Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-16 Кривична дела против полне слободе » - силовање (члан 178) » Кж 1 273.10 Кривично дело силовање из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 КЗ
Кж 1 273.10 Кривично дело силовање из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1.273/10
Дана: 20.10.2010. год.
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић, Катарине Бошковић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног Д.П.1 и др., због кривичног дела силовање из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама Окружног јавног тужиоца у Ужицу, заједничкој жалби окривљеног Д.П.1 и његовог браниоца адвоката З.Ђ., браниоца окривљеног Б.П., адвоката Д.П.2 и браниоца окривљеног К.Р., адвоката З.С.М, изјављеним против пресуде Окружног суда у Ужицу К.број 103/09 од 19.08.2009. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 375 Законика о кривичном поступку, у присуству малолетника сада пунолетног К.Р. и његовог браниоца адвоката З.С.М., браниоца окривљеног Д.П.1 по заменичком пуномоћју адвоката Д.Ђ., а у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, окривљеног Д.П.1, старијег малолетника сада пунолетног Б.П. и његовог браниоца адвоката Д.П.2, дана 20.10.2010. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Окружног јавног тужиоца у Ужицу и заједничка жалба окривљеног Д.П.1 и његовог браниоца, бранилаца старијих малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., а пресуда Окружног суда у Ужицу К.број 103/09 од 19.08.2009. године, се ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Окружног суда у Ужицу К.број 103/09 од 19.08.2009. године, оглашени су кривима окривљени Д.П.1 и старији малолетници сада пунолетни Б.П. и К.Р., због кривичног дела силовање из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика /КЗ/ и осуђени и то окривљени Д.П.1 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци у коју се урачунава време проведено у притвору од 16.03.2009. године, па до 19.08.2009. године и старији малолетници сада пунолетни Б.П. и К.Р. на казне малолетничког затвора у трајању од по 1 (једне) године и 6 (шест) месеци у које казне се урачунава време проведено у притвору од 16.03.2009. па до 15.05.2009. године.
Истом пресудом обавезани су окривљени Д.П.1 и старији малолетници сада пунолетни Б.П. и К.Р. да плате суду на име паушала по новчани износ од 4.000,00 динара и да плате трошкове кривичног поступка чија ће висина бити утврђена посебним решењем, док је С.М. законски заступник оштећене малолетне А.М., упућена на парнични поступак ради остварења имовинско-правног захтева.
Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили:
- Окружни јавни тужилац у Ужицу, због повреде кривичног закона и одлуке о казни, с предлогом да другостепени суд уважавањем жалбе преиначи побијану пресуду у погледу правне оцене дела и одлуке о казни, тако што ће радње окривљеног Д.П.1 и старијих малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., за које су оглашени кривим првостепеном пресудом, правно оценити као продужено кривично дело силовање из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 и 61 КЗ и изрећи окривљеном Д.П.1 казну затвора у дужем временском трајању, а старијим малолетницима сада пунолетним Б.П. и К.Р. казне малолетничког затвора у дужем временском трајању;
- заједничку жалбу окривљени Д.П.1 и његов бранилац адвокат З.Ђ. из У., са свих законских разлога, с предлогом да другостепени суд уважавањем жалбе укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или преиначи у смислу навода жалбе и окривљеног Д.П.1 ослободи од оптужбе или му изрекне блажу казну. У жалби је стављен захтев да окривљени и његов бранилац буду обавештени о седници већа другостепеног суда ради присуства истој;
- бранилац старијег малолетника, сада пунолетног Б.П., адвокат Д.П. из У., због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, с предлогом да другостепени суд уважавањем жалбе укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или преиначи у смислу жалбених навода и предлога. У жалби је стављен захтев да сада пунолетни Б.П. и његов бранилац буду обавештени о седници већа другостепеног суда ради присуства истој;
- бранилац старијег малолетника, сада пунолетног К.Р., адвокат З.С.М. из И., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, с предлогом да другостепени суд уважавањем жалбе укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или преиначи у смислу навода жалбе. У жалби је стављен захтев да малолетни сада пунолетни К.Р. и његов бранилац буду обавештени о седници већа другостепеног суда ради присуства истој.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, својим поднеском Ктж.467/10 од 13.01.2010. године, ставио је предлог да Апелациони суд као другостепени суд, уважавањем жалбе Окружног јавног тужиоца у Ужицу преиначи првостепену пресуду у погледу правне оцене дела и одлуке о казни, тако што ће радње окривљеног Д.П.1 и малолетника П.Б. и К.Р. правно квалификовати као продужено кривично дело силовање из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 и 61 КЗ и окривљеном Д.П.1 изрећи казну затвора у дужем временском трајању, а малолетницима Б.П. и К.Р. казне малолетничког затвора у дужем временском трајању.
