Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж2 158.12 Oдржавањe личних односа са дететом
Гж2 158.12 Oдржавањe личних односа са дететом
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж2 бр.158/12
Дана: 24.04.2012. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судијa Божидара Вујичића као председника већа, Мирјане Поповић и Радмиле Радуловић, као чланова већа, у правној ствари тужилаца М. Н. из Ј. и мал. Л. М. из Ј., кога заступа законски заступник тужиља М. Н. из Ј., а њу пуномоћници М. Ц. и Б. Ј., адвокати из Ј., против туженог У. М. из Г., кога заступа В. К., адвокат из Ј., ради одржавања личних односа са дететом, одлучујући о жалбама тужилаца против пресуде Основног суда у Јагодини 2П2.бр.137/11 од 31.10.2011. године, у седници већа одржаној дана 24.04.2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Јагодини 2П2.бр.137/11 од 31.10.2011. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.
О б
р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом у ставу 1 изреке одбијен је тужбени захтев тужилаца да се одржавање личних односа туженог са малолетним тужиоцем уреди по моделу који би се остваривао у време боравка тужиоца у С., а који би предложио Градски Центар за социјални рад у Ј. чиме би се изменила пресуда Основног суда у Јагодини 1П2 бр.189/10 од 10.03.2010. године у делу одлуке о начину одржавању личних односа туженог са дететом.
У ставу 2 изреке тужиља М. је обавезана да туженом У. на име парничних трошкова исплати 21.250,00 динара.
Против ове пресуде тужиоци су благовремено изјавили две жалбе којима пресуду побијају из свих разлога из члана 360 ЗПП.
Тужени је дао одговор на жалбу.
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, па је нашао да су жалбе тужилаца основане.
Првостепени суд узима за утврђено да је пресудом Основног суда у Јагодини 1П2.бр.189/10 од 10.03.2010. године разведен брак између тужиље М. и туженог У., да је њихово малолетно дете Л., рођен ……….. године поверен на самостално вршење родитељског права тужиљи М. као мајци, са обавезом туженог да доприноси издржавању детета и одржава личне односе са њим, тако што ће тужени виђати дете сваке недеље или суботе зависно од тога да ли ради суботом или недељом од 12,00 до 19,00 часова, сваке среде од 10,00 до 12,00 часова или од 16,00 до 18,00 часова зависно да ли тужени ради пре или поподне, као и за рођендан, крсну славу, Божић или Ускрс. Тужиља је са малолетним Л. отпутовала у Ш. 06.05.2011. године наводећи као разлог веридбу и планирано закључење брака са држављанином Ш., као и запослење којим би обезбедила већи животни стандард себи и детету, о чему је пуномоћник тужиље по њеном специјалном овлашћењу обавестио Центар за социјални рад у Ј. 17.05.2011. године предлажући Центру да да предлог за измену ранијег модела одржавања личних односа оца са дететом. Тужени је против тужиље поднео пријаву ОЈТ и по оптужном предлогу ОЈТ Ј. покренут је кривични поступак против тужиље зато што је 16.05.2011. године онемогућила извршење одлуке из горе наведене пресуде којим је одређено одржавање личних односа између оца и детета, тиме што је одвела дете у иностранство и извршила кривично дело одузимање малолетног лица из члана 191 став 1 КЗ. Градски Центар за социјални рад у Ј. је доставио налаз од 08.11.2011. године, али не и мишљење, јер због боравка детета и мајке у Ш. није у могућности да утврди све релевантне околности. Из овог извештаја се утврђује да се тужиља 17.03.2011. године обратила Центру за посредовање ради постизања договора са туженим У. око одвођења детета у иностранство и даљег живота у Ш. где би се удала и имала прилику да се запосли, са чиме се тужени није сагласио, тако да је тужиља са малолетним дететом отишла у Ш. 06.05.2011. године, а да за вођење детета у иностранство није имала сагласност туженог. Како се на овај начин врши промена пребивалишта детета то је било потребно да о томе одлучи у договору са туженим.
