Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж2 448.21 Лични контакт
Гж2 448.21 Лични контакт
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Гж2-448/21
16.11.2021. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Грозде Арнаут, председника већа, Зорана Дукића и Зорице Игњатовић, чланова већа, у правној ствари тужиље „АА“ из …, ул. … бр. …, ЈМБГ …, чији је пуномоћник адвокат Ивана Гајић из …, против туженог „ББ“ из …, ул. … број …, ЈМБГ …, чији је пуномоћник адвокат Вулета Стевановић из …, ради вршења родитељског права, одлучујући о жалбама странака, изјављеним против пресуде Основног суда у Крушевцу П2 бр. 601/20 од 28.05.2021. године, допуњене пресудом истог суда П2 бр. 601/20 од 08.07.2021. године, у седници већа одржаној дана 16.11.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈАЈУ СЕ жалбе тужиље и туженог, па се УКИДА пресуда Основног суда у Крушевцу П2 бр. 601/20 од 28.05.2021. године, у ставу другом, трећем и четвртом изреке и предмет у укинутим деловима враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке првостепене пресуде, малолетна ћерка парничних странака, „ВВ“, рођена … године у …, ЈМБГ …, поверена на самостално вршење родитељског права тужиљи, мајци „АА“ из …, ул. … број …, ЈМБГ …, што је тужени, отац „ББ“ из …, ул. … број …, ЈМБГ … обавезан да призна и трпи, под претењом принудног извршења.
Ставом другим изреке, обавезан је тужени да на име доприноса у издржавању малолетне ћерке „ВВ“ плаћа месечно износ од 15.000,00 динара, почев од дана пресуђења 28.05.2021. године, па убудуће док за то постоје законски разлози и то на текући рачун тужиље, мајке „АА“ из …, број … код Интеза Банке, док је заостале рате почев од дана подношења тужбе дана 29.09.2020. године до дана пресуђења 28.05.2021. године, у укупном износу од 72.000,00 динара дужан да плати одједном, све у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом извршења.
Ставом трећим изреке, уређен је начин одржавања личних односа оца „ББ“ из … са малолетном ћерком „ВВ“ по следећем моделу: прве недеље у месецу средом, петком и суботом почев од 15,00 до 18,00 часова, друге недеље средом, суботом и недељом у истом термину и тако наизменично, у присуству мајке, у играоници или парку, зависно од временских услова, што је тужиља, мајка „АА“, дужна да призна и дозволи, све у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом четвртим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Допунском пресудом П2 бр. 601/20 од 08.07.2021. године одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је пребивалиште малолетне „ВВ“, рођене … године у …, ЈМБГ … на адреси где живи са мајком „АА“ и то у …, ул. … бр. …, те да се овласти мајка малолетне „ВВ“, да код Полицијске управе у … на основу ове пресуде може да изврши промену чињенице пребивалиште малолетне „ВВ“ без присуства, сагласности или одобрења туженог „ББ“, у року од 15 дана, под претњом извршења. На наведену допунску пресуду тужиља није изјавила жалбу.
Против првостепене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужиља, побијајући је у ставу трећем и четвртом изреке, због свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу пресуду у ожалбеним деловима укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, или да исту преиначи у смислу жалбених навода.
Тужени је благовремено изјавио жалбу против првостепене пресуде, побијајући је у ставу другом и трећем изреке, због свих законом предвиђених разлога како то произилази из жалбених навода, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу пресуду у ожалбеним деловима укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, или да исту преиначи у смислу жалбених навода.
Испитујући првостепену пресуду у ожалбеном делу, жалбу тужиље и жалбу туженог, сагласно овлашћењима из чл. 386 ЗПП, Апелациони суд у Крагујевцу је одлучио да су жалбе основане.
