Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-29 Кривична дела против јавног реда и мира » - недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја (члан 348 став 4) » K ж 1 1402.11 Kривично делo - недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези са ставом 2 и 1 Кривичног законика
K ж 1 1402.11 Kривично делo - недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези са ставом 2 и 1 Кривичног законика
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1.1402/11
Дана: 12.05.2011. год.
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног Д.К., због кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези са ставом 2 и 1 Кривичног законика, и др., одлучујући о жалби браниоца окривљеног адвоката З.К., изјављеној против пресуде Основног суда у Краљеву К.број 458/10 од 08.12.2010. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 375 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца Горана Бусарчевића, и браниоца окривљеног З.К., у седници већа одржаној 12.05.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
Делимичним уважавањем жалбе браниоца окривљеног Д.К., и то само у погледу одлуке о казни, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Краљеву К.број 458/10 од 08.12.2010. године, тако што Апелациони суд окривљеном Д.К. за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези са ставом 2 и 1 Кривичног законика, за које је оглашен кривим под тачком један, изреке првостепене пресуде, утврђује казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, а за кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру, за које је оглашен кривим под тачком два изреке првостепене пресуде, утврђује казну затвора у трајању од шест месеци, па окривљеног Д.К., применом члана 60 Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 10.01.2006. године па до 20.01.2006. године, док се у преосталом делу ОДБИЈА као неоснована жалба окривљеног Д.К., и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Краљеву, побијаном пресудом, огласио је кривим окривљеног Д.К., због кривичних дела:
- недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези са ставом 2 и 1 Кривичног законика /КЗ/, извршеног у време, на месту и на начин описан у изреци првостепене пресуде под тачком један, и за то кривично дело му утврдио казну затвора у трајању од 2 (две) године;
- ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру РС, извршеног у време, на месту и начин описан у изреци првостепене пресуде под тачком 2 и за то кривично дело му утврдио казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, а затим га применом одредаба о стицају осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 10.01.2006. године па до 20.01.2006. године.
Истом пресудом окривљеном је изречена мерa безбедности одузимање предмета и одузети су један пиштољ, две аутоматске пушке, пет бомби и разна врста муниције, ближе описани у изреци првостепене пресуде и обавезан је да суду плати на име паушала 5.000,00 динара, и на име трошкова кривичног поступка износ од 20.000,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Против напред цитиране пресуде жалбу је благовремено изјавио бранилац окривљеног Д.К., адвокат З.К., из свих разлога предвиђених чланом 367 Законика о кривичном поступку /ЗКП/, с предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је стављен захтев да бранилац окривљеног буде обавештен о седници већа другостепеног суда, ради присуства истој.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж.1370/11 од 08.04.2011. године, ставио је предлог да Апелациони суд као другостепени, одбије као неосновану жалбу браниоца окривљеног Драже Ковинића и првостепену пресуду потврди.
Апелациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 375 ЗКП, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца Горана Бусарчевића и браниоца окривљеног Д.К., адвоката З.К., на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 380 ЗКП, па је, по оцени навода и предлога жалбе, става Апелационог јавног тужиоца, датог у напред цитираном писменом поднеску и објашњења датих у седници већа, нашао:
- да је жалба браниоца окривљеног Д.К., и то само у погледу одлуке о казни, делимично основана;
- да првостепена пресуда и поступак који је претходио њеном доношењу, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона на штету окривљеног, на које другостепени суд поводом жалбе, увек пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП, а на основу правилне и потпуне оцене изведених доказа, првостепени суд је потпуно и правилно утврдио чињенично стање. На основу овога правилно је нашао да у радњама окривљеног стоје обележја кривичних дела за која га је огласио кривим и осудио.
У првостепеном поступку није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 3 ЗКП, на коју се у жалби браниоца окривљеног Д.К., указује, а која се огледа у томе што је окривљеном суђено у одсуству и један претрес одржан у присуству браниоца одређеног по службеној дужности, тако да Апелациони суд, овакве жалбене наводе браниоца окривљеног оцењује неоснованим.
Ово стога, јер Апелациони суд налази, а противно наводима у жалби да је првостепени суд правилно поступио када је усвојио предлог јавног тужиоца и решењем Кв.179/10 од 21.04.2010. године, одредио да се окривљеном суди у одсуству, јер су за то испуњени сви законски услови из члана 304 став 2 ЗКП, па је окривљени морао имати браниоца, те му је исти одређен по службеној дужности, а како је окривљени одбрану изнео у присуству браниоца по сопственом избору, а он и његов бранилац су присуствовали извођењу свих доказа и претрес окончан у присуству браниоца окривљеног по сопственом избору, то није повређено право окривљеног на одбрану, нити је претрес одржан без лица чије је присуство обавезно, па се предњи наводи у жалби браниоца окривљеног, којима се указује да првостепена пресуда садржи наведену битну повреду одредаба кривичног поступка, показују као неосновани.
