Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-29 Кривична дела против јавног реда и мира » - остало » КЖ 1 24-14 насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу
КЖ 1 24-14 насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: КЖ1-24/14
Дана 14.01.2014. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Марине Илић, као председника већа, Радомана Спарића и Мирјане Војиновић, као чланова већа, са записничарем Горицом Станојевић, у кривичном предмету окривљеног И.Д. из К., због кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из чл. 344а ст. 1 КЗ и окривљеног М.В. из К., због кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из чл. 344а ст. 1 КЗ, одлучујући о жалби Вишег јавног тужиоца из Крагујевца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу 3К-22/13 од 267.09.2013. године, у седници већа одржаној дана 14.01.2014. године, једногласно донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Вишег јавног тужиоца из Крагујевца, а пресуда Вишег суда у Крагујевцу 3К-22/13 од 26.09.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Крагујевцу 3К-22/13 од 26.09.2013. године, на основу чл. 355 тач. 2 ЗКП ослобођени су од оптужбе окривљени И.Д. из К. да је извршио кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из чл. 344а ст. 1 и окривљени М.В. из Крагујевца да је извршио кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из чл. 344а ст. 1 КЗ. На основу чл. 197 ст. 1 ЗКП одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио Виши јавни тужилац из Крагујевца због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу укине првостепену пресуду и предмет врати суду на поновно одлучивање.
Одговор на жалбу Вишег јавног тужиоца из Крагујевца поднео је бранилац окривљеног М.В. адвокат Д.В. из К., са предлогом да се одбије као неоснована жалба Вишег јавног тужиоца, а пресуда Вишег суда у Крагујевцу од 26.09.20132. године, потврди и
- одговор на жалбу Вишег јавног тужиоца из Крагујевца поднео је и бранилац окривљеног И.Д., адвокат А.Б. из К., са предлогом да се одбије као неоснована жалба Вишег јавног тужиоца и потврди првостепена пресуда.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу је у писаном поднеску Ктж-14/14 од 10.01.2014. године предложио да се усвоји жалба Вишег јавног тужиоца из Крагујевца, првостепена пресуда укине и предмет врати том суду на поновни поступак и одлучивање.
Апелациони суд у Крагујевцу је одржао седницу већа у смислу чл. 511 ЗКП, на којој је размотрио комплетне списе предмета и првостепену пресуду испитао у смислу чл. 451 ст. 1 ЗКП у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је нашао:
Жалба јавног тужиоца је неоснована.
Наиме, побијаном пресудом на основу чл. 355 тач. 2 ЗКП ослобођен је од оптужбе окривљени И.Д. из К. да је дана 16.09.2012. године, око 15,50 сати у Крагујевцу, на стадиону „Чика Дача“ неовлашћено ушао на спортски терен и изазвао насиље – физички напао учесника спортске приредбе на тај начин што је пре почетка фудбалске утакмице између фудбалског клуба „Раднички 1923“ Крагујевац и фудбалског клуба „Црвена звезда“ Београд, прескочио заштитну ограду западне трибине стадиона, а по уласку на травнати део стадиона који се налази између заштите ограде и атлетске стазе, физички напао једног од навијача фудбалског клуба „Црвена звезда“ који се већ налазио у наведеном простору, ударајући га најпре левом ногом у груди, а затим му по паду на тло задао ударац десном песницом у груди, а у даљем вршења насиља је спречен од стране присутних радника обезбеђења, које радње је предузео у урачунљивом стању, при чему је био свестан њихове забрањености, односно свестан свог дела и хтео његово извршење, чиме би извршио кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из чл. 344а ст. 1 КЗ.
Истом пресудом на основу чл. 355 тач. 2 ЗКП ослобођен је од оптужбе окривљени М.В. из К. да је дана 16.09.2012. године, око 15,50 сати у Крагујевцу на стадиону „Чика Дача“ неовлашећно ушао на спортски терен и изазвао насиље – физички напао учесника спортске приредбе на тај начин што је пре почетка фудбалске утакмице између фудбалског клуба „Раднички 1923“ Крагујевац и фудбалског клуба „Црвена звезда“ Београд прескочио заштитну ограду западне трибине стадиона, а по уласку на травнати део стадиона који се налази између заштитне ограде и атлетске стазе физички напао једног од навијача фудбалског клуба „Црвена звезда“ који се већ налазио у наведеном простору тако што му је с леђа песницом десне руке задао 6 удараца у пределу главе, након чега је у даљем вршењу насиља спречен од стране присутних радника обезбеђења, које радње је предузео у урачунљивом стању, при чему је био свестан њихове забрањености, односно свестан свог дела и хтео његово извршење, чиме би извршио кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из чл. 344а ст. 1 КЗ.
У жалби Виши јавни тужилац наводи да првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 438 ст. 1 тач. 11 и ст. 2 тач. 2 ЗКП јер је, по наводима жалбе, изрека пресуде неразумљива и ако се у жалби не наводи у чему се састоји та неразумљивост, а такође и разлози који су дати у првостепеној пресуди су противуречни изреци, пресуда нема разлога у погледу одлучних чињеница.
