Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-16 Кривична дела против полне слободе » - силовање (члан 178) » Кж 1 236.10 Кривично дело силовање из чл. 178. ст. 1. КЗ
Кж 1 236.10 Кривично дело силовање из чл. 178. ст. 1. КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: Кж.1-236/10
Дана: 11. марта 2010. год.
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Милунке Цветковић, председника већа, Љубинка Ћетеновића и Ружице Ђурђевић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету оптуженог С.Ј. из К., због кривичног дела силовање из чл. 178. ст. 1. Кривичног законика (КЗ), одлучујући о жалбама Окружног јавног тужиоца у Краљеву и заједничкој жалби бранилаца оптуженог, адвоката Д.С. и С.К., обоје из К., изјављеним против пресуде Окружног суда у Краљеву, К-81/08 од 20. 05. 2009. године, у седници већа одржаној у смислу чл. 375. Законика о кривичном поступку (ЗКП), у присуству браниоца оптуженог, адвоката Д.С., дана 11. марта 2010. године, донео је
П Р Е С У Д У
УВАЖАВАЊЕМ жалбе Окружног јавног тужиоца у Краљеву, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ само у погледу одлуке о казни пресуда Окружног суда у Краљеву, К-81/08 од 20. 05. 2009. године, тако што Апелациони суд оптуженог С.Ј., због кривичног дела силовање из чл. 178. ст. 1. КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године у коју казну се урачунава време проведено у притвору од 03. 07. 2008. године до 08. 07. 2008. године, а ОДБИЈА као неоснована жалба бранилаца оптуженог С.Ј., изјављена против исте пресуде, а првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Окружног суда у Краљеву, К-81/08, донетом од 20. 05. 2009. године, а објављеном 22. 05. 2009. године, оптужени С.Ј., оглашен је кривим због кривичног дела силовање из чл. 178. ст. 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју казну се урачунава време проведено у притвору од 3. 07. 2008. године до 8. 07. 2008. године.
Истом пресудом оптужени је обавезан да плати суду на име трошкова кривичног поступка износ од 21.072,00 динара и на име паушала износ од 3.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, док је оштећена С.С., ради остварења имовинскоправног захтева упућена на парницу.
Против те пресуде жалбе су благовремено изјавили:
- Окружни јавни тужилац у Краљеву, због одлуке о казни, с предлогом да другостепени суд уважи жалбу, побијану пресуду преиначи у делу одлуке о казни и оптуженом изрекне казну затвора у дужем трајању
- браниоци окривљеног С.Ј., адвокати Д.С. и С.К., због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, с предлогом да другостепени суд уважи жалбу, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је стављен захтев да браниоци оптуженог адвокати Д.С. и С.К., буду обавештени о седници већа, ради присуства истој.
Бранилац оптуженог С.Ј., адвокат Д.С., дао је одговор на жалбу Окружног јавног тужиоца, с предлогом да се одбије као неоснована жалба Окружног јавног тужиоца.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-278/10 од 19. 01. 2010. године, ставио је предлог да Апелациони суд, уважи жалбу Окружног јавног тужиоца и првостепену пресуду преиначи у погледу одлуке о казни, тако што ће оптуженом изрећи казну затвора у дужем трајању, а да се одбије као неоснована жалба бранилаца оптуженог и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврди.
Апелациони суд је одржао седницу већа, којој нису присуствовали уредно обавештени Апелациони јавни тужилац и бранилац оптуженог С.Ј., адвокат С.К., на којој је размотрио све списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу чл. 380. ЗКП, па је по оцени жалбених навода, објашњења датих у седници већа и мишљења Апелационог јавног тужиоца датог у напред цитираном писменом поднеску, нашао:
- да жалба бранилаца оптуженог, је неоснована
- да првостепена пресуда и поступак који је претходио њеном доношењу, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона на штету оптуженог, на које повреде Апелациони суд, као другостепени суд, у смислу чл. 380. ст. 1. тач. 1. и 2. ЗКП, поводом жалбе увек пази по службеној дужности.
Неосновано се жалбом бранилаца оптуженог, првостепена пресуда побија, због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368. ст. 1. тач. 11. ЗКП, а наиме, да је изрека пресуде неразумљива и противречна разлозима, а да су разлози о одлучним чињеницама нејасни и противречни.
Ово с тога, јер Апелациони суд налази, а противно наводима у заједничкој жалби бранилаца оптуженог, да је првостепена пресуда јасна и разумљива, иста садржи разлоге о одлучним чињеницама из којих се поуздано закључује како је оптужени С.Ј., извршио кривично дело у питању и које је све радње предузео ради извршења истог, док се из разлога пресуде види који докази потврђују одлучне чињенице о извршењу кривичног дела и како је првостепени суд ценио изведене доказе, а што је све у складу са садржином доказа на којима се заснивају утврђења првостепеног суда, па се предњи наводи у жалби бранилаца оптуженог, којима се указује да првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368. ст. 1. тач. 11. ЗКП, показују као неосновани. У ствари, жалбени наводи бранилаца оптуженог, по овом основу своде се на оспоравање утврђеног чињеничног стања.
Побијајући првостепену пресуду, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези указујући на повреду кривичног закона, жалбом бранилаца оптуженог се оспорава правилност чињеничних закључака првостепеног суда у погледу битних чињеница за постојање дела и кривице оптуженог. С тим у вези, жалбом се истиче да је оштећена добровољно ушла у возило оптуженог, постојање могућности да из истог изађе кад год је хтела, да према оштећеној од стране оптуженог није примењена ни претња ни сила и да је оштећена сама пристала на орални коитус и да је због ранијег догађаја у коме је силована и што је радила на тзв. "СОС телефону", где су пријављивани случајеви силовања у браку и читања литературе о случајевима силовања исконструисала критични догађај, те да се исказу оштећене не може веровати јер је исти противречан налазу и мишљењу вештака С.У., у погледу закључавања возила, померања и обарања седишта возача у возилу оптуженог, где се и одиграо критични догађај.
