Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж2 465.21 Грубо занемаривање родитељских дужности
Гж2 465.21 Грубо занемаривање родитељских дужности
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Гж2-465/21
02.12.2021. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Дејана Лукића, председника већа, Сузане Чоловић и Драгане Стефановић Лабан, чланова већа, у правној ствари тужиoца Центар за социјални рад …, кога заступају пуномоћници Оливера Недовић и Драгиша Пијевчевић, запослени у Центру за социјални рад …, против тужених „АА“ и „ББ“, обоје из …, ради потпуног лишења родитељског права, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Основног суда у Прибоју П2.бр. 41/2020 од 18.05.2021. године, у седници већа одржаној дана 02.12.2021.године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужених „АА“ из … и „ББ“ из … па се ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Прибоју П2.бр. 41/2020 од 18.05.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом I изреке побијане пресуде усвојен је тужбени захтев тужиоца, па се „АА“ и „ББ“ из … потпуно лишавају родитељског права у односу на њихову малолетну децу „ВВ“, „ГГ“, „ДД“, „ЂЂ“, „ЕЕ“ и „ЖЖ“, са личним подацима ближе наведеним у овом ставу изреке побијане пресуде.
Ставом II изреке исте пресуде обавезани су „АА“ и „ББ“ да на име свог доприноса за издржавање малолетне деце „ВВ“, „ГГ“, „ДД“, „ЂЂ“, „ЕЕ“ и „ЖЖ“ плаћају месечни износ од по 3.000,00 динара за свако малолетно дете, односно укупно 18.000,00 динара и то почев од дана подношења тужбе па убудуће, док за то буду постојали законом предвиђени услови, а одлучено је да ће наведени износи бити уплаћивани сталном старатељу малолетне деце којег ће одредити Центар за социјални рад … као надлежни орган старатељства.
Ставом III изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Против наведене пресуде, жалбу су благовремено изјавили тужени побијајући је због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући првостепену пресуду и жалбу тужених у смислу одредбе чл. 386 ЗПП, Апелациони суд је утврдио:
Жалба тужених није основана.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд, као другостепени пази по службеној дужности, па ни уз битну повреду одредбе парничног поступка из тачке 12 наведене законске норме, на коју се неосновано указује жалбом тужених, обзиром да првостепена пресуда садржи јасне разлоге о битним чињеницама који нису супротни стању у списима предмета.
Према утврђеном чињеничном стању првостепеног суда тужени „ББ“ и „АА“ су закључили брак дана 30.11.2007. године. У брачној заједници рођени су „ВВ“, „ГГ“, „ДД“, „ЂЂ“, „ЕЕ“ и „ЖЖ“ и у периоду од 15. априла 2005. године, када је рођено најстарије дете „ВВ“ до 26. јуна 2017. године, када је рођено најмлађе дете „ЖЖ“.
Првостепени суд је утврдио да је ЦСР у … решењима од 01.09.2016. године и од 27.12.2017. године овде тужене „АА“ и „ББ“ више пута упозоравао на недостатке у вршењу родитељског права, као и да је вршен корективни надзор над вршењем родитељског права над њихово шесторо малолетне деце, при чему су упозорени на недостатке у вршењу родитељског рава и наложено им је које мере треба да предузму.
Утврђено је да се дана 03.09.2020. године овде тужени „АА“ захтевом обратио ЦСР у … наводећи да је он више пута долазио у Центар да тражи тренутну помоћ и да је добијао негативан одговор, да живи у осмочланој породици са шесторо малолетне деце и супругом, да живе од социјалне помоћи и да он њих не може да издржава без помоћи Центра, и да, како о његовом захтеву за тренутну помоћ није одлучено, а кућа му је без хране и лекова, њему ишта друго не преостаје већ да доведе децу у ЦСР да им Центар обезбеди услове за нормалан живот, јер он нема другог избора, што је истог дана урадио. Првостепени суд је утврдио да је решењем Центра за социјални рад … бр. 560-477-1/20 од 03.09.2020. године за сву малолетну децу тужених обезбеђен је хитан смештај у прихватилишту за жртве породичног насиља при Центру за социјални рад … у трајању од 24 часа, након чега ће деца бити смештена у хранитељске породице, као и да је ова установа покренула поступак збрињавања шесторо малолетне деце тужених које су дана 03.09.2020. године довели у Центар за социјални рад … са намером да их ту оставе. Решењем Центра за социјални рад … бр. 571-476-1/20 од 03.09.2020. године свој малолетној деци тужених постављен је привремени старатељ и обезбеђен им је смештај.