Апелациони суд је одржао седницу већа, у присуству сада пунолетног К.Р. и његовог браниоца адвоката З.С.М., браниоца окривљеног Д.П.1 по заменичком пуномоћју адвоката Д.Ђ. из У., а у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца, браниоца малолетника сада пунолетног Б.П., адвоката Д.П.2, окривљеног Д.П.1 који је по изјави његовог браниоца обавештен о седници већа, а да истој неће присуствовати, па пошто је у свему поступљено у смислу одредбе члана 375 ЗКП, Апелациони суд је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 380 ЗКП, па је, по оцени навода и предлога жалби, објашњења датих у седници већа, као и предлога Апелационог јавног тужиоца, датог у напред цитираном поднеску, нашао:
Жалбе су неосноване.
Првостепена пресуда и поступак који је претходио њеном доношењу, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на штету окривљеног Д.П.1 и малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., на које повреде Апелациони суд, као другостепени суд, поводом жалбе пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП, а на основу правилне и потпуне оцене изведених доказа, првостепени суд је потпуно и правилно утврдио чињенично стање. На основу овога правилно је нашао да у радњама окривљеног Д.П.1 и старијих малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., стоје сва законска обележја кривичног дела силовање из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 33 КЗ.
Стога се неосновано заједничком жалбом окривљеног Д.П.1 и његовог браниоца З.Ђ. и жалбом браниоца малолетног сада пунолетног К.Р., указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, пошто Апелациони суд налази да пресуда није донета уз наведену повреду поступка. Наиме, противно наводима у жалбама, пресуда је јасна и разумљива, садржи разлоге о одлучним чињеницама из којих се поуздано закључује како су окривљени Д.П.1 и малолетници сада пунолетни Б.П. и К.Р., извршили предметно кривично дело и које све радње сваки од њих предузео ради извршења истог. Такође, из наведених разлога се види који докази потврђују одлучне чињенице о извршењу кривичног дела и како је првостепени суд ценио изведене доказе, а што је све у складу са садржином доказа, на којима се заснивају утврђења првостепеног суда, а сасвим је друго питање да ли су ове чињенице правилно утврђене, то је сада већ питање чињеничног стања, а не овог жалбеног основа.
Тачно је што се истиче у заједничкој жалби окривљеног Д.П.1 и његовог браниоца и у жалбама бранилаца старијих малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., да постоје извесне противречности у исказима оштећене малолетне А.М. и сведока Ж.Р. и у самим тим исказима, те да првостепени суд исказ овог сведока тако ценио па да није прихватио одбране окривљеног Д.П.1 и старијих малолетника. Међутим, овакав став првостепеног суда је детаљно образложен и несагласност и недоследност у казивањима наведених сведока у погледу контакта мобилним телефоном за време самог критичног догађаја и разговора о критичном догађају касније пре пријављивања истог, начина пријављивања и недоследности оштећене у својим исказима датим у току целокупног кривичног поступка, око начина како се одиграо критични догађај, нису од таквог значаја нити су уопште имале утицаја на закључивање суда о битним чињеницама важним за извршење извршилаца инкриминација из изреке првостепене пресуде, да би се тај пропуст првостепене пресуде подвео под такву битну повреду одредаба кривичног поступка, због које би пресуду требало укинути, како се то неосновано инсистира жалбама.
Наводи жалбе браниоца старијег малолетника сада пунолетног К.Р., да је критични догађај пре почетка кривичног поступка објављен у медијима и свим средствима информисања и тако извршен притисак на првостепени суд, сведоке и вештаке, да у овом предмету пристрасно поступају, по оцени Апелационог суда су неосновани, јер је првостепени суд побијану пресуду донео на основу доказа изведеним на главном претресу у смислу одредбе члана 352 ЗКП и исту засновао на доказима на којима се пресуда може заснивати, па објављивање догађаја у средствима информисања не представља ниједну повреду поступка учињеног од стране првостепеног суда.