Неосновано се жалбом браниоца окривљеног указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, пошто Апелациони суд налази да пресуда није донета повредом поступка ове врсте. Наиме, противно наводима у жалби, изрека побијане пресуде је јасна и разумљива, иста садржи разлоге о одлучним чињеницама, из којих се поуздано закључује како је окривљени Д.К. извршио предметна кривична дела и које је све радње предузео ради извршења истих. Такође, из наведених разлога, се види који докази потврђују одлучне чињенице о извршењу кривичних дела и како је првостепени суд ценио изведене доказе, а што је све у складу са садржином доказа на којима се заснивају утврђења првостепеног суда, а сасвим је друго питање, да ли су све ове чињенице правилно утврђене, што је сада већ питање чињеничног стања, а не овог жалбеног основа.
Неосновано се жалбом браниоца окривљеног указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из цитираног прописа, тиме што се тврди да је претрес куће окривљеног извршен на основу наредбе истражног судије Окружног суда у Краљеву, а пронађено оружје је предмет дела из надлежности Општинског суда и да претрес није извршен у складу са правилима криминалистичке тактике и технике и што није извршено дактилоскопско претраживање предметног оружја, нити су узети брисеви ради биолошког вештачења и утврђивања присуства ДНК окривљеног, јер по налажењу Апелационог суда, предњи наводи у жалби браниоца окривљеног не представљају битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, већ би евентуално могли бити питање правилности утврђеног чињеничног стања или битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 ЗКП.
У првостепеном поступку није почињена ни битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 ЗКП, јер је претрес извршен на основу наредбе суда и у складу са одредбама чланова 77 до 82 ЗКП, па је овај доказ прибављен по налажењу Апелационог суда, на законит начин, те се не ради о доказу на којима се судска одлука не може заснивати у смислу члана 18 ЗКП.
Наиме, записник о претресању стана и других просторија сачињен од стране службених лица МУП – ПУ Краљево од 10.01.2006. године, је сачињен по наредби истражног судије Окружног суда у Краљеву, а како се радило о предузимању службене радње која је захтевала хитност у поступању, исто је обављено без присуства сведока, јер није било могуће да се одмах обезбеди њихово присуство, а постојала је опасност од одлагања (члан 81 став 4 ЗКП), али је претресање обављено у присуству браниоца окривљеног, па је очигледно да се у конкретном случају не ради о доказима на којима се пресуда по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати.
Према томе, поступајући на описани начин, првостепени суд није учинио битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 ЗКП.
Жалбом браниоца окривљеног Д.К., неосновано се побија првостепена пресуда, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Првостепени суд је правило оценио изведене доказе и одбрану окривљеног, коју је у складу са чланом 352 став 1 и 2 ЗКП, пресуду засновао на чињеницама и доказима који су изведени на главном претресу, оценивши ове доказе појединачно и у међусобној вези и при томе правилно и потпуно оценио чињенично стање.
Поступајући на овај начин, првостепени суд је конкретно утврдио да је окривљени Д.К., извршио кривична дела у питању, у време, на месту и на начин утврђен изреком побијане пресуде и дајући за своја утврђења у првостепеној пресуди одговарајуће разлоге које прихвата и овај суд и на исте упућује.
Жалбени наводи којима се побија чињенично стање састоје се у истицању да је првостепени суд погрешио што није прихватио као истиниту одбрану окривљеног Д.К., који све време трајања кривичног поступка, а и сада у жалби његов бранилац, истиче да окривљени предметне пушке, бомбе и муницију није набавио, нити држао јер је иста нађена на тераси његове куће и да му је предметно оружје подметнуто од њему непознатих лица или полицијских службеника приликом претреса, или остављена након одласка из куће припадника ескадриле и пилота који су ту боравили за време НАТО агресије. Такве наводе је овај суд оценио неоснованим, јер је првостепени суд детаљно свестрано и пажљиво анализирао и оценио одбрану окривљеног доводећи у везу са осталим доказима. С тога је првостепени суд, правилно оценио одбрану окривљеног, када је нашао да је срачуната на избегавање или умањење кривице, имајући у виду где је предметно оружје пронађено, његову количину, начин паковања, и да у кући окривљеног живе још само његова мајка која је старија особа и малолетна ћерка. Неосновано се жалбом браниоца окривљеног истиче да је предметно оружје пронађено на тераси и да је до тог места веома лако доћи и да је исто доступно и другим лицима, јер из разлога побијане пресуде, а што је у складу са изведеним доказима несумњиво произилази, а што правилно закључује и првостепени суд, да се ради о тераси спрата куће и да је оружје било смештено између крова и зида и да се на терасу излази из собе спрата куће.
Наводима жалбе браниоца окривљеног, а због физичких мана (окривљени без шаке леве руке, оштећеног палца и кажипрста десне руке) не може да користи предметно оружје, нити да активира предметне бомбе, не доводи се у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања у побијаној пресуди, а по налажењу Апелационог суда наведене чињенице су ирелевантне за радњу држања оружја чије држање грађанима уопште није дозвољено, а за коју радњу је окривљени и оглашен кривим првостепеном пресудом.
