Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Породично право » Издржавање од сродника
Издржавање од сродника
ИЗДРЖАВАЊЕ ОД СРОДНИКА
Чињеница незапослености родитеља и одсуства редовних прихода, није сама по себи довољна за обавезивање сродника да доприносе издржавању.
Из образложења:
Из утврђеног чињеничног стања првостепеног суда произилази да су малолетни тужиоци редовни ученици и то мал. С.Ш. четвртог разреда средње, а мал. П.Ш. осмог разреда основне школе, да живе са мајком која је запослена и има зараду 28.000,00 динара. Отац малолетних тужилаца обавезан је на допринос у њиховом издржавању пресудом из 2001. године са по 15% од гарантоване зараде у Републици Србији, по којој пресуди не плаћа издржавање, а у поступку принудног извршења његове обавезе, констатована је немаштина. Здрав је и радно способан, а живи са туженом која му је мајка и она га практично издржава. Тужена је пензионер са пензијом од 18.000,00 динара месечно, а остварује приход и од издавања у закуп стана, чији је сувласник, у износу од 15.000,00 динара. Стара је и болесна и има издатке за лечење. Потребе за издржавањем млађег тужиоца износе 15.000,00 динара, а старијег 18.000,00 динара месечно, које је до сада у целости подмиривала мајка са којом малолетни тужиоци живе.
Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд налази да су испуњени услови да се тужена, применом одредбе чл. 154 ст. 2 Породичног закона, обавеже да доприноси њиховом издржавању са по 3.000,00 динара месечно по детету или укупно 6.000,00 динара за оба тужиоца, како је одлучио у ставу 1. изреке првостепене пресуде.
Апелациони суд налази да је овакав став и закључак првостепеног суда погрешан и да се за сада не може прихватити као правилан.
Тачно је да је одредбом чл.154 ст.2 Породичног закона, предвиђено да малолетно дете има право на издржавање од других крвних сродника у правој усходној линији, ако родитељи нису живи или немају довољно средстава за издржавање.
У конкретном случају, малолетни тужиоци имају оба жива родитеља, односно осим законског заступника, мајке са којом живе и која их је до сада у потпуности издржавала, они имају и другог родитеља, оца за кога је првостепени суд утврдио да је здрав и радно способан, али не доприноси њиховом издржавању, иако је на то обавезан правноснажном пресудом. Сама чињеница, да је родитељ деце без запослења и редовних прихода није сама по себи довољна, како је то погрешно закључио првостепени суд, да уместо њега као дужник издржавања ступи његова мајка, односно баба по оцу, што се основано њеном жалбом истиче.
Наведена законска одредба мора се тумачити рестриктивно, а чињеница незапослености родитеља сама по себи, при постојању његове радне способности, не значи да се овај родитељ своје обавезе може ослободити и да његова обавеза треба да буде преваљена на другог сродника, што би био случај када би се прихватио овакав став првостепеног суда.
По налажењу Апелационог суда, да би сродници малолетног детета били обавезани да доприносе његовом издржавању, потребно је најпре утврдити да ли су исцрпљене све могућности остваривања издржавања од родитеља и да ли постоје нарочито оправдавајући разлози за обавезивање сродника, као и у чему се они огледају, што је првостепени суд пропустио да утврди, због чега је првостепена одлука и морала бити укинута.
(пресуда Основног суда у Крагујевцу, 7П2.бр.566/10 од 08.03.2011. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж2.бр.393/11 од 01.11.2011. године)