Наиме, по садржини жалби, осим напред истакнутих у основи се побија утврђено чињенично стање и тврди да окривљени Д.П.1 и малолетници сада пунолетни Б.П. и К.Р., нису извршили кривично дело у питању, да је то утврђено погрешном оценом изведених доказа, који нису на прави и ваљани начин цењени, али то не представља по налажењу Апелационог суда битне поведе одредаба кривичног поступка.
Према томе, поступајући на описани начин првостепени суд није учинио битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП.
Жалбама се неосновано побија првостепена пресуда, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Првостепени суд је правилно оценио изведене доказе и одбране окривљеног Д.П.1 и малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., па је у складу са одредбом члана 352 став 1 и 2 ЗКП, пресуду засновао на чињеницама и доказима који су изведени на главном претресу и у томе правилно и потпуно утврдио да су окривљени Д.П.1 и старији малолетници Б.П. и К.Р., као саизвршиоци учинили кривично дело за које су оглашени првостепеном пресудом, а на начин утврђен изреком првостепене пресуде, дајући за своје утврђење одговарајуће разлоге у побијаној пресуди, које прихвата у свему и овај суд као правилне и на исту упућују.
Основно питање које се поставља у вези овог жалбеног основа представља побијање правилности и потпуности чињеничног стања, за решавање ове кривично правне ствари, а наиме, доследно тези у току трајања овог кривичног поступка, одбрана и сада у жалбама тврди и представља да окривљени Д.П.1 и старији малолетници сада пунолетни Б.П. и К.Р. нису извршили кривично дело у питању и да је управо то погрешно утврђено погрешном оценом изведених доказа, а да је истинита одбрана окривљеног и старијих малолетника да су обљубу над малолетном А.М. извршили уз њени пристанак и уз услов да се чин обљубе не снима мобилним телефонима и не показује другима а да на тако стање ствари указују чињенице да одећа на оштећеној није била ни прљава ни поцепана да није било повреде код оштећене у пределу полног органа, начин на који је пријављен критични догађај, околности под којима је оштећена сама ушла након 10-так минута за малолетником сада пунолетним Б.П. у подрумске просторије куће у изградњи у центру града, као и њен ранији живот и чињеница да је пре критичног догађаја са малолетником сада пунолетним Б.П. добровољно ступала у полне односе у више наврата.
Из исказа оштећене А.М. и одбрана окривљеног Д.П.1, старијих малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., несумњиво је утврђено да су окривљени и старији малолетници знали да је оштећена малолетна, колико година има и да је млађа од њих и да су над њом извршили обљубу, тако што је то прво на месту и у време наведено у изреци побијене пресуде, учинио старији малолетник Б.П. а затим окривљени Д.П.1, па старији малолетни К.Р. и да су обљубу над малолетном поновили вршећи исту наизменично.
Жалбама се оспорава чињенично утврђење првостепеног суда, да је обљуба над малолетном оштећеном А.М. извршена употребом силе од стране извршилаца обљубе и тврди да је обљуба извршена уз добровољан пристанак оштећене.
Ценећи изведене доказе, а посебно исказ оштећене А.М., првостепени суд је правилно утврдио, да су окривљени Д.П.1 и старији малолетници сада пунолетни Б.П. и К.Р. извршили кривично дело силовање из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 у вези члана 33 КЗ, на начин утврђен изреком првостепене пресуде.
Да је од стране окривљеног Д.П.1 и старијих малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., обљуба над малолетном извршена мимо њене воље и уз примену принуде употребом силе од стране старијег малолетника Б.П., произилази не само из исказа оштећене, већ и других доказа, казивања сведока Ж.Р. и С.М., лекарског уверења Дома здравља у И., налаза и мишљења вештака и оцене одбрана окривљеног и старијих малолетника, а о томе је првостепени суд у образложењу побијане пресуде дао довољне и потпуне разлоге које у свему као ваљане прихвата и Апелациони суд.
По оцени Апелационог суда, правилно је закључивање првостепеног суда, да за постојање саизвршилаштва у извршењу кривичног дела није нужно постојање претходног договора, а о том је првостепени суд дао у образложењу пресуде потпуне и правилне разлоге.