Првостепени суд је оценом психолошког налаза и мишљења психолога Радоја Којадиновића о испитаницима „АА“ и „ББ“ утврдио да су дугогодишња настојања Центра за социјални рад … и стручних радника запослених у центру да оснаже и квалитативно унапреде родитељску и партнерску релацију „АА“ и „ББ“ окончане дана 03.09.2020. године када је овде тужени „АА“ довео и оставио своје шесторо малолетне деце у просторијама Центра, јер наводно не може да се брине о њима без новца. Деца су ургентно збринута у прихватилиште, а потом и у хранитељске породице. Даље је утврђено да је још 2016. године Центар за социјални рад у … донео решење о корективном надзору над вршењем родитељског права овде тужених „АА“ и „ББ“ због бројних пропуста у вези бриге и васпитања њихове деце, да су корекције одржаване неко време, али да је читаво функционисање породице зависило од „АА“ намера и процена. Децу је васпитавао да је његова свака одлука безпоговорна, деца имају страх од њега и неку врсту потиснуте агресивности коју најчешће усмеравају према мајци. Брига према деци раније је углавном била на „ББ“, али у последње време двоје најстарије деце, „ВВ“ и „ГГ“ воде бригу о остало четворо своје браће и сестара. „АА“ је главна фигура у породици и увек се противи да се разговор са „ББ“ обави без његовог присуства, а на сва питања упућена њој, он је давао одговоре. Из наведеног извештаја је утврђено да „АА“ деца служе за манипулацију, пре свега за добијање још новца од стране Центра за социјални рад и није му приоритет најбољи интерес деце. Одбија да се радно ангажује, јер каже да је сто посто инвалид. Капацитети њихове мајке „ББ“, овде тужене су никакви, она деци није пружала физичку, ни когнитивну (сазнајну) па ни емоционалну подршку за адекватно одрастање, а свакако их није могла заштитити од „АА“ манипулација. Првостепени суд је утврдио да је мишљење психолога да су сва деца тужених била изложена знатном ризику од насиља у породици (пре свега емоционалном) и занемаривања и да су изгледи за њихово одрастање у стабилној и безконфликтној породичној атмосфери исцрпљени због чега је нужно њихово измештање из породице порекла и смештај у хранитељске породице. Из извештаја стручног тима ЦСР у … од 03.09.2020. године је утврђено да је очигледно да „АА“ и „ББ“ као родитељи занемарују своју децу у континуитету више година, пре свега у погледу хигијене, да манипулишу децом у циљу остваривања што више средстава из социјалне заштите, потпуно нерационално користећи добијена средства и не дајући никакв лични допринос као родитеља да повећају породични буџет кроз лично радно ангажовање, већ је став туженог „АА“ да његову децу потпуно треба да издржава ЦСР, који то чини у складу са законом, али је „АА“ незадовољан јер сматра да ЦСР треба да помаже у износу који он пропише.
Утврђено је да је Центар за социјални рад из … свој налаз и мишљење засновао на актима суда и досијеу корисника Центра за социјални рад … и обављеног непосредног разговора са родитељима и хранитељицама код којих се деца налазе, да се није могао обавити циљани разговор са супружницима, као и да стручни тим није имао могућност да информише супружнике о сврси разговора и улози Центра за социјални рад из …, због „АА“ тенденције да искључиво он говори оно што жели, да даје своја тумачења, изражава незадовољство према Центру за социјални рад …, прекида стручне раднике и „ББ“ која се повремено укључује у разговор и даје одређене одговоре на постављена питања. „АА“ говори повишеним тоном, гласом који онемогућава поступак процене, а када је упозорен да такав начин комуникације мора престати, демонстративно и љутито устаје и заповеднички се обраћа супрузи да и она пође. Упркос кратком времену разговора, стручни тим је уочио код „АА“ вербалну агресивност, несарадљивост, манипулативност, а код „ББ“ пасивност, субмисивност и потчињеност утицајима супруга чије захтеве мора да задовољава, што је у складу са налазом и мишљењем Центра за социјални рад … о карактеристикама личности супружника. Стручни тим ЦСР … је податке о актуелном и ранијем фунционисању деце добио из разговора са хранитељицама код којих се деца тренутно налазе. Првостепени суд је утврдио да је мишљење стручног тима ЦСР … да тужени дужи низ година не врше дужности из садржине родитељског права на адекватан начин, да њихово понашање није подложно корекцији, да немају способност учења из властитог искуства, не планирају потомство, већ стихијски рађају децу без обезбеђења средстава за њихово издржавање, не брину о развојним и емотивним потребама деце и излажу их емотивним траумама, држећи их у страху од напуштања које се коначно и десило. Такво понашање указује да се ради о трајним обрасцима психичког фунционисања у смислу поремећаја личности и такви родитељски поступци изазвали су приметне последице код деце у смислу физичке и здравствене запуштености, потхрањености, недовољне социјализације, нередовног присуства у образовном процесу, непостојања ефективне везаности, део родитељских обавеза у односу на најмлађе препуштен је старијој деци , а код родитеља се није уочавала аутентична спремност ни мотивисаност да створе правилне услове за бригу о деци и безбедно, стабилно и подстицајно окружење за њихово одрастање. Првостепени суд је утврдио да је мишљење ЦСР у … да постоје разлози за потпуно лишење родитељског права тужених у односу на малолетну децу.
