Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-16 Кривична дела против полне слободе » - обљуба злоупотребом положаја ( члан 181) » Кж 1 1252.10 обљуба злоупотребом положаја из чл. 181 ст. 2 КЗ
Кж 1 1252.10 обљуба злоупотребом положаја из чл. 181 ст. 2 КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: КЖ-1-1252/10
Дана: 9.07.2010. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИСУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Милунке Цветковић,председника већа, Љубинка Ћетеновића и Ружице Ђурђевић, чланова већа, са судијским помоћником Маријом Караклић, записничарем, у кривичном предмету против З.С. из К., због кривичног дела обљуба злоупотребом положаја из чл. 181 ст. 2 Кривичног законика (КЗ), одлучујући ожалбама Општинског јавног тужиоца у Краљеву и окривљеног, изјављеним противпресуде Општинског суда у Краљеву К-169/08 од 5.12.2008. године, у седници већа одржаној у смислу чл. 375Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, Милијане Дончић, дана 9.07.2010.године, донео је
П Р Е С У Д У
Уважавањем жалбе Општинског јавног тужиоца у Краљеву ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Краљеву К-169/08 од 5.12.2008. године, само у погледу одлуке о казни, тако што Апелациони суд окривљеног З.С., за кривично дело обљуба злоупотребом положаја из чл. 181 ст. 2 КЗ, закоје је оглашен кривим првостепеном пресудом, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању oд 1 (једне) године, у коју се урачунава време проведено у притвору од 6.02.2008. године до 26.02.2008. године, док се ОДБИЈА као неоснована жалба окривљеног З.С. и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
ПресудомОпштинског суда у Краљеву К-169/08 од 5.12.2008. године окривљени З.С. оглашен је кривим због кривичног дела обљуба злоупотребом положаја изчл. 181 ст. 2 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 6.02.2008. године па до26.02.2008. године.
Истом пресудом обавезан је окривљени да платиу корист буџетских средстава суда, на име паушала новчани износ од 2.500,00 динара и на име трошкова кривичног поступка новчани износ од 128.003,65 динара,све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, док је законски заступник оштећеног малолетног лица Т.Р., ради остварења имовинскоправног захтева упућен на парницу.
Против те пресуде жалбе су благовременоизјавили:
- Општински јавни тужилац у Краљеву, збогодлуке о казни, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду преиначи иокривљеном за извршено кривично дело изрекне казну затвора у дужем временскомтрајању.
- окривљени З.С., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона иодлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд уважи жалбу,побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-1107/10 од 3.02.2010. године, ставио је предлог да Апелациони суд, као другостепени суд, уважи жалбу Општинског јавног тужиоца и побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни, тако што ће окривљеном за извршено кривично дело изрећи казну затвора у дужем временском трајању, а да одбије као неосновану жалбу окривљеног З.С. и првостепену пресуду у непреиначеном делу потврди.
Апелациони суд је одржао седницу већа, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца Милијане Дончић, на којој је размотрио све списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао усмислу одредбе чл. 380 ЗКП, па је, по оцени навода и предлога жалби као и мишљења Апелационог јавног тужиоца датог унапред цитираном писменом поднеску, нашао:
- да жалба окривљеног З.С., је неоснована.
- да првостепена пресуда и поступак који јепретходио њеном доношењу, не садрже битне повреде одредаба кривичног поступка,нити повреде закона, на које повреде Апелациони суд као другостепени суд, поводом жалбе у смислу одредбе чл. 380 ст. 1 тач. 1 и 2 ЗКП, увек пази послужбеној дужности,
- да жалба Општинског јавног тужиоца у делуодлуке о казни, је основана.
У првостепеном поступку није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, на коју се ужалби окривљеног З.С. указује, а која се огледа у томе што су дати разлози у побијаној пресуди противречни садржини изведених доказа, при чему се не наводи о каквој се противречности ради у погледу одлучних чињеница, тако да Апелациони суд, овакве жалбене наводе окривљеног, оцењује неоснованим.
