Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Облигационо право » Конверзија
Конверзија
КОНВЕРЗИЈА
(чл. 395 и чл. 195 ЗОО)
Ако нема договора странака о конверзији девизног потраживања при испуњењу обавеза, потраживање ће бити исплаћено у динарској противвредности стране валуте.
Из образложења:
У првостепеном поступку је утврђено да је тужилац задобио тешке телесне повреде у саобраћајној незгоди која је настала искључиво кривицом возача возила које је било осигурано код туженика. У време повређивања тужилац је био запослен у Италији, те је остваривао зараду у страној валути – еврима. Тужилац потражује накнаду штете због изгубљене зараде након повређивања и то у динарима – домаћој валути, а не у страној валути - еврима коју је остваривао. Првостепени суд налази да је тужбени захтев тужиоца основан, те након што је изведеним доказима утврдио висину изгубљене зараде тужиоца, обавезао је туженика да исту плати тужиоцу, сходно чл.195 ст.1 у вези чл.277 Закона о облигационим односима.
Другостепени суд налази да је првостепени суд потпуно и правилно утврдио чињенично стање, али је погрешно применио материјално право услед чега је одлука преиначена. Наиме, сходно чл.195 ЗОО, одговорно лице је дужно да накнади штету лицу коме је због телесне повреде или нарушења здравља радна способност потпуно или делимично смањена, ако повређени због тога трпи штету у виду изгубљене или смањене зараде. Значи, основ за остварења права на накнаду овог облика материјалне штете постоји само ако се утврди да повређени услед претрпљених повреда и нарушења здравља не може да остварује зараду коју је остваривао до повређивања, односно зараду коју би остварио да је здрав и да му није смањена радна способност, а не с обзиром на утврђени степен смањене радне способности. У конкретном случају, првостепени суд је утврдио да тужилац због задобијених повреда остварује мању зараду. Тужилац је остваривао зараду у страној валути, те другостепени суд налази да му припада накнада штете у еврима, а не у динарима. Одредбом чл.395 ЗОО је прописано да уколико новчана обавеза гласи на плаћање у страној валути или злату њено испуњење се може захтевати у домаћем новцу према курсу који важи у тренутку испуњења обавезе. У конкретном случају обавеза туженика је да иплати тужиоцу накнаду зараде у страној валути, будући да је зараду остваривао у Италији, те му припада накнада у еврима у динарској противвредности. При том треба имати у виду да нема договора странака о конверзији девизног потраживања при испуњењу обавезе. Тужиоцу припада накнада због изгубљене зараде услед делимичне неспособности за рад од њеног настанка до доношења судске одлуке. Ово са разлога што штета која је већ наступила у периоду од њеног настанка па до доношења судске одлуке нема карактер ренте, већ накнаде преостале штете због изгубљене зараде услед делимичне неспособности за рад.
(пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, ГЖ-1113/11 од 23.06.2011. године и пресуда Општинског суда у Чачку, П-1980/05 од 25.11.2009. године)