Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Изабране сентенце » Кривични поступак » Идентитет оптужбе (чл. 351 ЗКП)
Идентитет оптужбе (чл. 351 ЗКП)
ИДЕНТИТЕТ ОПТУЖБЕ
(чл. 351 ЗКП)
Неће постојати прекорачење оптужбе уколико Суд прецизира у изреци пресуде радње извршења кривичног дела са бланкетном нормом, тако што уместо једне бланкетне норме, нађе и потом то наведе у пресуди, да је повређена друга бланкетна норма уместо оне која је оптужбом стављена на терет окривљеном.
Из образложења:
Првостепена пресуда донета је уз битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, које другостепени суд, поводом изјављене жалбе, испитује по службеној дужности, на основу одредаба чл. 380 ст. 1 тач. 1 и 2 ЗКП, а нашта се основано указује и жалбом јавног тужиоца, па је ова пресуда на основу одредбе чл. 389 ст. 1 ЗКП, морала бити укинута.
Битна повреда одредаба кривичног поступка састоји се у томе што побијана пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама или су пак дати разлози потпуно нејасни и у знатној мери противречни.
Наиме, првостепени суд у образложењу побијане пресуде наводи да прихвата исказ сведока Г.Ж. па из овог доказа утврђује да је окривљеном, као пешаку било упаљено зелено светло на семафору, а да је оштећена имала довољно времена да предузме радње које би спречиле контакт са пешаком, будући да је у раскрсницу ушла када је на семафору и њој било зелено светло, а између зеленог и црвеног светла се на семафору укључује жуто светло које не дозвољава бициклисти да се креће кроз раскрсницу, а трајање овог светла је сасвим довољно да је оштећена као бициклиста могла да предузме радње којима би се спречио контакт са пешаком. Указује се и да је решењем Одсека за стамбено комуналне послове и имовинскоправне послове, од 12.10.1998. године, забрањен саобраћај бицикла, трактора и запрежних возила улицом у којој је дошло до предметне саобраћајне незгоде, па се изводи закључак да оштећена није уопште могла као бициклиста да се нађе на месту незгоде. Коначан закључак првостепеног суда је да до саобраћајне незгоде не би дошло да је оштећена поштовала саобраћајне прописе.
Овакви разлози првостепеног суда су нејасни, а закључак да је до саобраћајне незгоде дошло искључиво због непоштовања саобраћајних прописа од стране оштећене за сада је преурањен. Ово стога, што постојање евентуалног доприноса на страни оштећене, не ослобађа од кривице окр. Р. М. за наступање предметне саобраћајне незгоде, тј. за кривично дело за које је оптужен, а при чему је првостепени суд био дужан и да у оквиру исте правне квалификације кривичног дела, за које је окривљени оптужен, цени да ли је он својим радњама повредио коју од одредаба Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, а при чему прецизирањем радњи извршења дела првостепени суд не прекорачује оптужницу, будући да тиме само прецизира радњу извршења у оквиру истог кривичног дела, налазећи да није реч о оном облику који је наведен у оптужници, већ о неком другом од алтернативних облика. У конкретном случају, првостепени суд је требало да цени да ли се окривљени као пешак пре ступања на коловоз уверио да то може да учини на безбедан начин, у смислу одредбе чл. 107 ст. 1 Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима. С тим у вези, основани су жалбени наводи јавног тужиоца, где се указује да је првостепени суд могао, ако је утврдио да је повређена друга бланкетна норма од оне која је оптужницом стављена окривљеном на терет, да изврши измену и тиме пекорачи оптужбу. На овај начин, првостепени суд не би нарушио објективни идентитет дела из оптужнице, нити прекорачио своја овлашћења, будући са де не доводи у питање идентитет оптужног акта са изреком пресуде, већ Суд на основу изведених доказа само прецизира радње извршења дела.
решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж.1-1177/10 од 03.03.2010. године