Ово стога, јер Апелациони суд налази, апротивно наводима у жалби окривљеног, да је првостепена пресуда јасна иразумљива, иста садржи разлоге о одлучним чињеницама из којих се поузданозакључује како је окривљени З.С. извршио дело упитању и које је све радње предузео ради извршења истог, док се из разлогапресуде види који докази потврђују одлучне чињенице о извршењу кривичног дела икако је првостепени суд ценио изведене доказе, а што је све у складу сасадржином доказа на којима се заснивају утврђења првостепеног суда, па сеизнети наводи у жалби окривљеног, којима се указује да првостепена пресудасадржи битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП,показују као неосновани.
Побијајући првостепену пресуду због погрешнои непотпуно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези указујући на повредукривичног закона, жалбом окривљеног оспорава се правилност чињеничних закључакапрвостепеног суда у погледу битних чињеница за постојање кривичног дела икривице окривљеног. С тим у вези жалбом истиче да је погрешно утврдиопрвостепени суд, да је окривљени извршио обљубу над малолетним лицем Т.Р., као и да је у времеизвршења наводне обљубе окривљени био наставник или васпитач малолетном лицу.
По оцени Апелационог суда, изнетим жалбенимнаводима не доводи се у сумњу правилност закључака првостепеног суда, да јеокривљени З.С., у критичном временскомпериоду извршио кривично дело обљуба из чл. 181 ст. 2 КЗ, а на начин и подоколностима ближе описаним у изреци побијане пресуде, будући да је првостепенисуд правилном и свеобухватном оценом свих изведених доказа појединачно и умеђусобној вези као и са одбраном окривљеног потпуно и правилно утврдиочињенично стање.
Наиме, првостепени суд је дао јасне и потпунеразлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, о томе због чеганије прихватио одбрану окривљеног да у критичном временском периоду није бионаставник, ни васпитач малолетног лица и да над истим није извршио обљубу.
По оцени Апелационог суда, учинилац кривичногдела обљуба злоупотребом положаја из чл. 181 ст. 2 КЗ, појављује се наставник иваспитач коме је малолетник поверен ради учења или васпитања. Када је некоммалолетник поверен ради учења фактичко је питање које треба утврђивати у свакомконкретном случају.
Правилно је утврдио и закључио првостепенисуд, да је у критичном временском периоду малолетна била окривљеном поверенаради учења. Окривљени је малолетну као предметни наставник из ликовне уметностиу периоду од почетка марта 2006. године па до полагања пријемног испита у ... школу средином месеца јуна2006. године, уз одобрење њених родитеља и за накнаду у својој кући припремаоза полагање пријемног испита а након пријемног испита оцу малолетне у разговоруизнео потребу да малолетна као талентована за сликање треба да и даље долазикод њега ради израде слика за изложбу и вежбања техника сликања, што ће јојкористити у даљем школовању, уз уверавање да је све то у интересу даљегобразовања и стицања знања малолетне, па му је од родитеља малолетне, иста поверенада код њега долази у кућу сваког викенда у јулу и током августа 2006. године,ради обуке технике сликања, да би окривљени месеца августа 2006. године,искористио прилику кад је у кући био сам са малолетном да над њом изврши обљубу,а након тога да обљубе малолетне врши сваког викенда а касније и једноммесечно.
По оцени Апелационог суда, малолетна јеокривљеном по професији наставнику ликовне уметности била поверена на учење, паје небитно што у време вршења обљубе малолетна није била ученик школе ... у К., у којој је окривљени запосленкао наставник и васпитач и што по истеку часова припреме за пријемни испит,касније није давала накнаду за учење техника сликања, па су и у овом делужалбени наводи окривљеног неосновани.
По налажењу Апелационог суда, правилно јеутврдио и оценио првостепени суд да је окривљени за време држања часовамалолетној приликом припреме за полагање пријемног испита, исту издвајао упосебну собу у односу на друге ученике и да је искористио прилику незадовољствамалолетне понашањем свог оца, да исту одобравањем њеног понашања, похвалама,убеђивањима да је таленат и повременим нежним физичким контактима придобије засебе, а да малолетна у њега стекне поверење и да касније од оца малолетнеиздејствује одобрење да му повери малолетну да с њим учи технике сликања иприпрема изложбу, а за време учења, неутврђеног дана месеца августа 2006.године, кад му је малолетна била поверена ради учења над истом извршиообљубу.
