Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ- 21 Кривична дела против здравља људи » - дрога » Кж 1 1662.16 неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст.1 Кривичног законика
Кж 1 1662.16 неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст.1 Кривичног законика
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: КЖ.1-1662/16
Дана: 07.02.2017. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Весне Димитријевић и Злате Несторовић, чланова већа, са Весном Митревском, записничарем, у кривичном предмету окривљеног С.П., из села Е. код Т., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст.1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару и браниоца окривљеног, адвоката В.М., из Р., изјављеним против пресуде Вишег суда у Новом Пазару. К-31/16 од 14.10.2016. године, у седници већа одржаној, у смислу одредаба чл.447 Законика о кривичном поступку, дана 07.02.2017. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
Усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару, у делу одлуке о казни и делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног С.П., у погледу одлуке о одузимању имовинске користи, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Новом Пазару, К-31/16 од 14.10.2016. године, тако што Апелациони суд у Крагујевцу окривљеног С.П., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст.1 Кривичног законика, за које је побијаном пресудом оглашен кривим, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју му се, применом чл.63 Кривичног законика, урачунава време проведено у притвору од 25.12.2015.године до 11.04.2016.године и отклања одлуку о одузимању имовинске користи донету применом чл.91 ст.1 и чл.92 ст.1 Кривичног законика, те се новац у укупном износу од 22.700 евра има вратити окривљеном, док се жалба браниоца окривљеног у преосталом делу ОДБИЈА као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Новом Пазару К-31/16 од 14.10.2016. године, окривљени С.П. оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст.1 Кривичног законика (КЗ), за које кривично дело је осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју се, применом чл.63 ст.1 КЗ, урачунава време које је окривљени провео у притвору од 25.12.2015.године до 11.04.2016.године.
На основу чл.261 ст.3 у вези ст.2 тач.9 Законика о кривичном поступку (ЗКП), окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 10.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења, док је на основу чл.264 ст.1 у вези чл.262 ст.1 ЗКП, одлучено да окривљени С.П. надокнади и остале трошкове кривичног поступка, о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем.
Истом пресудом, на основу чл.246 ст.7 у вези чл.87 ст.1 КЗ, окривљеном је изречена мера безбедности одузимање предмета, тако што се од истог одузима опојна дрога и средства за њену производњу и прераду и то опојна дрога „хероин" у укупној нето маси од 3.720,5 грама, „кокаин" у укупној нето маси од 47,4 грама, парацетамол и кофеин, као разблаживачи опојних дрога, у укупној нето маси од 1.142,91 грам, једна хидраулична преса са стегом и једна дигитална вага.
На основу чл.91 ст.1 и чл.92 ст.1 КЗ у вези чл.541 ЗКП, од окривљеног С.П. се одузима имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у укупном износу од 22.700 евра, док се на основу чл.535 ст.1 ЗКП, од окривљеног одузима пиштољ марке „ЧЗ", фабричког броја Ц26939 са оквиром и три метка.
Против наведене пресуде жалбе су изјавили:
- Виши јавни тужилац у Новом Пазару, због одлуке о кривичној санкцији, с предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу побијану пресуду преиначи у односу на висину изречене казне затвора, изрицањем казне затвора у дужем временском трајању која ће бити адекватна тежини извршеног кривичног дела, а која се пре свега огледа у врсти и количини опојне дроге која представља предмет извршеног кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст.1 КЗ, за које је окривљени С.П. оглашен кривим и осуђен, и
- бранилац окривљеног, адвокат В.М., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде Кривичног законика, одлуке о казни и имовинској користи, с предлогом да се побијана пресуда преиначи уз утврђење да је оно што је предмет оптужбе пресуђена ствар, односно да се окривљени ослободи од казне у смислу чл.246 ст.5 КЗ, а у случају утврђења постојања кривице, у делу одлуке о имовинској користи, пресуда преиначи и окривљеном врати новац у износу од 22.700 евра или да се због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања првостепена пресуда укине ради поновног суђења. Тражио је да окривљени и његов бранилац буду обавештени о седници већа другостепеног суда.
Бранилац окривљеног, адвокат В.М., поднео је и одговор на жалбу, којим предлаже да се жалба Вишег јавног тужилаштва у Новом Пазару у целини одбије као неоснована.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-1606/16 од 19.12.2016. године, предложио је да Апелациони суд у Крагујевцу преиначи побијану пресуду и окривљеном С.П. из Е., Општина Т., за предметно кривично дело изрекне казну затвора у дужем трајању, а жалбу браниоца окривљеног, адвоката В.М. из Р., одбије као неосновану.
