Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-16 Кривична дела против полне слободе » - остало » Кж 1 19.11 недозвољене полне радње из члана 182 став 1 у вези са чланом 178 став 1 КЗ и др.
Кж 1 19.11 недозвољене полне радње из члана 182 став 1 у вези са чланом 178 став 1 КЗ и др.
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1.19/11
Дана: 29.03.2011. год.
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног С.Ј., због кривичног дела недозвољене полне радње из члана 182 став 1 у вези са чланом 178 став 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама: Основног јавног тужиоца у Краљеву и браниоца окривљеног, адвоката Д.С., изјављеним против пресуде Основног суда у Краљеву К.број 2082/10 од 24.08.2010. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 375 ЗКП, у присуству браниоца окривљеног адвоката Н.Т., дана 29.03.2011. године
П Р Е С У Д У
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Краљеву и браниоца окривљеног С.Ј., а пресуда Основног суда у Краљеву К.број 2082/10 од 24.08.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Краљеву побијаном пресудом, огласио је кривим окривљеног С.Ј., због кривичних дела:
- недозвољене полне радње из члана 182 став 1 у вези са чланом 178 став 1 Кривичног законика /КЗ/ извршеног у време, на месту и на начин описан у изреци првостепене пресуде под тачком један и за то кривично дело му утврдио казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци;
- лажно представљање из члана 329 став 2 у вези са ставом 1 КЗ, извршено у време, на месту и на начин описан у изреци првостепене пресуде под тачком један и за то кривично дело му утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, а затим га применом одредби о стицају осудио на јединствену казну затвора у трајању од једне године, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 24.05.2010. године до 25.08.2010. године.
Истом пресудом обавезан је окривљени да плати суду на име трошкова кривичног поступка износ од 35.250,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док је оштећена малолетна К.Ј. за остварење имовинскоправног захтева упућена на парницу.
Против напред цитиране пресуде благовремено су изјавили жалбе:
- Основни јавни тужилац у Краљеву, због одлуке о казни, с предлогом да Апелациони суд као другостепени, уважавањем жалбе преиначи побијану пресуду само у погледу одлуке о казни, тако што ће окривљеном за извршена кривична дела изрећи казну затвора у знатно дужем временском трајању, и
- бранилац окривљеног С.Ј., адвокат Д.С. из К., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, с предлогом да Апелациони суд као другостепени, уважавањем жалбе укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је стављен захтев да бранилац окривљеног буде обавештен о седници већа другостепеног суда, ради присуства истој.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж.85/11 од 11.01.2011. године, ставио је предлог да се жалба Основног јавног тужиоца у Крагујевцу уважи и побијана пресуда преиначи само у погледу одлуке о казни, тако што ће Апелациони суд окривљеног за извршена кривична дела осудити на казну затвора у дужем временском трајању, а да одбије као неосновану жалбу браниоца окривљеног С.Ј. и првостепену пресуду у непреиначеном делу потврди.
Апелациони суд је одржао седницу већа, у присуству браниоца окривљеног адвоката Н.Т. из К., по заменичком пуномоћју, а у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 380 ЗКП, па је, по оцени жалбених навода и предлога и става Апелационог јавног тужиоца датом у напред цитираном писменом поднеску, нашао:
- да су жалбе неосноване.
- да првостепена пресуда и поступак који је претходио њеном доношењу не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона на штету окривљеног, на које повреде другостепени суд пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП, а на основу правилне и потпуне оцене изведених доказа првостепени суд је потпуно и правилно утврдио чињенично стање. На основу овога правилно је нашао да у радњама окривљеног стоје законска обележја кривичног дела за која га је огласио кривим и осудио.
У првостепеном поступку није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, на коју се у жалби браниоца окривљеног С.Ј. указује, а која се огледа у томе што је изрека пресуде неразумљива и нејасна, иста нема разлоге о одлучним чињеницама, тако да Апелациони суд овакве жалбене наводе браниоца окривљеног оцењује неоснованим.