У образложењу побијане пресуде, првостепени суд је дао потпуне и јасне разлоге о томе да је обљуба над малолетном извршена употребом принуде од стране старијег малолетника, сада пунолетног Б.П. и да су се окривљени Д.П.1 и старији малолетник сада пунолетни К.Р., који су све време присутни са употребом принуде према оштећеној сагласили, као и о томе да је принудом и то употребом физичке снаге од стране старијег малолетника, сада пунолетног Б.П., уз помоћ једног од друге двојице присутних савладан отпор оштећене и скинуте јој принудно панталоне и гаћице и да је отпор оштећене с обзиром на њене могућности и околности био озбиљан и сталан током свих обљуба, чиме је оштећена поред речима исказане несагласности за добровољни пристанак на обљубу и пружањем сталног и озбиљног отпора и уз плакање се противила обљуби.
По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно утврдио све кривичноправно одлучне чињенице, како оне које се тичу објективних обележја кривичног дела у питању, тако и чињенице и околности које се тичу кривице оптуженог Д.П.1 и старијих малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., према учињеном делу, дајући о истој у образложењу побијане пресуде исцрпне, јасне и аргументоване разлоге које као правилне прихвата и овај суд.
Жалбеним наводима да је оштећена малолетна пре критичног догађаја била у сексуалној вези са старијим малолетником сада пунолетним Б.П. и указивање на ранији живот оштећене, по оцени овог суда, не доводи се у сумњу правилност чињеничних закључака првостепеног суда. Ово стога, што је првостепени суд напред наведено имао у виду приликом свеобухватне и брижљиве оцене исказа оштећене датог у својству сведока, а по мишљењу Апелационог суда, раније љубавне везе које су обухватале и сексуалне односе, а до прекида те везе је дошло што је у конкретном и случај, као и ранији живот оштећене, не доводе у сумњу правилност закључивања првостепеног суда, јер ове чињенице су ирелевантне за постојање кривичног дела силовање, у случају кад је извршена обљуба или с њом изједначен чин, а употребом претње или принудом и без пристанка оштећене.
Правилно је по оцени Апелационог суда, првостепени суд утврдио да су окривљени Д.П.1 и старији малолетници сада пунолетни Б.П. и К.Р., сваки у стању не битно смањене урачунљивости, са директним умишљајем извршили кривично дело у питању јер су знали да је оштећена малолетна и били свесни да употребом принуде савлађују отпор малолетне која не пристаје да с њима има добровољне полне односе, па су то и хтели, а између радњи које су предузели и наступиле последице постоји узрочна веза и критичном приликом су поступали са јединством умишљаја и сваки од њих је предузео радњу извршења кривичног дела, а окривљени Д.П.1 и старији малолетник сада пунолетни К.Р. су се сагласили са употребом принуде према малолетној ради савлађивања њеног отпора од стране старијег малолетника сада пунолетног Б.П., те су поступали као саизвршиоци у смислу члана 33 КЗ.
На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон, налазећи да у радњама окривљеног Д.П.1 и старијег малолетника, сада пунолетног Б.П. и К.Р. се стичу сва како субјективна тако и објективна законска обележја кривичног дела силовање из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 у вези члана 33 Кривичног закона.
У конкретном случају кривично дело силовање из члана 178 став 1 КЗ, је извршено над малолетним лицем, од стране више лица и на нарочито понижавајући начин, па кад су се стекле две или више квалификаторне околности из става 3 члана 178 КЗ, онда се радње извршилаца по налажењу Апелационог суда правно квалификују као једно кривично дело силовања из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 КЗ, како је то правилно нашао и првостепени суд, а остале квалификаторне околности се узимају као отежавајуће околности приликом одмеравања кривичне санкције.
Неосновано се жалбом Окружног јавног тужиоца, по оцени Апелационог суда, побија првостепена пресуда у погледу правне оцене дела.
Навод жалбе Окружног јавног тужиоца да је првостепени суд повредио кривични закон, када радње извршилаца није правно квалификовао као продужено кривично дело силовање из члана 178 став 3 у вези са ставом 1 у вези са чланом 61 КЗ, по оцени Апелационог суда је неоснован.
У члану 61 КЗ, предвиђено је да продужено кривично дело чине више истих или истоврсних кривичних дела учињених у временској повезаности од стране истог учиниоца, која представљају целину због постојања најмање две од следећих околности: истоветност оштећеног, истоврсности предмета дела, коришћење исте ситуације или истог трајног односа, или иста места или простора извршења дела или јединственог умишљаја учиниоца, док је ставом 2 истог члана предвиђено да кривично дело уперено против личности могу чинити продужено кривично дело само ако су учињена према истом лицу.