Апелациони суд у Крагујевцу је одржао седницу већа, у смислу одредаба чл.447 ЗКП, у присуству окривљеног и његовог браниоца, а у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, сходно одредби чл.451 ст.1 ЗКП, па је, по оцени свих жалбених навода и предлога, те предлога из одговора на жалбу и предлога Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, нашао:
- жалба Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару је основана, док је жалба браниоца окривљеног неоснована осим у делу одлуке о одузимању имовинске користи.
Изјављеном жалбом бранилац окривљеног првостепену пресуду побија због битних повреда одредаба кривичног поступка, с тим што исте не конкретизује, али жалбом указује на повреду чл.4 ЗКП, што у суштини чини битну повреду одредаба кривичног поступка из чл.438 ст.1 тач.1 ЗКП.
Наиме, жалбом браниоца се посебно указује да је окривљени правноснажном пресудом Вишег суда у Бијелом Пољу К-86/08 од 10.10.2008.године оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.300 ст.1 КЗ ЦГ, где у опису радњи дела стоји да је 31.07.2008.године извесном лицу у Црној Гори продао, односно предао 492,60 грама опојне дроге хероин, којом приликом је лишен слободе, а истог дана претресом његове породичне куће пронађена је и одузета опојна дрога хероин у маси од 3.720,50 грама и кокаин у количини од 47,40 грама, за коју се терети у овом поступку да је држао ради продаје, те да се према опису радњи из окончаног поступка и поступка који је предмет оптужбе ради о догађају из истог дана, о једној те истој опојној дроги, као и да се и један и други поступак темеље на идентичној правној норми и јединственом умишљају. Стога, по наводима жалбе, ради се о једном кривичном делу, будући да је радња предметног кривичног дела одређена трајним глаголом, па да, по принципу предвиђеном чл.4 ЗКП, нема места оптужби јер се ради о пресуђеној ствари која искључује кривично гоњење.
Међутим, Апелациони суд је жалбене наводе браниоца окривљеног да је првостепени суд повредио начело ne bis in idem (чл.4 ЗКП), јер је окривљени С.П. правноснажном пресудом Вишег суда у Бијелом Пољу К-86/08 од 10.10.2008.године, оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.300 ст.1 КЗ ЦГ, где у опису радње дела стоји да је 31.07.2008.године извесном лицу у Црној Гори продао, односно предао 492,60 грама опојне дроге хероин, а да је истог дана претресом његове породичне куће пронађена опојна дрога која је предмет овог кривичног поступка, те да се ради о догађају из истог дана и да је у питању једно кривично дело, оценио неоснованим.
Када се има у виду да је окривљени у поступку који је окончан пресудом Вишег суда у Б.П. оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.300 ст.1 КЗ ЦГ, зато што је путем телефона договорио купопродају опојне дроге са М.М., коју је 31.07.2008.године донео у кафану „К." код М. и предао лицу које је М. исту требало да однесе у Н., дакле, зато што је неовлашћено продао опојну дрогу хероин у количини од 492,60 грама, док је у овом кривичном поступку његова одговорност зато што је неовлашћено држао ради продаје супстанце које су проглашене за опојну дрогу, то овај суд налази да радња утврђена изреком побијане пресуде садржи обележја независног кривичног дела од радње за коју је окривљени оглашен кривим у Црној Гори. Ово са разлога, што је окривљени у Вишем суду у Бијелом Пољу одговарао за стављање у промет опојне дроге хероин, при чему није утврђено ни на који начин је окривљени до исте дошао и да ли је исту понео од своје куће, где је истог дана, поред осталог, пронађена и већа количина хероина, јер окривљени у том поступку није указао на то како је до исте дошао. Стога, супротно жалбеним наводима браниоца окривљеног, овај суд налази да окривљени није одговарао за радњу неовлашћено држање ради продаје супстанци које су проглашене за опојну дрогу и то хероина у укупној нето маси 3.720,5 грама и кокаина у укупној нето маси од 47,4 грама, како је то од стране првостепеног суда правилно утврђено, будући да је предметно кривично дело одређено са више алтернативних радњи, трајним глаголом, с тим што се трајни глагол везује за сваку од алтернативних радњи понаособ „ко производи, продаје, прерађује, нуди на продају, ради продаје купује, држи или преноси, посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет", па указивање у жалби браниоца на судску праксу да више радњи извршених у једном временском периоду чине једно кривично дело, нема своју примену у конкретном случају, јер се односи на више радњи једног алтернативно одређеног начина извршења предметног кривичног дела (више радњи неовлашћене продаје), при чему је окривљени правноснажно осуђен за једну конкретну радњу неовлашћеног стављања у промет опојне дроге хероин, која ни на који начин не улази у опис радње предметног кривичног дела.