Првостепена пресуда је у ожалбеном делу донета уз битну повреду одредбе чл. 374 ст. 2 тачка 12 ЗПП, на коју се основано указује жалбеним наводима странака, с обзиром да има недостатке због којих се не може испитати, нису наведени разлози о битним чињеницама, а чињенично стање није потпуно утврђено, због чега се није могла испитати ни правилност примене материјалног права.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, из емотивне везе парничних странака рођена је малолетна ћерка „ВВ“, дана … године у … и између странака никада није заснована заједница живота. Тужиља са малолетном ћерком живи у породичној кући родитеља у …, а тужени који је запослен у … викенде проводи у породичној кући својих родитеља, такође у …. Почев од 03.06.2020. године тужиља се налази на породиљском одсуству и на име боловања прима износ од око 80.000,00 динара, а иначе је у радном односу у предузећу „ГГ“, где обавља послове финансијског и књиговодственог сарадника. Тужени је запослен у предузећу „ДД“ у …, у пројектантском бироу и остварује просечну месечну зараду у износу од око 33.000,00 динара, с тим да према сопственом исказу може да заради још толики износ у зависности од учинка. Међу странкама је неспорно да је тужени за малолетну ћерку плаћао издржавање у износу од 7.000,00 динара месечно, почев од дана подношења тужбе. Према исказу тужиље саслушане као парничне странке, потребе издржавања малолетне „ВВ“ на месечном нивоу износе око 40.000,00 динара, у које улазе трошкови дохране (једна формула кошта око 950,00 динара у траје недељу дана), Памперс пелена (паковање од 84 комада кошта око 1.400,00 динара и на месечном нивоу је потребно 3 кутије), затим трошкови хране и ужине у износу од око 20.000,00 динара, одеће и обуће у износу од око 5.000,00-10.000,00 динара и трошкови хигијене у износу од око 5.000,00 динара.
На основу налаза и мишљења Центра за социјални рад у …, предложен је модел виђања између мал. „ВВ“ и туженог оца и то тако што ће тужени виђати ћерку прве недеље у месецу понедељком, средом и петком почев од 15,00 до 18,00 часова, а друге недеље средом, суботом и недељом у истом термину и тако наизменично, у присуству мајке, на неутралном терену - у играоници или парку, зависно од временских услова, док се не стекну услови да отац самостално преузима дете, када би се контакти одвијали у породици туженог. Парничне странке не остварују комуникацију и не постижу договоре чак ни у делу базичних и здравствених потреба детета, као ни у погледу места виђања између туженог и детета, што додатно нарушава родитељски однос и доводи до прекида контакта.
На тако утврђено чињенично стање, а имајући у виду да међу странкама није спорно питање повере деце, првостепени суд је применом одредбе чл. 68-74 и чл. 77 Породичног закона закључио да је тужиља подобна да јој се малолетно дете повери на самостално вршење родитељског права, док је о начину одржавања личног контакта између мал. „ВВ“ и туженог оца суд применом чл. 61 Породичног закона одлучио као у изреци прихватајући у претежном делу налаз и мишљење Центра за социјални рад у … о предложеном моделу.
Првостепени суд је даље по слободном судијском уверењу проценио да је за издржавање малолетне „ВВ“ месечно потребно око 40.000,00 динара, узимајући у обзир узраст детета, њене потребе за исхраном, одећом, обућом и хигијенске потребе, па је применом одредбе чл. 154 ст. 1, чл. 160 и чл. 162 ст. 3 Породичног закона одлучио као у изреци и обавезао туженог да на име доприноса за издржавање мал. ћерке плаћа износ од 15.000,00 динара и то на текући рачун тужиље, почев од дана пресуђења док је заостале рате почев од дана подношења тужбе дана 29.09.2020. године до дана пресуђења 28.05.2021. године, у укупном износу од 72.000,00 динара дужан да плати одједном, а преостали износ потребан за издржавање ће обезбедити тужиља.
Одлука првостепеног суда о начину контакта мал. ћерке са туженим, за сада се не може прихватити као правилна и на закону заснована јер је одлука у наведеним деловима заснована на битним повредама парничног поступка из чл. 374. ст. 2 тач. 12. Чињенично стање није потпуно утврђено, због чега се ни правилност материјалног права не може испитати, на шта се основано указује жалбама странака.
Наиме, иако је првостепени суд у спроведеном поступку у смислу чл. 270 Породичног закона прибавио налаз и стручно мишљење Центара за социјални рад у … и утврдио да је Центар у свом извештају предложио модел виђења туженог са малолетном ћерком на неутралном терену, основани су жалбени наводи странака да предложени модел одржавања личног контакта није адекватно одређен и да је изрека првостепене пресуде у ставу трећем изреке нејасна и неизвршива. Ово због тога што је првостепени суд пропустио да утврди од каквог значаја за одлучивање је чињеница да се места становања парничних странака налазе на већој међусобној удаљености, с обзиром да тужени преко радне недеље живи и ради у …, док викенде проводи у …, а тужена са мал. ћерком живи у …, па самим тим првостепени суд је пропустио да оцени да ли је остваривање контакта на предложени начин реално остварив, имајући у виду чињеницу да парничне странке не остварују комуникацију и не постижу договоре у погледу места виђања, те да ли би квалитет времена које би дете проводило са оцем према предложеном моделу виђања, у играоници или парку, био у најбољем интересу детета у смислу чл. 6, а у вези чл. 61 Породичног закона.
