу од 1.560,00 динара месечно и пропратни кредит уз куповину стана у месечном износу од 1.280,00 динара, који је узела из разлога што није имала новчана средства да плати све трошкове овере уговора код јавног бележника. Има месечне издатке за комуналије око 9.000,00 динара, с тим што гас у зимском периоду плаћа око 4.000,00 динара, а у осталим месецима мање, у износу од 1.890,00 динара. Мал. „ДД“ на јесен 2020. године креће у осми разред основне школе и његове месечне потребе тужена је определила на износ од 20.000,00 динара, а она од својих средстава издржава мал. „ДД“ и нема помоћ других лица. Мал. „ДД“ иде у теретану, а теретану не плаћа, јер мал. „ДД“ помаже у чишћењу и за то њега не плаћају већ му дају да вежба. Након развода брака здравствено стање тужене се погоршало, оперисала је вене и имала интервенцију на дебелом цреву. Тужена нема дежурства, ради прву и другу смену, некада ради суботом и недељом, а само се недеља плаћа.
Отац тужиоца, „ВВ“, ради у АД „Електромрежа Србије“, …, као електроенергетичар за мреже и постројења, а из потврде послодавца од 6.07.2020. године, утврђено је да је отац тужиоца за последња три месеца остварио укупну нето зараду у износу од 239.480,67 динара, односно за март 76.182,01 динар, за април 89.326,57 динара и за мај 73.972,09 динара. Живи у породичној кући са тужиоцем и мал. „ГГ“ у селу ….
Полазећи од утврђеног чињеничног стања и одреби члана 155 став 2 Породичног закона, првостепени суд је закључио да тужилац као пунолетно дете које се редовно школује има право на издржавање од родитеља сразмерно њиховим могућностима, а најкасније до навршене 26. године живота и да је тужена сразмерно својим могућностима у обавези да доприноси издржавању тужиоца износом од 4.000,00 динара месечно, а да тиме не угрози своју егзистенцију и егзистенцију мал. „ДД“ кога издржава, па је за овај износ усвојио тужбени захтев тужиоца и одлучио као у ставу првом изреке првостепене пресуде, а за разлику до траженог износа од 15.000,00 динара месечно тужбени захтев тужиоца одбио као неоснован, као у ставу другом изреке првостепене пресуде.
По оцени Апелационог суда, неосновано се жалбама странака побија правилност првостепена пресуда, како у погледу утврђеног чињеничног стања, тако и примене материјалног права.
Неосновано тужена у жалби указује да тужилац нема право на издржавање од родитеља јер се мастер студије не сматрају редовним школовањем.
Одредба члана 155 став 2 Породичног закона прописује да пунолетно дете које се редовно школује има право на издржавање од родитеља сразмерно њиховим могућностима, а најкасније до навршене 26. године живота.
Одредба члана 6 став 1 Породичног закона прописује да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета.
Породични закон не прописује шта се подразумева под појмом „редовно школовање пунолетног детета“, па за тумачењe овог појма треба имати у виду одредбе Закона о високом образовању.
Према члану 25 став 4 Закона о високом образовању постоје три степена студија: Студије првог степена су: основне академске студије; основне струковне студије; Студије другог степена су: дипломске академске студије - мастер; специјалистичке струковне студије; специјалистичке академске студије; Студије трећег степена су: докторске академске студије. У том закону нема поделе студената на редовне и оне који то нису (ванредне), већ на: студенте који се финансирају из буџета и студенте који се сами финансирају.
Статус студента се стиче уписивањем пунолетног детета на одобрене односно акредитоване студијске програме које организује високошколска установа, а редовност савлађивања предвиђених студијских програма ( полагање испита, по динамици која је утврђена од стране факултета, благовременост уписивања наредне школске године, број школских година потребних за реазизацију студијског програма) треба имати у виду при оцени појма „ редовно школовање пунолетног детета“. При томе, увек треба имати у виду и најбољи интерес детета, а то је свакако стицање образовања и могућност завршетка школовања, и у складу са тим појмом, да пунолетно дете не мора идеално савлађивати предвиђене студијске програме да би остварило односно задржало право на издржавање од родитеља. Пунолетно дете може и заостати у савлађивању предвиђених студијских програма и остварити односно задржати право на издржавање од родитеља, уколико тај застој није знатан, или ако није неоправдан и ако није последица немара пунолетног детета које се школује.
У конкретном случају је утврђено да је тужилац у време подношења тужбе био на четвртој години основних студија, да је редовно полагао испите и није изгубио ни једну годину, да је основне академске студије завршио 3.10.2019. године и одмах након завршетка основних студија, у школској 2019/2020 години уписао је други степен академских студија – мастер, па је правилно закључио првостепени суд да се тужилац сматра пунолетним дететом на редовном школовању које у смислу члана 155 став 2 Породичног закона има право на издржавање од родитеља, а највише до навршене 26. године живота.
Неосновано странке оспоравају правилност првостепене пресуде у погледу висине досуђеног издржавања. Првостепени суд је приликом одређивања висине издржавања којим ће тужена, као мајка, доприносити издржавању тужиоца, правилном применом одредби члана 160 Породичног закона висину издржавања одредио ценећи утврђене потребе тужиоца и могућности тужене, као и могућност оца тужиоца да и он доприноси издржавању тужиоца, водећи при том рачуна и да је тужилац пунолетно дете, а да тужена има и обавезу издржавања малолетног детета које јој је поверено на самостално вршење родитељског права и које сама издржава, а по оцени овог суда, издатак који тужена има у виду отплате кредита за куповину стана је оправдан, јер је везан за потребу тужене да након развода брака обезбеди простор са становање који је неопходан услов за живот тужене и малолетног детета које јој је поверено. Правилно је при томе првостепени суд ценио и висину месечних зарада које родитељи тужиоца остварују и могућност стицања зараде, као и здравствено стање тужене, због чега овај суд сматра да је досуђени износ од 4.000,00 динара правилно одређен и да ће задовољити део потреба тужиоца, као пунолетног детета које се редовно школује, а у складу са могућностима тужене.
По оцени Апелационог суда, правилно је закључио првостепени суд да у конкретном случају не постоје такви разлози који би оправдали примену одредбе члана 155 став 4 Породичног закона, па су оцењени као неосновани жалбени наводи тужене да обавезивање тужене да доприноси издржавању тужиоца представља за тужену очигледну неправду, при чему тужена указује на чињеницу да је тужилац пунолетан, здрав и да сматра да тужилац може да се радно ангажује и обезбеди средства за своје издржавање.
Како ни остали жалбени наводи странака нису довели у сумњу правилност првостепене пресуде, сви жалбени наводи су оцењени као неосновани.
Правилна је и одлуку о трошковима поступка, јер је донета уз правилну примену одредбе члана 207 Породичног закона, члана 154 ЗПП и важеће АТ („Сл. гласник РС“, број 121/2012), па се и ова одлука неосновано жалбама странака оспорава.
Због изнетих разлога, на основу члана 390 Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу I изреке ове пресуде.
Одлучујући о захтеву тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка, Апелациони суд је имао у виду да тужилац са жалбом није успео, па је на основу члана 165 став 1 Закона о парничном поступку одлучено као у ставу III изреке.
Председник већа-судија
Јасмина Симовић,с.р.