Даље се наводима жалбе бранилаца оптуженог оспорава примена претње и силе од стране оптуженог, према оштећеној и истиче да након догађаја код оптуженог није пронађен предметни пиштољ, а при прегледу оштећене након критичног догађаја на њеном телу нису нађене никакве повреде, мада би исте морала постојати при прегледу лица оштећене да ју је како тврди задат јак ударац шамаром од стране оптуженог, а да током критичног догађаја оштећена није пружала никакав отпор према оптуженом.
По оцени Апелационог суда, изнетим жалбеним наводима бранилаца оптуженог, не доводи се у сумњу правилност закључака првостепеног суда, да је оптужени С.Ј., критичном приликом извршио кривично дело силовање из чл. 178. ст. 1. КЗ, а на начин и под околностима ближе описаним у изреци побијане пресуде, будући да је првостепени суд правилно и свеобухватном оценом свих изведених доказа појединачно и у међусобној повезаности, као и са одбраном оптуженог, потпуно и правилно утврдио чињенично стање.
Чињенице у вези сусрета оптуженог и оштећене, улазак у возило оптуженог, садржина њиховог разговора, по оцени Апелационог суда, нису одлучне за овај кривично-правни догађај, све до момента док оптужени са возилом не дође у улицу ... бр. у К., где иначе оштећена станује и кад мимо изричитог захтева оштећене да заустави возило да би изашла из истог, оптужени то не чини, већ наставља кретање повећањем брзине закључаног возила и оштећену одвози мимо њене воље на место критичног догађаја.
Супротно наводима жалбе бранилаца оптуженог, по налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд извео несумњив закључак, да је оптужени принудио оштећену и то претњом, на орални коитус, а затим и употребом силе извршио обљубу над оштећеном, а затим поново над оштећеном извршио орални коитус и тако обљубом и с њом изједначеним чином извршио кривично дело у питању, а првостепени суд је сходно својој обавези из чл. 361. ст. 7. ЗКП, у образложењу побијане пресуде на страни 4. и 5. о томе дао јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд.
У образложењу побијане пресуде првостепени суд је дао јасне разлоге на основу којих налази да је исказ оштећене истинит, као и о томе због чега не прихвата одбрану оптуженог.
Наводи жалбе бранилаца оптуженог, да оштећена није пружала отпор су по оцени Апелационог суда, такође неосновани. То што код оптуженог није пронађен пиштољ, а при прегледу код оштећене нису нађене повреде не искључује могућност принуде употребом претње и силе. С обзиром на околности критичног догађаја, да је оптужени оштећену довезао на неосветљено место у близини обале реке И., где нема насељених објеката, имајући у виду упућене претње и стављање у изглед употребу и пиштоља, физичку снагу оптуженог у односу на физичке могућности оштећене по оцени Апелационог суда, правилно је закључио првостепени суд да оштећена није пристала ни на орални коитус, нити на обљубу и да је током целог догађаја пружала отпор, у мери које су то њене могућности и конкретне околности дозвољавале, па су наводи жалбе бранилаца оптуженог и у овом делу неосновани.
Позивањем на постојање стварне заблуде код оптуженог, да је оштећена критичном приликом добровољно пристала на обљубу и с њом изједначени чин, по оцени Апелационог суда, су неосновани, јер за то нема основа у утврђеном чињеничном стању, а поготову и с тога што оптужени и није прихватио да је над оштећеном извршио обљубу.
На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепни суд је правилно применио кривични закон, налазећи да у радњама оптуженог С.Ј., ближе описаним у изреци првостепене пресуде, се стичу сва како објективна тако и субјективна законска обележја и бића кривичног дела силовање из чл. 178. ст. 1. КЗ.
Испитујући, првостепену пресуду у делу одлуке о казни, Апелациони суд налази да је жалба Окружног јавног тужиоца основана, док је заједничка жалба бранилаца оптуженог и у овом делу неоснована.
По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно утврдио применом општих правила о одмеравању казне у смислу чл. 54. КЗ, када је оптуженом С.Ј., од олакшавајућих околности узео у обзир његово старосно доба у време извршења кривичног дела, ранију неосуђиваност и његове породичне прилике да је отац једног малолетног детета, а као отежавајућу околност упорност при извршењу дела, а да је приликом оцене истих дао пренаглашен значај олакшавајућим околностима и оптуженом изрекао казну у висини прописаног минимума за дело у питању којом казном се не може постићи ни генерална ни специјална превенција, на шта се основано указује жалбом Окружног јавног тужиоца, па је Апелациони суд, преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о казни и оптуженом С.Ј., за учињено кривично дело силовање из чл. 178. ст. 1. КЗ, изрекао казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју се има применом чл. 63. ст. 1. КЗ, урачунати време проведено у притвору, налазећи да се овако изречена казна затвора показује као адекватна тежини учињеног кривичног дела и степену кривице оптуженог, а с тога нужна и довољна како за остварење опште сврхе кривичних санкција (чл. 4. ст. 2. КЗ), тако и посебне сврхе кажњавања прописане чл. 42. КЗ.
С обзиром, да се жалбом бранилаца оптуженог, не наводе нове олакшавајуће околности које првостепени суд није утврдио и ценио, то су жалбени наводи бранилаца оптуженог и у овом делу оцењени као неосновани.
Са изнетих разлога, а на основу чл. 388. и 391. ст. 1. ЗКП, Апелациони суд, је одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа-судија
Милунка Цветковић