По налажењу Апелационог суда, продужено кривично дело силовање из члана 178 КЗ, постоји ако исти учинилац према истој оштећеној, уз испуњење и осталих услова из члана 61 КЗ, изврши најмање две радње силовања (на било који од наведених начина описаних у ставу 1 из члана 178 КЗ) у посебном временски одвојеним ситуацијама од стране истог учиниоца према истој оштећеној. У конкретном случају вршење обљуба од стране извршиоца у два наврата у истом временском и кривично правном догађају наизменично не представља посебне временске ситуације, па се стога ради о једном кривичном делу, а не о продуженом кривичном делу како се то неосновано указује жалбом Окружног јавног тужиоца.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, а поводом жалби Окружног јавног тужиоца, заједничке жалбе окривљеног Д.П.1 и његовог браниоца, бранилаца старијих малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., Апелациони суд налази да су жалбе и у овом делу неосноване.
По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд утврдио и оценио обележја личности млађег пунолетног лица окривљеног Д.П.1 и правилно нашао да се у односу на овог окривљеног сврха кривичних санкција не би могла остварити изрицањем васпитних мера, а за овакву своју одлуку првњостепени суд је након обављене опсервације личности овог извршиоца, дао јасне, потпуне и правилне разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд.
Када су у питању старији малолетници сада пунолетни Б.П. и К.Р., првостепени суд је правилно оценио скуп свих субјективних околности које карактеришу личност ових старијих малолетника и њихов однос према извршеном делу (упорност у извршењу дела, да је њихова урачунљивост била смањена али не битно, групно деловање и извршење дела према малолетном лицу и на нарочито понижавајући начин) и правилно нашао да су кривично дело у питању извршили са високим степеном кривице, и правилно применом члана 9 став 3, 28 и 78, Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица, нашао да је оправдано изрицање казне малолетничког затвора.
Приликом изрицања кривичне санкције окривљеном Д.П.1, првостепени суд је имао у виду све околности прописане одредбом члана 54 КЗ, тако да је правилно на страни овог окривљеног као олакшавајуће околности узео његово старосно доба, да је у време извршења дела имао 18 година и 3 дана, његов ранији живот, личне и породичне прилике, те дајући правилан значај утврђеним олакшавајућим околностима правилно поступио када је исте оценио као нарочито олакшавајуће околности и применом одредбе члана 56 тачка 3 у вези са чланом 57 став 1 тачка 2 КЗ ублажио казну по висини и изрекао казну затвора испод законом прописаног минимума за дело у питању. При одмеравању дужине трајања казне затвора, првостепени суд је код овог окривљеног имао у виду као отежавајуће околности наступања више квалификаторних околности за дело у питању од потребних, па с обзиром и на околност под којима је дело извршено правилно окривљеном Д.П.1 за извршено кривично дело за које је оглашен првостепеном пресудом изрекао казну затвора у трајању од једне године и шест месеци. По налажењу Апелационог суда овако изречена казна затвора по врсти и висини је сразмерна тежини учињеног кривично дела и степену кривице окривљеног и нужна и довољна мера, како за остварење опште сврхе кривичних санкција предвиђене чланом 4 став 2 КЗ, тако и посебне сврхе кажњавања предвиђене чланом 42 КЗ.
По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд утврдио и оценио све околности које су од значаја за одмеравање казне малолетничког затвора старијим малолетницима сада пунолетним Б.П. и К.Р. и на основу члана 30 став 3 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица, пошто суд није везан за најмању меру прописане казне, правилно нашао да се овако изречене казне малолетничког затвора показују као довољне и нужне да се оствари утицај на старије малолетнике да убудуће не врше иста и слична кривична дела.
Будући да се жалбама Окружног јавног тужиоца, заједничком жалбом окривљеног Д.П.1 и његовог браниоца и жалбама бранилаца старијих малолетника сада пунолетних Б.П. и К.Р., не истичу нове околности које првостепени суд није имао у виду приликом изрицања казни, а које би биле од значаја за изрицање блаже или строжије санкције то је Апелациони суд жалбе у овом делу оценио неоснованим.
По оцени Апелационог суда, правилно је првостепени суд применом члана 63 став 1 КЗ, у изречене казне урачунао време проведено у притвору.
Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Председник већа-судија,
Љубинко Ћетеновић с.р.