Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Изабране сентенце » Кривично материјално право » Кривично дело недозвољене полне радње из чл. 182 ст. 2 Кривичног законика
Кривично дело недозвољене полне радње из чл. 182 ст. 2 Кривичног законика
Кривично дело недозвољене полне радње из чл. 182 ст. 2 Кривичног законика, у вези кривичног дела силовање из чл. 178 ст. 1 Кривичног законика у покушају, у вези чл. 30 Кривичног законика
Да би постојало кривично дело недозвољене полне радње у вези кривичног дела силовање неопходно је да су принуда, односно употреба силе или претње и полна радња узајамне и непосредно временски и просторно повезане делатности.
Из образложења:
Пресудом Основног суда у Јагодини 6К бр. 762/10 од 07.04.2010. године окривљени М.А ослобођен је од оптужбе да је више пута позивао телефоном мал. оштећену, дрско и упорно у телефонским разговорима инсистирао да прихвати његов предлог да се виде, причао јој о свом животу, и наводним љубавним неуспесима, провоцирајући је да и она њему причао свом љубавном животу, чиме би извршио кривично дело недозвољене полне радње из чл. из чл. 182 ст. 2 Кривичног законика у вези кривичног дела силовање из чл. 178 ст. 1 Кривичног законика покушају у вези чл. 30 Кривичног законика.
По налажењу Апелационог суда, кривично дело недозвољене полне радње постојало би у случају да учинилац принудом односно употребом силе или претње да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица изврши неку другу полну радњу на нарочито понижавајући начин (квалификаторни елемент), при чему су принуда и полна радња две узајамне и непосредно временски и просторно повезане делатности што овде није случај. У конкретној кривично-правној ствари из чињеничног описа оптужног акта произилазило би да је окривљени М.А. у циљу задовољења полног нагона на нарочито понижавајући начин умишљајно започео извршење кривичног дела према малолетној оштећеној М.С са намером да над њом изврши недозвољене полне радње, на тај начин што је два пута позвао телефоном при чему се једном јавила малолетној оштећеној када је обављен телефонски разговор, а други пут се није нико јавио.
Имајући у виду исказ малолетне оштећене М.С које је првостепени суд прихватио, а који се односи на садржину обављеног разговора између ње и окривљеног налаз и мишљење комисије вештака неуропсихијатра Др. В.Р клиничко психолога Љ.Г да у конкретном случају постоје моменти показивања извесне вербалне надмоћи испољавања сексуалних алузија, као и мишљење доктора В.Р да из садржине разговора не произилазе моменти претње и уцене, по налажењу Апелационог суда правилан је закључак првостепеног суда, да није доказано да је окривљени покушао извршење кривичног дела недозвољене полне радње из чл. 182 ст. 2 у вези ст. 1 Кривичног законика, а у вези кривичног дела силовање из чл. 178 ст. 1 Кривичног законика у вези чл. 30 Кривичног законика.
(пресуда Основног суда у Јагодини, 6К бр. 762/10 од 07.04.2010. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр.3774/10 од 19.10.2010. године)