Ово стога јер Апелациони суд налази, а противно наводима у жалби, да је првостепена пресуда јасна и разумљива, иста садржи разлоге о одлучним чињеницама из којих се поуздано закључује како је окривљени С.Ј. извршио кривична дела у питању и које је све радње предузео ради извршења истог, док се из разлога пресуде види који докази потврђују одлучне чињенице о извршењу кривичног дела, како је првостепени суд ценио изведене доказе, а што је све у складу са садржином доказа на којима се заснивају утврђења првостепеног суда, па се предњи наводи у жалби браниоца окривљеног, којим се указује да првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, показују као неосновани.
Неосновано се жалбом браниоца окривљеног указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, тиме што се тврди да у изреку побијане пресуде нису унета сва обележја кривичног дела силовање из члана 178 став 1 КЗ, осим обљубе или са њом изједначеним чином, којим радњама се ово дело довршава, те да иста не садржи радње које би представљале недозвољене полне радње у циљу задовољена сексуалног нагона окривљеног, а да се при том не наводи и којим обликом умишљаја је дело извршено. С друге стране, када се правилно анализира изрека првостепене пресуде и образложење, по мишљењу овог суда, изрека побијане пресуде у односу на кривично дело недозвољене полне радње из члана 182 став 1 у вези са чланом 178 став 1 КЗ, садржи све што мора да садржи у смислу одредбе члана 356 став 1 тачка 1 ЗКП, јер је у чињеничном опису наведено да је окривљени био свестан дела и хтео његово извршење (директан умишљај) да је према оштећеној применио силу и претњу (ухватио је руком у пределу врата и наредио оштећеној да ћути или ће је избушити- што представља озбиљну силу и квалификовану претњу), а другом руком док је оштећена била у савијеном положају покушао да јој скине доњи део тренерке и делом исти скинуо у пределу седалног дела тела и тиме остварио телесни контакт са оштећеном у циљу задовољења сексуалног нагона, па је због пружања отпора и вриска оштећене, окривљени престао да и даље предузима радње и побегао.
Даље, неосновано се жалбом браниоца указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из напред цитираног законског прописа, тиме што се тврди да првостепена пресуда нема разлоге из којих је првостепени суд окривљеном за кривично дело лажно представљање из члана 329 став 2 у вези са ставом 1 КЗ, утврдио казну затвора када је за ово кривично дело као прворазредна прописана новчана казна, јер када се правилно анализира образложење првостепене пресуде, извлачи се закључак да је првостепени суд имајући у виду ранију осуђиваност окривљеног због кривичног дела силовање из члана 178 став 1 КЗ, околности под којима је извршено кривично дело лажно представљање из члана 329 став 2 у вези са ставом 1 КЗ и да је исто претходило и послужило за извршење кривичног дела недозвољене полне радње из члана 182 став 1 КЗ, правилно извршио избор врсте казне окривљеном за дело у питању.
Према томе, поступајући на описани начин првостепени суд није учинио битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП.
Побијајући првостепену пресуду, због погрешно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези указујући на повреду кривичног закона, жалбом браниоца окривљеног оспорава се правилност чињеничних закључака првостепеног суда у погледу битних чињеница за постојање кривичног дела недозвољене полне радње и кривице окривљеног С.Ј., у односу на ово кривично дело. С тим у вези, жалбом се истиче да првостепени суд у ниједном детаљу није прихватио основану одбрану окривљеног, те да у радњама окривљеног евентуално може да стоји кривично дело увреде из члана 170 став 1 КЗ, извршено на реалан начин.
По оцени Апелационог суда и изнетим жалбеним наводима не доводи се у сумњу правилност закључака првостепеног суда да је окривљени С.Ј. критичном приликом извршио кривично дело лажно представљање из члана 329 став 2 у вези са ставом 1 КЗ, чије се извршење и не спори жалбом и кривично дело недозвољене полне радње из члана 182 став 1 у вези са чланом 178 став 1 КЗ, а на начин и под околностима ближе описаним у изреци побијане пресуде, будући да је првостепени суд правилном и свеобухватном оценом свих изведених доказа појединачно и у међусобној вези као и са одбраном окривљеног потпуно и правилно утврдио чињенично стање.