Дакле, у конкретној ситуацији окривљени није у једном временском периоду предузео више истоврсних радњи предметног кривичног дела да би се радило о једном кривичном делу из чл.246 ст.1 КЗ, већ је независно од предузете радње у Црној Гори, за коју је правноснажно осуђен, радњом неовлашћеног држања ради продаје опојних дрога код своје куће у Е., на начин утврђен изреком побијане пресуде, остварио обележја посебног кривичног дела из чл.246 ст.1 КЗ, па самим тим није дошло ни до повреде чл.4 ЗКП, како се то жалбом браниоца указује.
Жалбом браниоца окривљеног првостепена пресуда се у суштини побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези због погрешне примене материјалног права, те се указује да је суд селективно интерпретирао одбрану окривљеног и исту погрешно ценио, не прихватајући да је предметна дрога била власништво С.К., иако није располагао доказима и чињеницама који би његову одбрану демантовали. Истиче се да је С.К. особа која је располагала опојном дрогом пронађеном у кући окривљеног, а да је окривљени био само извршилац његових налога, те да због страха и неукости није рекао његово име у поступку који је против њега вођен у Б.П. Жалбом се указује да је првостепени суд крајње паушално нађени новац у кући окривљени довео у везу са нађеном опојном дрогом, иако су сви саслушани сведоци изнели чињенице које су се односиле на продају и куповину крупне и ситне стоке од стране окривљеног и његове породице и то за време од више година, те да суд није располагао доказима на основу којих би утврдио да је нађени новац остварен продајом дроге, будући да нема ниједне радње продаје на страни окривљеног, а да је за њу добио новац, па ни за ону када је по упуту С.К. дрогу однео до места М. и предао одређеном лицу, а за исту новац није примио, будући да код њега није пронађен новац када је лишен слободе, па се, по наводима браниоца, ради само о претпоставци суда да је нађени новац стечен на незаконит начин и исти од окривљеног одузет, иако нема доказа који би послужили као правни основ за такву одлуку суда. Наиме, жалбом се истиче да ниједна продаја уз реализацију пријема новца није потврђена изведеним доказима. При том, жалба указује да је одбрана окривљеног убедљива и логична, да окривљени није негирао да је у његовој кући нађена предметна дрога, али да је суду указао на то да је опојну дрогу донео и њом располагао С.К., коме је дао на располагање део простора у кући, те да је без значаја то да ли је она била смештена само на једном или различитим местима, па иако је окривљени тек на главном претресу открио лице које набавља и продаје опојну дрогу, да је требало применити чл.246 ст.5 КЗ.
По оцени Апелационог суда, изнети жалбени наводи не доводе у сумњу правилност закључка првостепеног суда да је окривљени С.П. починио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст.1 КЗ, на начин описан изреком побијане пресуде, будући да је првостепени суд правилном и свеобухватном оценом свих изведених доказа, како појединачно, тако и у међусобној вези, као и са одбраном окривљеног, правилно и потпуно утврдио чињенично стање и у односу на исто правилно применио кривични закон.
Правилно је првостепени суд ценио одбрану окривљеног у односу на неспорну чињеницу да је у кући, у којој живи са супругом, оцем и мајком, пронађена и одузета опојна дрога хероин у укупној нето маси од 3.720,5 грама, кокаин у укупној нето маси од 47,4 грама, парацетамол и кофеин као разблаживачи опојних дрога у укупној нето маси од 1.142,91 грам, као и хидраулична преса са стегом и једна дигитална вага, не прихватајући наводе окривљеног да све то припада лицу по имену С.К. коме је ставио на располагање једну просторију на спрату и таван своје куће ради одлагања папуча са којима то лице тргује, те да он предметну опојну дрогу није држао ради продаје и да је 31.07.2008.године поступао по налогу тог С., када је у Црној Гори ухапшен и у поступку код Вишег суда у Б.П. оглашен кривим за кривично дело из чл.300 ст.1 КЗ ЦГ, с тим што у том поступку С.К. није открио, јер се плашио за своју безбедност и безбедност чланова своје породице. Наиме, када се одбрана окривљеног доведе у везу са изведеним писаним доказима (записник о претресању стана и других просторија ПУ Н.П. од 31.07.2008.године, криминалистичко техничка документација ПУ Н.П. и видео запис на ЦД-у), као и са чињеницом да се у кривичном поступку код суда у Б.П. бранио ћутањем, а у том поступку је утврђено за кога је критичном приликом опојну дрогу носио у Црну Гору (ради се о лицу М.М.), то је и за овај суд неприхватљива одбрана окривљеног да је све припадало С.К. Ово посебно када се има у виду да је предметна количина опојне дроге у породичној кући окривљеног пронађена на више различитих места, у више паковања, те и поред кревета на коме је окривљени спавао са супругом, а поред опојне дроге хероина и кокаина пронађена су и друга средстава, парацетамол, кофеин, шпаклице, гумена црева, дигитална вага и хидраулична преса, па су разлози првостепеног суда које наводи на 11 и 12 страни побијане пресуде у свему прихватљиви и за овај суд.