У конкретној чињенично правној ситуацији, када не постоји могућност договора родитеља о времену и начину виђања туженог са малолетном ћерком јер је комуникација очигледно нарушена, по оцени овог суда није довољно да се виђање туженог са малолетним дететом одвија на неутралном терену, већ је неопходно да се ради вршења превентивног надзора над странкама у смислу чл. 79 Породичног закона, овај контакт одвија у контролисаним условима и то у просторијама органа старатељства који је овлашћен да надзор врши. Ово због тога што према извештају Центра за социјални рад парничне странке не постижу договоре чак ни у делу базичних и здравствених потреба детета, што је супротно чл. 67 Породичног закона којим је регулисано питање смисла родитељског права на начин да је исто изведено из дужности родитеља и постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета. Дакле, права и интереси родитеља се не могу стављати испред интереса малолетног детета, већ се права и обавезе родитеља морају вршити у складу са најбољим интересом детета, о чему је суд дужан да пази током читавог поступка, сагласно чл. 6 ст. 1, чл. 266 Породичног закона и чл. 3 ст. 1 Конвенције о правима детета из 1989. године, коју је наша земља ратификовала 1990. године („Сл. лист СФРЈ-Међународни уговори“, број 15/90).
Такође, закључак првостепеног суда са датим разлозима у образложењу одлуке о висини доприноса за издржавање малолетне „ВВ“, за сада се не може прихватити као правилан, јер се жалбом туженог основано указује да чињенично стање од значаја за доношење правилне одлуке није потпуно и правилно утврђено, због чега се није могла испитати ни правилна примена материјалног права на које се првостепени суд позвао. Наиме, пропустио је првостепени суд да утврди колике су стварне месечне потребе малолетне „ВВ“, за своју одлуку о висини месечних потреба није дао довољне разлоге, није ценио да ли је одлука о висини доприноса за издржавање донета у најбољем интересу малолетног детета, водећи рачуна о животном стандарду средине у којој дете живи, колике су стварне могућности туженог као дужника издржавања и да ли тужиља остварује примања по основу дечијег додатка, све сагласно одредби чл. 162 ст. 3 Породичног закона. Пропустио је првостепени суд да одлучи и о начину вршења обавезе плаћања доприноса на име издржавања малолетног детета, односно да ли ће тужилац исплату вршити за текући месец, или за претходни месец и у ком року ће се његова месечна обавеза сматрати доспелом.
Из свих наведених разлога, првостепена одлука је морала бити укинута у ставу другом и трећем, применом одредбе чл. 391 ст. 1 и 392 ст. 2 ЗПП, с тим што је укинута и одлука о трошковима поступка јер дели судбину одлуке о главној ствари.
У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, отклониће битну повреду поступка на које му је указано, чињенично стање ће употпунити на начин како је то наведено у овом решењу, користећи овлашћење из чл. 205 Породичног закона, ради заштите најбољег интереса малолетног детета. У доношењу одлуке првостепени суд ће ценити одредбу чл. 154 Породичног закона којом је прописано да малолетно дете има право на издржавање од родитеља, водећи рачуна о томе да се издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника, сагласно чл. 160 ст. 1 Породичног закона, да се потребе повериоца одређују у зависности од година живота, здравља, имовине, прихода и других околности од значаја за одређивање издржавања, а могућности дужника издржавања зависе од прихода, имовине, личних потреба и обавезе издржавања других лица, као и околности од значаја за одређивање издржавања. Такође ће првостепени суд утврдити све околности од значаја за пресуђење у погледу одржавања личних односа између малолетног детета са родитељем са којим не живи, водећи при томе рачуна о најбољем интересу малолетног детета. Тек када разјасни све битне чињенице на које му је указано решењем суд ће правилно применити материјално право и за одлуку дати јасне разлоге, тако да се одлука може са сигурношћу испитати.
Председник већа-судија
Грозда Арнаут, с.р.