Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-29 Кривична дела против јавног реда и мира » - остало » Kж 1 2081.10 Kривично делo - изазивање панике и нереда из члана 343 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика
Kж 1 2081.10 Kривично делo - изазивање панике и нереда из члана 343 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1.2081/10
Дана: 05.11.2010. год.
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић, Катарине Бошковић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног М.С., због кривичног дела изазивање панике и нереда из члана 343 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног М.С., адвоката Д.Ј., изјављеној против пресуде Општинског суда у Бајиној Башти К.број 2/2009 од 10.12.2009. године, у седници већа одржаној дана 05.11.2010. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Уважавањем жалбе браниоца окривљеног М.С., укида се пресуда Општинског суда у Бајиној Башти К. број 2/2009 од 10.12.2009. године и предмет враћа надлежном првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Општински суд у Бајној Башти побијаном пресудом, огласио је кривим окривљеног М.С., због кривичног дела изазивање панике и нереда из члана 343 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика /КЗ/ и утврдио му казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци и одлучио да се не опозива условна осуда изречена пресудом Општинског суда у Бајиној Башти К.бр. 127/2007 од 05.12.2007. године, па се казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци из условне осуде узима као утврђена и применом чланова 60 став 2 тачка 2, 64, 65 и 66 КЗ, окривљеном изрекао условну осуду, тако што му је утврдио јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико окривљени за време проверавања од 2 (две) године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.
Истом пресудом обавезан је окривљени да плати суду на име паушала новчани износ од 7.000,00 динара и на име трошкова кривичног поступка новчани износ од 500,00 динара, а све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Против те пресуде жалбу је благовремено изјавио бранилац окривљеног М.С., адвокат Д.Ј. из Б.Б., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, с предлогом да другостепени суд уважавањем жалбе укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или првостепену пресуду преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, својим поднеском Ктж.2119/10 од 01.03.2010. године, ставио је предлог да Апелациони суд као другостепени суд, одбије као неосновану жалбу браниоца окривљеног М.С., а првостепену пресуду потврди.
Апелациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 380 ЗКП, па је, по оцени жалбених навода и предлога и мишљења Апелационог јавног тужиоца изнетог у напред цитираном писменом поднеску, нашао:
Жалба браниоца окривљеног М.С., је основана.
Основано се жалбом браниоца окривљеног М.С., указује, да првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП.
Ове повреде по налажењу Апелационог суда, првостепени суд је учинио на тај начин јер је изрека пресуде неразумљива, противречна разлозима, нема разлоге о појединим одлучним чињеницама, а дати су нејасни. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење остале су недовољно разјашњене и неутврђене, па је пресуда заснована на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, што се основано указује жалбом браница окривљеног М.С.. Због тога се бар за сада не могу прихватити ни чињенични ни правни закључци првостепеног суда на којима се ова пресуда заснива, па се ни правилност примене кривичног закона не може испитати, тако да је укидање првостепене пресуде било нужно.
У изреци побијане пресуде првостепени суд наводи да је окривљени износио лажне вести у средствима јавног информисања новинарки „П.“ З.Г. у тексту „Замало дигао судницу у ваздух“, да ће са 5 килограма пластичног експлозива дићи у ваздух суд у Бајиној Башти…. и својим тврђењем изазвао панику, теже нарушавао јавни ред и мир, а да се при том не наводи у чему се састоји наступање забрањене последице у виду изазване панике и тежег нарушавања јавног реда и мира, што изреку побијане пресуде чини неразумљивом.
Првостепени суд је дужан да у пресуди којом окривљеног оглашава кривим у смислу одредбе члана 356 став 1 тачка 1 ЗКП, назначи чињенице и околности које чине обележја кривичног дела, као и оне од којих зависи примена одређене одредбе кривичног закона, а у конкретном случају у изреци побијане пресуде није наведено из којих околности и на основу којих чињеница произилази да је дошло до изазивања панике или тежег нарушавања јавног реда или мира.
У образложењу побијане пресуде првостепени суд не даје разлоге о наступање забрањених последица, па побијана пресуда нема ни разлоге о одлучним чињеницама.
По налажењу Апелационог суда паника представља изненадно узнемиравање грађана јачег интензитета проузрокованог страхом због изношења јавних вести или тврђења. Последица дела изазивање панике и нереда из члана 343 КЗ је алтернативно одређена и поред изазивања панике може бити и теже нарушавање јавног реда и мира, а ова последица по налажењу Апелационог суда је наступила кад је нарушавање јавног реда или мира значајнијег интензитета, што се мора процењивати у сваком конкретном случају. У образложењу побијане пресуде првостепени суд закључује само да су тврдње које је изнео окривљени подобне да изазову панику или теже нарушавање јавног реда или мира, али уопште не даје разлоге да ли је до изазивања панике или тежег нарушавања јавног реда или мира заиста и дошло и ако јесте у чему су се ове последице састојале.
У изреци побијане пресуде се наводи да је у тексту „П“ „Замало дигао судницу у ваздух“, да ће са 5 килограма пластичног експлозива дићи у ваздух суд у Бајиној Башти, а у објављеном новинском тексту не стоји овај навод већ тврдња окривљеног да је ушао у суд у Бајиној Башти са пет килограма експлозива опасаног испод ветровке и да замало је дигао у ваздух судницу, али да се предомислио да не активира експлозив јер је у судници угледао девојку која га је подсетила на његову ћерку, па изрека пресуде је противречна разлозима изнетим у образложењу.
Првостепени суд у поступку који је претходио доношењу побијана пресуде је одлучио да не изводи доказе саслушањем сведока Ђ.К. и Р.Н. оба из Б., а овим сведоцима по оцени Апелационог суда, познате су чињенице у вези проверавања истинитости тврдњи окривљеног од страна новинарке З.Г., а што је од значаја да ли је окривљени предметној овој новинарки изнео тврдње које су лажне, онако како је она написала у средствима јавног информисања и да ли је уз одобрење окривљеног информација објављена заједно уз његову фотографију која је раније прибављена.
Основано се жалбом браниоца указује да првостепени суд ниједним доказом није утврђивао постојање панике или тежег нарушавања јавног реда или мира, па је у вези ових чињеница по службеној дужности у смислу члана 17 ЗКП, био у обавези да изведе доказе не само оне које терете окривљеног него и оне које му иду у корист и евентуалним саслушањем председника суда у Бајиној Башти разјасни да ли је тврдња окривљеног довела до панике код запослених у суду, а и других грађана на подручју Бајине Баште и ако је дошло до изазивања панике, да ли је иста довела и до тежег нарушавања јавног реда или мира или не.
У поновном поступку првостепени суд ће сведоку З.Г. предочити наводе у вези њеног договора са главним и одговорним уредником „П.“, да се наведена информација објави у јавном листу „П.“ и да ли је у времену од разговора са главним уредником листа ступала у контакт са окривљеним имајући у виду да је он касније тражио да се објаве деманти поводом објављене информације.
Зато је неопходно да у поновном поступку првостепени суд расправи чињенице о којима је напред било речи, те околности, отклони наведене битне повреде одредаба кривичног поступка, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и јасно образложену одлуку, при том имајући у виду и остале наводе у жалби браниоца окривљеног М.С..
Са изнетих разлога а на основу одредбе члана 389 став 1 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у решењу.
Председник већа-судија,
Љубинко Ћетеновић