Утврђено је да је мишљење и оцена Фонда ПИО у решењу од 31.07.2015. године да на дан прегледа 21.06.2015. године не постоји неспособност за рад „АА“, а туженој „ББ“ је решењем Центра од 12.06.2020. године признато право на социјалну помоћ у износу од 23.290,00 динара почев од дана 12.06.2020. године.
Утврђено је да су пресудом Основног суда у Прибоју К.бр. 12/2021 од 12.05.2021. године окривљени „АА“ и „ББ“ оглашени кривим за по шест кривичних дела кршење породичних обавеза из члана 196 ст. 1 у вези чл. 60 ст. 1 и чл. 33 Кривичног законика, које су починили у стицају као саизвршиоци, а истом пресудом је „АА“ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 месеци, док је „ББ“ изречена условна осуда тако што јој је утврђена казна затвора у трајању од 10 месеци и истовремено одређено да се иста неће извршити уколико у року од једне године по правноснажности пресуде окривљена не учини ново кривично дело. Оглашени су кривим зато што су дана 03.09.2020. године у … кршењем законом утврђених породичних обавеза и то противно члановима 68, 69 и 70 Породичног закона оставили у тешком положају чланове породице који нису у стању да се сами о себи старају, при чему су оба окривљена лица била свесна свога дела и могла да управљају својим поступцима, на тај начин што су довели у просторије Центра за социјални рад у … своје шесторо малолетне деце, остављајући их без одговарајућег надзора, а потом их напустили тако што су отишли из Центра за социјални рад, а малолетне оштећене оставили на ходнику Центра за социјални рад на који начин су их подвргли понижењу, при чему су пропустили да са децом развију однос поверења и љубави, као и да малолетне оштећене усмере ка усвајању и поштовању љубави и поверења између чланова породице, одбијајући да се старају о својој деци, да врате малолетне оштећене кући, због чега су малолетни оштећени истог дана смештени у прихватилиште за жртве породичног насиља у …, уз писану сагласност малолетних оштећених старијих од 10 година, а касније и у хранитељске породице, при чему су окривљени били свесни свога дела, свесни да крше законом прописане породичне обавезе, знали да је њихово дело забрањено, али су хтели њихово извршење, поступали у урачунљивом стању и умишљајем као обликом виности.
Утврђено је да су пресудом Општинског суда у Прибоју П.бр. 409/08 од 11.05.2009. године „АА“ и „ББ“, овде тужени, потпуно лишени родитељског права према тада мал. „ЗЗ“ који је поверен трећим лицима на чување и васпитање, а изречена им је и мера забране приласка мал. „ЗЗ“ као и забрана приступа простору око места становања мал. „ЗЗ“ на удаљености од 100 метара.
На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је утврдио да су тужени „ББ“ и „АА“ дана 03.09.2020. године око 14.00 часова довели своје шесторо малолетне деце у Центар за социјални рад у … са намером да их оставе, што су и учинили, па је закључио да су на тај начин тужени занемарили дужности из садржине родитељског права, па је применом одредбе чл. 81 Породичног закона, одлучио као у изреци побијане пресуде.
Овакав закључак првостепеног суда прихвата и Апелациони суд и дате разлоге неће додатно образлагати у смислу одредбе члана 396 став 2 ЗПП.
Побијајући првостепену пресуду тужени у жалби наводе да је суд требао да спроведе вештачење по вештаку психологу или ширем стручном тиму о подобности родитеља, овде тужених да се старају о деци о њиховом емотивном односу према деци, а не да цени само мишљење Центра за социјални рад у …, који је странка у поступку и мишљење тог центра се може ценити као један од доказа, али не као стручни налаз и мишљење потребан за правно пресуђење. Наводе да нису напустили децу, него су тражили тренутну помоћ због економске ситуације и неадекватних услова живота у стамбеној јединици, тражили су од центра да им тренутно обезбеди стамбену јединицу док се не санира стан у коме су живели, наводе да су емотивно везани за децу, да желе да одржавају однос са децом, да се старају о деци и сама деца нису имала примедби на родитеље на њихов однос према њима, јер их родитељи никада нису малтретирали.
По оцени Апелационог суда, овакви жалбени наводи тужених нису основани.