Наводима жалбе окривљеног, по оцениАпелационог суда, не доводи се у сумњу истинитост исказа малолетне Т.Р. у вези тога када је, где ина који начин окривљени над њом први пут извршио обљубу а затим како је и касније долазило до обљуба, а ово стога што је исказ малолетне и по налажењу Апелационог суда убедљив и истинит апоткрепљен садржином писама која је окривљени упућивао малолетној, исказомсведока М.Р., налаза и мишљења вештака В.Ј. као и чињенице којуокривљени износи у својој одбрани да је био заљубљен у малолетну, да није знаошта да ради јер је иста са себе у његовој соби скидала одећу, да је нага с њимлежала у кревету, захтевала од њега да и он са себе скине одећу што је и чинио,да су се лежећи у кревету мазили, а да се касније са малолетном виђао упросторијама школе где ради и да су тим приликама размењивали пољупце, да јекасније од ње тражио да се нађу на одређеним местима, захтевао да му пише писмапо његовом налогу и изражавао бојазан да због разлике у годинама ће гамалолетна напустити и да с њим неће ступити у брак.
Према томе првостепени суд је правилно ипотпуно утврдио све одлучне чињенице како оне које чине објективна обележјакривичног дела у питању, тако и чињенице и околности које се тичу кривицеокривљеног према учињеном делу и по истом у пресуди дао јасне, исцрпне иуверљиве разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд.
На тако правилно и потпуно утврђено чињеничностање, првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да сеу радњама окривљеног З.С. стичу свазаконска обележја бића кривичног дела обљуба злоупотребом положаја из чл. 181ст. 2 КЗ.
Разлоге првостепеног суда дате у том правцу,као јасне, логичне, уверљиве и потпуне у целости прихвата и овај суд. С тогасе, жалбени наводи окривљеног З.С., којим сепрвостепена пресуда побија због повреде кривичног закона, Апелациони судоцењује као неосноване.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлукео казни, а поводом жалби Општинског јавног тужиоца и окривљеног З.С., Апелациони суд налази да јежалба Општинског јавног тужиоца основана, док је жалба окривљеног и у овом делунеоснована.
Наиме, приликом одмеравања казне окривљеном,првостепени суд је имао у виду све околности прописане одредбом чл. 54 КЗ, такода је правилно утврдио олакшавајуће и отежавајуће околности, али датим околностима није дат одговарајући значај што је за последицу ималоублажавање казне по висини и изрицање неадекватне казне затвора у временском трајању испод законом прописаног минимума за дело у питању, па изречена казна затвора од стране првостепеног суда, по оцени Апелационог суда није сразмерна тежини учињеногкривичног дела и степену кривице окривљеног, а ово посебно с тога што постоји велика разлика у годинама старости малолетног лица и окривљеног као извршиоцадела.
Апелациони суд, с тога, узимајући у обзир свеоколности које утичу да казна буде мања или већа, а које су наведене на страни14 образложења првостепене пресуде, и дајући им онај значај који у случају окривљеног и заслужују, окривљеног З.С., због извршеног кривичног дела обљуба злоупотребом положаја из чл. 181 ст. 2 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 1(једне) године, налазећи да је изречена казна затвора у овом трајању, сразмерна тежини учињеног кривичног дела и степену кривице окривљеног, те нужна и довољна мера за остварење како опште сврхе санкција из чл. 4 ст. 2 КЗ, тако и посебне сврхе кажњавања прописане чл. 42 КЗ, па је жалба окривљеног у овом делу оцењена као неоснована, тим пре што се у истој не наводи ниједна околност коју првостепени суд није ценио приликом одмеравања казне окривљеног, а која би била од значаја за одмеравање казне у краћем временском трајању.
Са изнетих разлога, а на основу одредбе чл. 388и чл. 391 ст. 1 ЗКП, Апелациони суд је донео одлуку као у изреци пресуде.
Записничар Председник већа-судија
МаријаКараклић Милунка Цветковић