Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-34 Кривична дела из споредног законодавства » Кж 1 1356.12 Одбијање замолнице за признање стране судске одлуке
Кж 1 1356.12 Одбијање замолнице за признање стране судске одлуке
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1.1356/12
Дана: 22. марта 2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету осуђеног А.М. из Н.П., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 300 ст. 2 Кривичног законика Републике Црне Горе (КЗ РЦГ), одлучујући о жалби браниоца осуђеног, адвоката Д.Д. из Н.П., изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Кв.бр. 430/10 од 18. августа 2010. године, у седници већа одржаној дана 22. марта 2012. године, сходно одредби члана 375 став 4 Законика о кривичном поступку, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, донео је
П Р Е С У Д У
Поводом жалбе браниоца осуђеног А.М., а по службеној дужности ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Новом Пазару Кв.бр. 430/10 од 18. августа 2010. године, тако да гласи: ОДБИЈА СЕ замолница Вишег суда у Бијелом Пољу број К.бр.65/05 од 26. 03. 2009. године, за признање и извршење кривичне пресуде Вишег суда у Бијелом Пољу К.бр. 65/05 од 07.04.2006. године, којом је осуђени А.М. из Н.П., осуђен на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, у коју му се урачунава и време проведено у притвору почев од 30. новембра 2005. године до 10. априла 2006. године, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 300 став 2 Кривичног законика Републике Црне Горе, као НЕОСНОВАНА.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Кв.бр. 430/10 од 18. августа 2010. године, усвојена је замолница Основног суда у Бијелом Пољу број 713-03-03634/2009-08 од 11.08.2009. године, и призната страна кривична пресуда Основног суда у Бијелом Пољу К.бр. 65/05 од 10.04.2006. године, којом је осуђени А.М. из Н.П., осуђен на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 300 став 2 Кривичног законика Републике Црне Горе (КЗ РЦГ), што одговара кривичном делу неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика (КЗ) и истом је изречена казна затвора у трајању од 10 (десет) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 30. новембра 2005. године до 10. априла 2006. године.
Истом пресудом осуђени је обавезан да накнади трошкове кривичног поступка у новчаном износу од 6.995,00 динара и на име паушала новчани износ од 15.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења и од окривљеног се одузима 8,31 грам хероина - опојне дроге сходно одредби члана 87 КЗ.
Против наведене пресуде, жалбу је благовремено изјавио:
- бранилац осуђеног А.М., адвокат Д.Д., због битне повреде одредаба кривичног поступка и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд, укине побијану пресуду.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-1260/12 од 19. марта 2012. године је предложио да се жалба браниоца осуђеног одбије као неоснована, а побијана пресуда потврди.
Апелациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 375 став 4 Законика о кривичном поступку (ЗКП), у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, на којој је размотрио целокупне списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао по службеној дужности сходно одредби члана 380 ЗКП, па је након оцене навода и предлога у изјављеној жалби, предлога и мишљења Апелационог јавног тужиоца, датог у напред наведеном писаном поднеску, нашао:
- да поводом жалбе браниоца осуђеног А.М. побијану пресуду треба преиначити и одбити замолницу Вишег суда у Бијелом Пољу К.бр. 65/05 од 26. 03. 2009. године за признање и извршење кривичне пресуде Вишег суда у Бијелом Пољу К.бр. 65/05 од 07.04.2006. године.
Наиме, према одредби члана 7 став 1 тачка 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, неопходно је да кривично дело поводом којег се захтева пружање међународне правне помоћи представља кривично дело и по закону Републике Србије. И одредба члана 2 тачка 3 уговора између Републике Србије и Црне Горе о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима, такође, предвиђа да ће се извршење правноснажне судске одлуке у кривичним стварима које је донео суд једне државе уговорнице против држављана друге државе уговорнице или против лица која на њеној територији имају пребивалиште, преузети само ако је дело на коме се заснива судска одлука кривично дело према праву обе државе уговорнице.
