Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж 2369.12 развод брака
Гж 2369.12 развод брака
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ2-369/12
Дана: 18.09.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од судије Биљане Николић, председника већа, судија Смиљане Ристић и Драгане Сретовић, чланова већа, у правној ствари тужиље У. С. из Д., као правног следбеника покојног С. М. бив. из Д., чији је пуномоћник адвокат Б. П. из Б., против тужене Р. М. из Ј., чији је пуномоћник адвокат Д. Г. из Ј., ради развода брака, решавајући по жалби тужиље на пресуду Основног суда у Јагодини 8П2.бр. 289/10 од 04.07.2012. године, у седници већа одржаној дана 18.09.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље, а пресуда Основног суда у Јагодини 8П2.бр. 289/10 од 04.07.2012. године ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом под ставом један одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је тужбени захтев за развод брака поднет Општинском суду у Јагодини дана 29.09.2008. године од стране покојног С. М. бив. из Д., против тужене Р. М. из Д., основан, те да постоје законски услови за развод брака закљученог дана………. године у МК Г. уписаног у МКВ за матично подручје Д., под текућим бројем 7 за 1966. годину између С. М. и Р. М. из Д., као неоснован. Под ставом два изреке пресуде обавезана је тужиља да туженој на име трошкова парничног поступка исплати износ од 100.500,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Против наведене пресуде благовремено је изјавила жалбу тужиља, побијајући је из свих законских разлога.
Апелациони суд, као другостепени, испитао је ожалбену пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, па је нашао:
Жалба је неоснована.
У првостепеном поступку и приликом доношења ожалбене пресуде није учињена ниједна битна повреда одредаба парничног поступка на коју овај суд пази по службеној дужности из чл. 361 ст. 2 ЗПП, као ни повреда поступка на које се жалбом указује. Првостепени суд је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право што се жалбом тужиље не доводи у сумњу.
У поступку је утврђено да је пок. С. М. са туженом Р. М. закључио брак ……….. године, а преминуо је дана ………. године, дакле у браку су били 42 године, а у току брака нису имали заједничку децу. Непосредно пред смрт, дана …….. године покојни С. је поднео тужбу за развод брака, у којој је наведено да је код супружника настао озбиљан и трајан поремећај у брачним односима, без чињеничног образложења у чему се састоји тај поремећај, а у осталом делу реферат тужбе се односи на имовину коју су супружници стекли у току трајања брака и предлаже се да се ова имовина подели на основу споразума. Тужиља је рођена сестра пок. С., а како улази у круг законских наследника има правни интерес да тражи да се оконча поступак за развод брака који је покренут од стране пок. С. У поступку је утврђено да су странке до смрти пок. С. живеле у заједници, да су током трајања брака стекли имовину велике вредности, да је пок. С. због убиства оца тужене Р. провео у затвору 7 година и након изласка из затвора наставио заједнички живот са туженом, а у току трајања брака је у више наврата различитим правним пословима располагао својом имовином.
Чланом 41 Породичног закона је предвиђено да сваки супружник има право на развод брака ако су брачни односи озбиљно и трајно поремећени или ако се објективно не може остваривати заједница живота супружника. Сходно наведеној законској одредби, имајући у виду да је пок. С. преминуо, односно извршио самоубиство 14 дана након подношења тужбе за развод брака, то је првостепени суд правилно утврђивао да ли су бракоразводни узроци постојали у време подношења тужбе. Озбиљна и трајна поремећеност је таква поремећеност брачних односа која прекида комуникацију између супружника, а трајна поремећеност је она која траје врло дуго, те нема изгледа да се криза у браку оконча, а сврха брака се не може остварити ако не постоји заједница живота супружника. У конкретном случају изведеним доказима је несумњиво утврђено да су пок. С. и тужена живели у заједничком домаћинству све до његове смрти и да су имали имовину веће вредности, па је правилно првостепени суд нашао да разлози за суицид пок. С. није тешка материјална ситуација, што је тужиља наводила током поступка, јер из реферата тужбе за развод брака, који је поднео непосредно пред смрт, произилази да су странке имале имовину велике вредности. Отуда је правилно нашао првостепени суд да брачни односи супружника нису били озбиљно и трајно поремећени што утврђује из исказа тужене којој је поклонио веру, имајући у виду природу брачних односа који су најбоље били познати туженој, а наиме, да му је тужена опростила убиство оца и да је након тога наставила да живи са њим и да је између њих постојала емотивна веза у браку који је трајао више од 42 године све до смрти пок. С. Отуда је правилан и правни закључак првостепеног суда да нису постојали услови предвиђени чл. 41 Породичног закона за развод брака у моменту подношења тужбе, услед чега је тужбени захтев неоснован.
У жалби тужиље се указује да све чињенице које су утврђене указују да су брачни односи били озбиљно и трајно поремећени, што се не може прихватити, имајући у виду правилно утврђење суда које је супротно жалбеним наводима, а потврђено је исказом саслушаног сведока да супружници нису имали озбиљан и трајан поремећај брака, што је бракоразводни узрок. Докази који се предлажу у жалби су ирелевантни за пресуђење.
Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, која је донета на основу чл. 149, 150 и 159 ЗПП.
Са напред наведених разлога, Апелациони суд је на основу одредбе чл. 375 ЗПП („СЛ. гласник РС“ бр.125/04 и 111/09), а у вези чл. 506 ЗПП („Сл. гласник РС бр.72/11), одлучио као у изреци.
Председник већа-судија,
Биљана Николић, с.р.