Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-22 Кривична дела против животне средине » Кж 1 1245.13 шумска крађа из члана 275. став 2. у вези са ставом 1, у вези са чланом 33. КЗ
Кж 1 1245.13 шумска крађа из члана 275. став 2. у вези са ставом 1, у вези са чланом 33. КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1-1245/13
Дана: 18.03.2013. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, са судијским помоћником Мирелом Тошић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног З.С. и др, због кривичног дела шумска крађа из члана 275. став 2. у вези са ставом 1, у вези са чланом 33. Кривичног законика, одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Крушевцу, изјављеној против пресуде Основног суда у Крушевцу 8К.бр.619/12 од 09.01.2013. године, у седници већа одржаној дана 18.03.2013. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Основног јавног тужиоца у Крушевцу, а пресуда Основног суда у Крушевцу 8К.бр.619/12 од 09.01.2013. године, се ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Крушевцу, побијаном пресудом, на основу члана 355. тачка 2. Законика о кривичном поступку /ЗКП/, ослободио је од оптужбе окривљене З.С., В.И., М.Т. и Г.М., да би радњама ближе описаним у изреци те пресуде, извршили кривично дело шумска крађа у саизвршилаштву из члана 275. став 2. у вези са ставом 1, у вези са чланом 33. Кривичног законика /КЗ/. Истом пресудом одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.
Против напред цитиране пресуде жалбу је изјавио Основни јавни тужилац у Крушевцу, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, с предлогом да Апелациони суд преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљене огласити кривим за наведено кривично дело и осудити их по закону.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу у поднеску Ктж-1211/13 од 14.03.2013. године, предложио је да Апелациони суд одржи претрес и уважавањем жалбе Основног јавног тужиоца у Крушевцу, окривљене огласи кривим и осуди по закону.
Апелациони суд у седници већа размотрио је целокупне списе предмета, испитао побијану пресуду у смислу члана 380. ЗКП, па је по оцени навода и предлога жалбе и предлога Апелационог јавног тужиоца из цитираног поднеска, нашао:
- да је жалба Основног јавног тужиоца у Крушевцу, неоснована.
Првостепена пресуда и поступак који је претходио њеном доношењу не садрже битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које повреде Апелациони суд, поводом жалбе пази по службеној дужности у смислу члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП, па ни битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, на коју жалба Основног јавног тужиоца указује, јер су, супротно жалбеним наводима, у образложењу побијане пресуде о свим чињеницама важним за доношење одлуке дати довољни, јасни и међусобно непротивречни разлози, а не постоји ни противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини записника о исказима датим у поступку и самих тих записника.
Неосновано се у жалби Основног јавног тужиоца наводи да првостепени суд није поступио по примедбама Апелационог суда из решења Кж1-941/12 од 12.03.2012. године, пошто је у поновном поступку првостепени суд у целости расправио и одговорио на примедбе другостепеног суда изнете у наведеном решењу, наравно у мери потребној за правилно решавање ове кривично-правне ствари.
Поступајући на описани начин, првостепени суд није учинио битне повреде одредаба кривичног поступка како се то неосновано тврди у жалби Основног јавног тужиоца.
Такође, супротно наводима жалбе Основног јавног тужиоца чињенично стање је првостепеном пресудом правилно и потпуно утврђено, а из тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је извео правни закључак – у потпуности правилан и ваљано образложен, да нема довољно поузданих доказа да су окривљени извршили кривично дело за које су тужени.
Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, жалбом Основног јавног тужиоца оспоравају се чињенице и правни закључци првостепеног суда да није доказано да су окривљени неутврђеног дана у току 2008. године у шуми Ж.М., ради крађе оборили 52 стабла храста и цера дрвне масе од 19,55 м3, али овакве тврдње у жалби Основног јавног тужиоца не доводе у питање закључке првостепеног суда у погледу оцене доказа изведених у току поступка, нити доводе у питање чињенично стање које је утврђено током првостепеног поступка.
Ово, пре свега, што се у жалби Основног јавног тужиоца даје сопствена оцена изведених доказа – супротно оцени од стране првостепеног суда, а без навођења чињеница или околности које првостепени суд није ценио.
Првостепени суд је у образложењу побијане пресуде, сходно својој обавези из члана 361. став 7. ЗКП, изнео детаљну садржину одбрана окривљених, свих изведених доказа, одређено и потпуно навео које чињенице и из којих разлога је узео као доказане или недоказане, дао детаљну оцену свих изведених доказа, посебно ценио одбране окривљених и дао разлоге из којих није прихватио поједине доказе, као и разлоге из којих налази да изведеним доказима није доказано да су окривљени извршили кривично дело за које су тужени, које разлоге и Апелациони суд у свему прихвата.