Наиме, одредбом члана 270 Породичног закона је прописано да је суд, пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу односно лишењу родитељског права, дужан да затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима.
У конкретном случају, ЦСР у … је поднео тужбу ради потпуног лишења родитељског права тужених „АА“ и „ББ“ према малолетној деци „ВВ“, „ГГ“, „ДД“, „ЂЂ“, „ЕЕ“ и „ЖЖ“ и у својим налазима се нису изјашњавали о испуњености услова за лишење родитељског права тужених, већ је стручни тим Центра за социјални рад у … у смислу наведене законске норме дао свој стручни налаз и мишљење у коме се изјашњавао о разлозима и испуњености услова за лишење родитељског права овде тужених „АА“ и „ББ“. Из наведених разлога, како је првостепени суд пре доношења одлуке о лишењу родитељског права прибавио мишљење ЦСР у …, оцењени су као неосновани жалбени наводи тужених којима указују да се одлука првостепеног суда не може заснивати на стручном мишљењу ЦСР у … и да је првостепени суд морао да спроведе поступак вештачења о подобности родитеља да се старају о деци.
Одредбом члана 81. став 1 Породичног закона је прописано да родитељ који злоупотребљава или грубо занемарује дужности из садржине родитељског права може бити потпуно лишен родитељског права, ставом 3 овог члана закона је прописано да родитељ грубо занемарује дужности из садржине родитељског права ако је напустио дете (тачка 1 ), ако се уопште не стара о детету са којим живи (тачка 2), ако избегава да издржава дете или да одржава личне односе са дететом са којим не живи, односно ако спречава одржавање личнох односа детета и родитеља са којим дете не живи (тачка 3), ако с намером и неоправдано избегава да створи услове за заједнички живот са дететом које се налази у установи социјалне заштите за смештај корисника (тачка 4) и ако на други начин заменарује дужности из садржине родитељског права, док је ставом 4 наведеног члана Породичног закона прописано да судска одлука о потпуном лишењу родитељског прва лишава родитеља свих права и дужности из садржине родитељског права, осим дужности да издржава дете.
Потпуно лишење родитељског права је најтежа породичноправна санкција за родитеља који злоупотребљава родитељско право тако да његови поступци до те мере угрожавају интересе детета, да је угрожен физички, морални и интелектуални развој детета, јер грубо занемарује родитељске дужности, тако што уопште не брине о детету, нити подмирује његове основне потребе.
У конкретном случају, имајући у виду утврђено чињенично стање и свеобухватно понашање тужених „АА“ и „ББ“ према малолетној деци које је кулминирало дана 03.09.2021. године када су око 14.00х довели у ЦСР у … са намером да их оставе, што су и учинили, правилан је закључак првостепеног суда да су тужени грубо занемарили родитељске дужности према малолетној деци и да се дужи временски период нису старали о њима, упркос мерама корективног надзора ЦСР у …, већ да су само покушавали да по основу родитељства остваре одређене социјалне бенефиције. По оцени Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда да неповољна материјална ситуација у којој се тужени налазе не оправдава њихово понашање према малолетној деци, нарочито имајући у виду чињеницу да су обоје радно способни и сходно томе у могућности да се радно ангажују како би поправили свој материјални статус и деци обезбедили адекватне услове за правилан раст и развој. Ово тим пре што је тужени „АА“, након што је оставио децу у ЦСР у …, продао стан који је наследио од мајке и са туженом „ББ“ живи у коначишту Хотела … .
Имајући у виду све напред наведено, по оцени Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда да није довољно само паушално исказивати мотивацију за родитељство, већ је потребно обезбедити основне услове за стабилну породичну атмосферу и адекватне услове за правилан развој деце, што тужени за сада нису учинили, нити су показали спремност да промене свој однос према вршењу родитељског права према малолетној деци, нарочито имајући у виду да су пресудом Општинског суда у Прибоју П.бр. 409/08 од 11.05.2009. године лишени родитељског права према малолетном тада „ЗЗ“, који је након боравка у хранитељској породици усвојен, па су супротни жалбени наводи тужених оцењени као неосновани.
Имајући у виду да се у смислу одредбе члана 81 став 4 Породичног закона родитељи лишавају свих права и дужности из садржине родитељског права, осим дужности да издржавају дете, правилно је првостепени суд, ставом 2 изреке побијане пресуде обавезао тужене да доприносе издржавању своје малолетне деце.
Како се ни осталим жалбеним наводима не доводи у сумњу правилност и законитост првостепене пресуде, Апелациони суд је применом одредбе члана 390. ЗПП одлучио као и у изреци ове пресуде.
Применом одредбе члана 401 тачка 2 ЗПП је потврђено решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу 3 изреке.
Председник већа – судија,
Дејан Лукић,с.р.