Одредба члана 7 став 1 тачка 1 Закона о међународној правној помоћи, садржи клаузулу двоструке инкриминације или двоструке кажњивости (идентитет норми), што подразумева да дело због којег се правна помоћ тражи треба да буде кривично дело, како по закону земље од које се међународна правна помоћ захтева, тако и по закону земље у којој је извршено, односно земље која помоћ тражи. Да ли је дело кривично и према Закону замољене државе, испитује се, како једноставним упоређивањем законских инкриминација, тако и анализом конкретног случаја у целини, узимајући у обзир не само законску инкриминацију него и релевантне околности случаја које искључују постојање кривичног дела, кривицу, кажњивост или кривично гоњење.
Из списа предмета и изреке правноснажне пресуде Вишег суда у Бијелом Пољу К.бр.65/05 од 7. 04. 2006. године, произилази да је окривљени А.М. том пресудом оглашен кривим да је извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 300 став 2 КЗ РЦГ, на тај начин што је 30. новембра 2005. године преко граничног прелаза Д. Општина Р. из Србије у Црну Гору, неовлашћено унео 8,31 грам опојне дроге хероина, супстанце која је решењем о утврђивању опојних дрога Службени лист СРЈ бр. 44/02 проглашена за опојну дрогу.
Даље, Кривичним закоником ("Службени гласник РС", бр. 85/05, који је ступио на снагу 01. јануара 2006. године), који је важио у време извршења предметног кривичног дела, који је блажи по учиниоца, и то у члану 246 став 1 прописано је: ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се затвором од две до дванаест година, дакле таксативно су наведене алтернативне радње извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ.
Полазећи од чињеничног описа кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 300 став 2 КЗ РЦГ за које је осуђени А.М. оглашен кривим пресудом Вишег суда у Бијелом Пољу К.бр. 65/05 од 07.04.2006. године, где му је као радња извршења предметног кривичног дела стављено неовлашћено уношење, то по мишљењу Апелационог суда, како ова радња није алтернативно прописана у члану 246 став 1 КЗ ("Службени гласник РС", бр. 85/05, који је ступио на снагу 01. јануара 2006. године), то кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 300 став 2 КЗ РЦГ, због кога је окривљени А.М. осуђен цитираном правноснажном пресудом Вишег суда у Бијелом Пољу, не представља кривично дело и по Закону Републике Србије, јер Кривични законик Републике Србије не инкриминише, само по себи радњу неовлашћеног уношења у неку другу државу супстанце или препарата који су проглашени за опојну дрогу као што је то предвиђено у члану 300 став 2 КЗ РЦГ, нити је ова радња инкриминисана као радња извршења кривичног дела из члана 246, 246а и 247 Кривичног законика или било ког другог кривичног дела из главе XXIII овог Законика.
По оцени Апелационог суда начело двоструке кажњивости не захтева апсолутни граматички и формални идентитет норми два кривична законика, али је суд дужан да испита да ли инкриминација у страном закону према смислу и својој садржини одговара било којој инкриминацији домаћег кривичног законодавства, а што у конкретном случају према стању прописа у време пружања међународне правне помоћи није случај, јер инкриминација одредбе члана 300 став 2 КЗ РЦГ, ни по смислу, ни по садржини не одговара било ком кривичном делу домаћег кривичног законодавства.
Имајући у виду да је суд замољене државе везан чињеничним описом кривичног дела и стране пресуде и да у смислу члана 61 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима нема овлашћење да врши преиначење стране судске одлуке у погледу чињеничног стања и правне квалификације дела, то Апелациони суд налази да у конкретном случају није испуњена претпоставка за пружање међународне правне помоћи прописана одредбом члана 7 став 1 тачка 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, па је Апелациони суд поводом изјављене жалбе, а по службеној дужности одбио, као неосновану замолницу Вишег суда у Бијелом Пољу К.бр.65/05 од 26. 03. 2009. године за признање и извршење кривичне пресуде Вишег суда у Бијелом Пољу К.бр. 65/05 од 07.04.2006. године.
Имајући у виду напред наведено Апелациони суд је применом одредбе члана 63 тачка 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима и члана 391 став 1 ЗКП одлучио, као у изреци пресуде.
Председник већа-судија,
Љубинко Ћетеновић,с.р.