Стоји навод жалбе браниоца окривљеног, да са предметног оружја није узет брис ради вршења биолошког вештачења и утврђивања ДНК и да није извршена дактилоскопска претрага оружја, али се тиме не доводи у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања из првостепене пресуде, да је окривљени у време, на месту и на начин, како је то утврђено првостепеном пресудом држао оружје и муницију, чије држање грађанима уопште није дозвољено. Када је у питању предметни пиштољ који је окривљени држао и носио са собом, ова чињеница је несумњиво утврђена и на основу потпуног признања окривљеног, а и казивања саслушаних сведока.
По оцени Апелационог суда, изнетим жалбеним наводима не доводи се у сумњу правилност закључака првостепеног суда, да је окривљени Д.К., критичном приликом извршио и кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру, а на начин и под околностима ближе описаним у тачки два изреке побијане пресуде, будући да је првостепени суд правилном и свеобухватном оценом свих изведених доказа појединачно и у међусобној вези као и са одбраном окривљеног потпуно и правилно утврдио чињенично стање.
Наиме, првостепени суд је дао јасне и потпуне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, о томе због чега није прихватио одбрану окривљеног, да није критичном приликом хтео да омета овлашћена службена лица у обављању послова безбедности и одржавања јавног реда и мира, с обзиром да полицијски службеници знају да он са собом носи и пиштољ ради заштите своје и своје малолетне ћерке, те да критичном приликом због физичких мана и повреда руку, предметни пиштољ није ни могао да употреби, те да није имало потребе да се обавља његов претрес. Надаље, по оцени Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда када налази да се окривљени критичном приликом противио претресу, упућивао претње и тако претњама и на други начин ометао овлашћена службена лица у обављању послова безбедности и одржавања јавног реда и мира, јер је окривљени на улици заустављен ради утврђивања идентитета и претреса због постојања сумње да неовлашћено носи оружје.
Правилан је закључак првостепеног суда да је окривљени кривична дела извршио са директним умишљајем, јер је поступајући на описани начин био свестан својих радњи и узрочне везе између својих радњи и забрањених последица, при чему је хтео да неовлашћено држи већу количину оружја и омета овлашћена службена лица у обављању послова безбедности и одржавања јавног реда и мира, а за коју своју оцену је у образложењу пресуде дао јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд.
Две аутоматске пушке „М-70“ калибра 7,62 мм, 4 ручне бомбе „М 75“, ручна бомба „М 52-Р“, 6 оквира са 246 метака калибра 7,62 мм, 25 комада пиштољских метака калибра 7,62 мм, и 2 комада метака калибра 45 мм, 1 пиштољ марке „ЦЗ М57“, калибра 7,62 мм, са 8 метака у шанжеру и 1 шанжер са 9 метака за наведени пиштољ, по налажењу Апелационог суда представља већу количину оружја, што и првостепени суд правилно закључује у побијаној пресуди.
На тако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног Д.К., стичу сва законска обележја кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, и кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом жалбе браниоца окривљеног, Апелациони суд налази да је жалба у овом делу основана.
При одмеравању казне окривљеном, првостепени суд је у смислу члана 54 КЗ, правилно на страни окривљеног као олакшавајућу околност ценио његове породичне прилике (отац једног малолетног детета), али је погрешно утврдио да је окривљени раније осуђиван и ту чињеницу погрешно оценио као отежавајућу, а здравствено стање окривљеног као и протек времена од извршења дела па до пресуђења није узео као олакшавајуће околности, што је довело до изрицања неадекватне казне, па је у том погледу жалба браниоца окривљеног основана. Стога је Апелациони суд, дајући утврђеним олакшавајућим околностима онај значај који у случају окривљеног то и заслужују, окривљеном Д.К. претходно утврдио за кривично дело из члана 348 став 3 у вези са ставом 2 и 1 КЗ, казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, а за извршено кривично дело из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру, казну затвора у трајању од шест месеци и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци уз урачунавање времена проведено у притвору, налазећи да је изречена казна затвора у наведеном трајању сразмерна тежини учињених кривичних дела и степену кривице окривљеног, те нужна и довољна за постизање сврхе кажњавања предвиђене чланом 42 КЗ, и опште сврхе кривичних санкција прописане чланом 4 КЗ.
Наводима жалбе браниоца окривљеног, не доводи се у сумњу правилност и законитост одлуке првостепеног суда о трошковима кривичног поступка, будући да је првостепени суд потпуно и детаљно у образложењу пресуде дао разлоге за своју одлуку, па су ови жалбени наводи оцењени као неосновани.
Из изнетих разлога, а на основу одредби чланова 388 и 391 став 1 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа-судија,
Љубинко Ћетеновић, с.р.