Првостепени суд сматра да тужиља на овај начин покушава да себи и детету обезбеди бољи животни стандард, који у материјалном смислу не мора увек да буде у интересу малолетног детета, посебно ако се тиме ограничава могућност одржавања личних односа детета са оцем, које виђење је одређено два пута недељно, а сада због боравка детета у иностранству то би било могуће само неколико пута годишње чиме се доводи у питање оправданост таквог настојања да се обезбеди бољи животни стандард детету, па са ових разлога првостепени суд одбија тужбени захтев као неоснован.
Оваква одлука првостепеног суда се основано жалбама тужилаца напада због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права и истиче да је у парницама из породичних односа у примени истражно начело сходно члану 205 Породичног закона чега се првостепени суд није придржавао.
Поред тога основано се у жалби указује и на постојање битне повреде из члана 361 став 2 тачка 9 ЗПП на коју Апелациони суд пази по службеној дужности, јер мал. тужилац Л. није био правилно заступан пред судом с обзиром да између тужиље и малолетног тужиоца Л. постоје супротни интереси. Интерес малолетног Л. је да одржава личне односе са оцем као до сада је у супротности са правом тужиље да своја основана људска права као што су права на брак, слободу избора места живљења и права на рад остварује, због чега је у смислу члана 265 Породичног закона првостепни суд био у обавези да постави колизијског старатеља малолетном тужиоцу Л. Наиме, одредбом члана 265 Породичног закона је прописано да ако између детета и његовог законског заступника постоје супротни интереси дете заступа колизијски старатељ.
Како је према извештају Центра за социјални рад тужиља недоступна јер није прибављена адреса тужиље у Ш., то Центар није могао да обави разговор са њом, а ради утврђивања њеног стамбеног и породичног статуса у Ш. због чега Центар није могао ни да се изјасни да ли је одлука о промени начина одржавања личних односа између оца и детета целисходна, нити да се изјасни о најадекватнијем моделу виђања.
По оцени овога суда, првостепени суд је морао, имајући у виду истражно начело да утврди све битне чињенице потребне за правилно одлучивање у овом предмету, па или да затражи од пуномоћника тужиље достављање њене адресе у Ш., а ради позивања тужиље ради достављања потребних обавештења и доказа или да преко Органа старатељства у Ш. замолним путем затражи утврђивање чињеница које се односе на М. стамбено материјални статус у Ш. тј. чињенице везане за регулисање њеног статуса и дужине боравка у Ш., да ли остаје ограничен временски период или дуже, да ли је пронашла стални посао или не односно чињенице о њеној запослености које условљавају могућност доласка у С. колико пута годишње може да дође, у којим терминима и колико може да остане, у каквим стамбеним условима тужиља са малолетним дететом живи, да ли је нашла посао, стални или повремени и са коликим примањима, да ли је засновала нову брачну заједницу и остале чињенице битне код одлучивања да ли су се стекли услови за одређивање новог модела виђења између оца и детета. Тек пошто се утврде ове битне чињенице Центар за социјални рад може да да предлог да ли треба изменити одлуку о виђењу оца и детета и који је то најадекватнији модел виђења, после чега првостепени суд може да одлучује о најбољем интересу малолетног детета у смислу члана 266 Породичног закона. Без утврђивања ових чињеница није могуће оценити шта је најбољи интерес малолетног детета тако да је закључак првостепеног суда по оцени овог суда за сада преурањен. У жалби тужиље од 19.12.2011. године се указује да би о томе шта је у најбољем интересу детета, да ли обезбеђивање бољег животног стандарда или виђање детета са оцем на начин како је одређено правноснажном пресудом требало утврдити путем вештачења од стране вештака психолога, педагога или других компентентних струка или давања мишљења Органа старатељства тако да је суд извео закључак без одговарајућих доказа у чему се састоји непотпуно утврђено чињенично стање.
Како за сада чињенично стање није правилно и потпуно утврђено и због учињене битне повреде, Апелациони суд је на основу члана 376 и 377 раније важећег ЗПП у вези члана 506 сада важећег ЗПП-а (Сл. гл. РС, бр.72/11) одлучио као у изреци овог решења.
У поновљеном поступку првостепени суд ће отклонити напред наведене недостатке, употпунити чињенично стање и имајући у виду предње примедбе донети нову одлуку у овом спору.
Председник већа-судија
Божидар Вујичић