Наиме, првостепени суд је дао јасне и потпуне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, о томе због чега није прихватио одбрану окривљеног, да је критичном приликом у договору са мајком малолетне – оштећене, дошао у стан кад је малолетна била сама да би од ње узео 500 еура, које му је из возила без његовог знања узела мајка оштећене и дала оштећеној малолетној.
Надаље, по оцени Апелационог суда правилан је закључак првостепеног суда када налази да је окривљени показивањем службене полицијске значке власништво свог оца, извршио лажно представљање и од оштећене тражио да сама врши претрес да би наводно предала опојну дрогу и да је окривљени срачунато предузео радње позивања мајке оштећене да се сретну у одређеном локалу и искористио одсуство мајке оштећене да би предузео радње лажног представљања и уласка у стан, а затим применом озбиљне силе и претње према малолетној, истој скинуо доњи део тренерке у циљу задовољења свог сексуалног нагона.
Апелациони суд налази да су неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног којима се указује да у првостепеном поступку није разјашњено на који начин је остварен телесни контакт и да је окривљени предузео наведене радње у циљу задовољења свог сексуалног нагона.
Правилан је и закључак првостепеног суда да је окривљени извршио кривично дело са умишљајем, јер је поступајући на описани начин био свестан својих радњи да показивањем предметне службене полицијске значке се лажно представља и да предузима службену радњу претреса на чије вршење није овлашћен по закону, да је показивањем снимка са мобилног телефона изразио оштећеној свој циљ уласка код ње у стан, а затим употребом озбиљне силе и квалификоване претње хтео да задовољи свој сексуални нагон на тај начин што је предузетим радњама скидањем доњег дела тренерке оштећеној и обарањем исте на кревет и остварио телесни контакт, а за коју своју оцену је у образложењу пресуде дао јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд.
Према томе, првостепени суд је потпуно и правилно утврдио све одлучне чињенице како оне које чине објективна обележја кривичних дела у питању, тако и чињенице и околности које се тичу кривице окривљеног и по истој пресуди дао исцрпне, јасне и уверљиве разлоге, које у свему прихвата и Апелациони суд као правилне.
На тако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је нашао да се у радњама окривљеног С.Ј., стичу сва законска обележја кривичног дела лажно представљање из члана 329 став 2 у вези са ставом 1 КЗ и кривичног дела недозвољене полне радње из члана 182 став 1 у вези са чланом 178 став 1 КЗ. Следствено томе, неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног којима се указује да у радњама окривљеног не стоје обележја кривичног дела недозвољене полне радње из члана 182 став 1 у вези са чланом 178 став 1 КЗ, и да је исте евентуално суд могао једино правно ценити као кривично дело увреда из члана 170 став 1 КЗ.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом жалби Основног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, Апелациони суд налази да су жалбе неосноване.
Наиме, приликом одмеравања казне окривљеном, првостепени суд је имао у виду све околности прописане одредбом члана 54 КЗ, тако да је правилно као отежавајућу околност на страни окривљеног ценио његову ранију осуђиваност и то за кривично дело против полне слободе, те дајући правилан значај утврђеним олакшавајућим околностима, првостепени суд је правилно поступио када је окривљеном за извршена кривична дела претходно утврдио појединачне казне и правилно га осудио на јединствену казну затвора у трајању од једне године, за кривична дела извршена у стицају. По налажењу Апелационог суда казна затвора у наведеном трајању адекватна је степену кривице окривљеног и сразмерна тежини учињених кривичних дела и нужна и довољна, како за постизање опште сврхе кривичних санкција (члан 4 став 2 КЗ), тако и посебне сврхе кажњавања прописане чланом 42 КЗ, па су жалбе Основног јавног тужиоца и браниоца окривљеног у делу одлуке о казни оцењене као неосноване, а тим пре што се у истима не наводи ни једна околност коју првостепени суд није ценио приликом одмеравања казне окривљеном, а која би била од значаја за исту.
Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар, Председник већа-судија,
Весна Митревска, с.р. Љубинко Ћетеновић, с.р.