Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Породично право » Издржавање пунолетног детета
Издржавање пунолетног детета
ИЗДРЖАВАЊЕ ПУНОЛЕТНОГ ДЕТЕТА Пунолетно дете које се редовно школује има право на издржавање од родитеља сразмерно њиховим могућностима, а најкасније до навршене 26 године живота, што подразумева да редовно похађа наставу и полаже испите према Програму факултета. Из образложења: Према чињеничном утврђењу тужиља је рођена 1986. године, након престанка брака родитеља живи са мајком, а тужени живи са супругом, пасторком и таштом. Тужени је доприносио издржавању тужиље почев од 31. јула 2003. године, по привременој мери, за све време трајања судског поступка. Тужиља је похађала Вишу школу и школовање у овој школи завршила школске 2008. године, тачније 28.06.2008. године. У међувремену је тужиља уписала и други Вишу школу, али та школа је другог смера и није у вези са првом школом коју је завршила, па другостепени суд налази да уписом те школе није хтела да стекне виши степен образовања и бољу могућност запослења. Поред тога, тужиља није уредно похађала предавања на накнадно уписаној Вишој школи, без оправданих разлога, нити је положила испите који су предвиђени, нити је извршавала друге програмом факултета предвиђене обавезе, због чега је изгубила право на упис у наредну годину студија. Код оваквог чињеничног стања, које је другостепени суд утврдио након отворене расправе пред другостепеним судом, следи правни закључак да тужиља како пунолетно дете нема право на издржавање након што је завршила Вишу школу коју је прво уписала, обзиром да се током школовања на другој Вишој школи није редовно школовала, односно није редовно полагала испите, испуњавала друге школске обавезе, што је услов предвиђен чл. 155 ст. 2 Породичног закона. Тужиља је истакла захтев за плаћање одређеног новчаног износа на име школарине за једну школску годину, који износ је платила тужиљина мајка, а што је била обавеза туженог, па је закључак другостепеног суда да тужиља није била активно легитимисана да потражује овај износ, сходно чл. 165 Породичног закона, који предвиђа да лице које је фактички давало издржавање има право на накнаду од лица које је по овом закону било дужно да даје издржавање. Пресуда Апелациног суда у Крагујевцу, Гж.бр. 2275/10 од 16.06.2010. године