На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног стичу сва објективна и субјективна обележја кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл.246 ст.1 КЗ, о чему је у четвртом ставу на 12. страни и првом ставу на 13. страни побијане пресуде дао довољне и за овај суд у свему прихватљиве разлоге, па се неосновано жалбом браниоца окривљеног првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона.
Стоји жалбени навод да законом није прописано у којој фази поступка је неопходно да окривљени открије лице које набавља опојну дрогу, међутим, у конкретном случају према свим околностима предметног догађаја и поступка који је вођен у Вишем суду у Б.П., те чињеница да је окривљени указао на лице С.К. након седам година од критичног догађаја, а сам наводи да то лице више од пет година живи у Турској, то је правилан закључак првостепеног суда да је окривљени у овом поступку ишао за тим да обезбеди блаже кажњавање или евентуално ослобађање од казне, па је предлог браниоца за примену чл.246 ст.5 КЗ, оцењен неоснованим.
Испитујући побијану пресуду у делу одлуке о кривичним санкцијама, Апелациони суд налази да је првостепени суд приликом одмеравања казне окривљеном имао у виду све околности које, у смислу одредбе чл.54 КЗ, утичу на висину казне, те је правилно као олакшавајуће околности на страни окривљеног ценио његове личне и породичне прилике, док је као отежавајућу околност ценио јачину повреде заштићеног добра, имајући у виду врсту и количину опојне дроге коју је окривљени неовлашћено држао ради продаје, с тим што овој околности није дат адекватан значај, као и друштвеној опасности учињеног, нашта се основано указује жалбом јавног тужиоца, па је Апелациони суд окривљеног С.П. осудио на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, налазећи да је иста довољна и нужна да се у односу на окривљеног постигне сврха кажњавања из чл.42 ст.2 КЗ, у оквиру опште сврхе прописивања и изрицања кривичних санкција из чл.4 ст.2 КЗ.
Сходно напред наведеном, по оцени овог суда, неосновано се жалбом браниоца окривљеног указује на законом прописани минимум за предметно кривично дело у време када је дело учињено и да је окривљеног требало блаже казнити, када се имају у виду околности учињеног кривичног дела, као и врста и количина опојних дрога који условљавају висок степен друштвене опасности и кривице окривљеног.
Супротно жалбеним наводима браниоца, по оцени овог суда, правилно је поступио првостепени суд када је применом чл.535 ст.1 ЗКП, од окривљеног одузео пиштољ марке „ЧЗ", фабрички број Ц26939 са оквиром и три метка, будући да је исти био предмет кривичног поступка који је покренут против окривљеног, с тим што због тога што је истрага прекинута и оптужница подигнута после неколико година, кривично дело у односу на ово оружје није обухватила због застарелости кривичног гоњења, те у односу на исто није донета пресуда, а како је одузимање предметног пиштоља неопходно ради заштите интереса безбедности, то је и ова мера безбедности на закону заснована.
По оцени овог суда, основано се жалбом браниоца окривљеног првостепена пресуда побија због примене чл.91 ст.1 и чл.92 ст.1 КЗ, у односу на новац у износу од 22.700 евра, јер током поступка на основу изведених доказа несумњиво није утврђено да представља имовинску корист учињеног кривичног дела, те разлози које првостепени суд наводи на 14 страни побијане пресуде представљају само претпоставку, а не и утврђену чињеницу да је исти прибављен продајом опојне дроге, па је Апелациони суд одлуку првостепеног суда о одузимању новца у износу од 22.700 евра отклонио и одлучио да се овај новац врати окривљеном.
Са свега напред наведеног, применом одредбе чл.459 ст.1 и чл.457 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Записничар Председник већа-судија
Весна Митревска Љубинко Ћетеновић