Међутим, овакви наводи из жалбе јавног тужиоца су неосновани обзиром да је првостепени суд на страни 5. и 6. образложења пресуде дао довољно јасне и аргументоване разлоге зашто налази да у конкретном случају нема доказа да су окривљени извршили кривична дела на начин како им је стављено на терет оптужбом, а ово ако се има у виду да окривљени И.Д. није признао извршење кривичног дела, да је првостепени суд на главном претресу који је одржан дана 25.07.2013. године прегледао видео записе са фудбалске утакмице која је одржана између фудбалског клуба „Раднички 1923“ Крагујевац и фудбалског клуба „Црвена звезда“ Београд дана 16.09.2012. године и да окривљеног И.Д. нема на тим снимцима, а да окривљени М.В. је учинио неспорним да се налази на наведеном снимку и да је он лице које је прескочило ограду како је то забележено на снимку у трећем минуту, да првостепени суд у образложењу пресуде на страни 5. истиче да се на снимку види да након што је окривљени М.В. прескочио заштитну ограду да је дошло до контакта између њега и навијача „Црвене звезде“ тако што је окривљеног најпре навијач „Црвене звезде“ ударио ногом у пределу груди, након тог ударца је навијач пао на тло, након чега му је окривљени В. задао један ударац песницом у пределу груди из стојећег положаја и након тога се окривљени вратио на трибине, па су неосновани наводи из жалбе јавног тужиоца да је окривљени М.В. предузео радње извршења кривичног дела за које је оптужен и да су нејасни разлози које даје првостепени суд у образложењу пресуде, а ово ако се има у виду да је одбрана окривљеног М.В. потврђена и видео снимком и да не стоје наводи из оптужног акта како му је стављено на терет да је са леђа песницом десне руке задао 6 удараца у пределу главе навијачу фудбалског клуба „Црвена звезда“, о чему је првостепени суд у образложењу пресуде на страни 6. дао довољно аргументоване разлоге које у свему и Апелациони суд у Крагујевцу прихвата.
Поред тога, неосновани су наводи из жалбе јавног тужиоца да у конкретном случају је првостепени суд пропустио да у потпуности утврди чињенично стање јер није детаљно саслушао сведока Д.Е., полицијског службеника у Полицијској управи у Крагујевцу, који је извршио идентификацију окривљеног И.Д. и окривљеног М.В. прегледом наведеног видео снимка, а ово ако се има у виду да је наведени сведок саслушан на записнику од 11.01.2013. године и да се исти тада изјаснио да све што му је било познато у вези конкретног догађаја је навео у кривичној пријави која је поднета против окривљених на основу оперативног рада и идентификације путем видео записа, а имајући у виду да је видео запис прегледан на главном претресу који је одржан дана 25.07.2013. године, то су неосновани наводи из жалбе јавног тужиоца да је требало детаљније саслушати наведеног сведока обзиром да се исти децидно изјаснио да је у свом исказу навео све што му је у вези конкретног догађаја познато.
Осим тога, неосновани су наводи из жалбе јавног тужиоца да је првостепени суд пропустио да цени и чињеницу да су окривљени критичном приликом претходно неовлашћено ушли на спортски терен што, по наводима жалбе, такође представља радњу извршења кривичног дела из чл. 344а ст. 1 КЗ, а затим изазвали насиље и физички напали учеснике спортске приредбе, а ово ако се има у виду да окривљени И.Д. није признао да је критичном приликом уопште био на утакмици, да у току поступка нису у смислу чл. 15 ст. 2 ЗКП предложени други докази у корист оптужбе осим оних који су наведени у оптужном предлогу, а које доказе је првостепени суд извео у току поступка, а у односу на окривљеног М.В. првостепени суд је у образложењу пресуде на страни 6. дао довољно аргументоване разлоге зашто налази да у конкретном случају ни једним изведеним доказом није потврђено да је критичном приликом окривљени навијачу фудбалског клуба „Црвена звезда“ из Београда задао 6 удараца у пределу главе како му је то оптужним актом стављено на терет, а које разлоге и Апелациони суд у Крагујевцу у свему прихвата.
Кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из чл. 344а ст. 1 чини лице које неовлашћено уђе на спортски терен или део гледалишта намењен противничким навијачима и изазове насиље, физички нападне или се физички обрачунава са учесницима спортске приредбе, врши насиље приликом доласка или одласка са спортске приредбе, унесе у спортски објекат или баца на спортски терен или међу гледаоце предмете, пиротехничка средства или друге експлозивне, запаљиве или шкодљиве супстанце које могу да изазову телесне повреде или угрозе здравље учесника спортске приредбе, оштећује спортски објекат, његову опрему, уређаје и инсталације, својим понашањем или паролама на спортској приредби изазива националну, расну и верску мржњу или нетрпељивост услед чега дође до насиља или физичког обрачуна са учесницима спортске приредбе, па су неосновани наводи из жалбе јавног тужиоца да је првостепени суд у конкретном случају пропустио да цени чињеницу да су окривљени критичном приликом претходно неовлашћено ушли на спортски терен што, по наводима жалбе, представља радњу извршења кривичног дела из чл. 344а ст. 1 КЗ, а ово ако се има у виду да је наведеним чланом предвиђено да кривично дело чини лице које неовлашћено уђе на спортски терен или део гледалишта намењен противничким навијачима и изазове насиље, физички нападне или се физички обрачунава са учесницима спортске приредбе, тако да није довољно да само неовлашћено уђе на спортски терен, како се то наводи у жалби јавног тужиоца.
Из свега напред наведеног, а на основу чл. 457 ЗКП, одлучено је као у изреци пресуде.
Записничар Председник већа-судија
Горица Станојевић, с.р. Марина Илић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Весна Алексић