Одбране окривљених су доследне у целокупном току кривичног поступка, да нису у време, на месту и начин како се то наводи у оптужном предлогу, оборили 52 стабла храста и цера у шуми оштећеног ради крађе. Окривљени Г.М. и М.Т., тврде да су у државној шуми на месту зв. „Ј.", током јесени 2008. године вршили сечу стабала букве и храста уз одобрење лугара за државне шуме, дрвну масу извлачили на оближњу ливаду на удаљењу 100 – 200 метара од колибе Д.П., где се вршио утовар и да се радило о количини од 2 – 3 метра огревног дрвета. Окривљени В.И. у својој одбрани тврди да обарање стабала у шуми уопште није вршио у 2008. години али прихвата да је почетком јесени 2008. године помогао при утовару дрвета у тракторску приколицу окривљеном Г.М. и окривљеном М.Т. и да је утовар вршен на месту зв. „П." испод Ј., а на удаљењу 100 – 200 метара од колибе Д.П., док окривљени З.С. у својој одбрани негира било какву сечу заједно са осталим окривљенима у било чијој шуми.
Оно што је учврстило убеђење суда да изведени докази не указују на чињенично стање из оптужног предлога, јесу свакако искази сведока Д.П., С.П., М.П., Ж.М. и Т.М.. Из исказа наведених сведока произилази да исти немају непосредних нити посредних сазнања о томе да су окривљени обарали ради крађе стабла у шуми сада пок. Ж.М.. Из исказа сведока Т.М., сина сада пок. Ж.М., који је поднео кривичну пријаву против окривљених, произилази да је од оца, сада пок. Ж.М., у разговору само сазнао да је он поднео пријаву против окривљених али да нема сазнања како је његов пок. отац дошао до сазнања да су окривљени извршили обарање стабала, када су то учинили и др.
Стога је правилан закључак првостепеног суда да нема поузданих доказа, односно да јавна оптужба није пружила суду такве доказе из којих би произилазило да су окривљени извршили кривично дело шумска крађа у саизвршилаштву из члана 275. став 2. у вези са ставом 1, у вези са чланом 33. КЗ.
По оцени Апелационог суда, неосновано се жалбом Основног јавног тужиоца указује да је првостепени суд пропустио да провери одбране окривљених Г.М. и М.Т. да су вршили обарање стабала у државној шуми, како то тврде у својим одбранама, да детаљније испита сведока С.П. и Д.П. и да изврши суочење ових сведока са окривљеним и разјасни да ли сведок Ж.М. има надимак „Д.". Ово стога, по налажењу Апелационог суда, што утврђивање чињеница на које се жалбом указује, је ирелевантно за одлучивање у овој кривично-правној ствари. С друге стране, по мишљењу овога суда, првостепени суд је дужан да изведе само оне доказе за које оцени да су од значаја за потпуно и правилно утврђење оних чињеница које имају карактер одлучних чињеница, јер ни једна одредба ЗКП, па ни она из члана 17. ЗКП, која садржи начело материјалне истине, не обавезује суд да изведе сваки доказ, већ само оне доказе на основу којих би се разјасниле важне чињенице за пресуђење.
По оцени Апелационог суда, из посредних доказа изведених у првостепеном поступку, не произилазе такве индиције које су логички повезане и из којих би произашао једино могући логички закључак да су окривљени једино могући извршиоци обарања стабала у шуми оштећеног.
По оцени Апелационог суда, првостепени суд је све изведене доказе ценио како појединачно, тако и у њиховој међусобној вези, као и са одбраном окривљених, а у смислу чланова 17, 18. и 352. ЗКП и правилно применио закон када је закључио да се на основу изведених доказа није могло утврдити да су окривљени З.С., В.И., М.Т. и Г.М. извршили кривично дело шумска крађа у саизвршилаштву из члана 275. став 2. у вези са ставом 1, у вези са чланом 33. КЗ, те је правилна одлука првостепеног суда донета у смислу члана 355. тачка 2. ЗКП.
Из изнетих разлога, Апелациони суд је у смислу одредбе члана 388. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар Председник већа- судија
Мирела Тошић, с.р. Љубинко Ћетеновић, с.р.