Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-19 Кривична дела против имовине » - тешка крађа (члан 204) » КЖ 1 274-14 тешка крађа
КЖ 1 274-14 тешка крађа
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
КЖ1 бр.274/14
03.04.2014. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Весне Димитријевић, председника већа, Есада Вељовића и Татјане Мишић, чланова већа, са записничарем Данијелом Јаковљевић, у кривичном предмету окривљеног Д.А., због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. Кривичног законика, одлучујући о жалбама Основног јавног тужиоца у Јагодини и браниоца окривљеног, Н.С., адвоката из Ј., изјављеним против пресуде Основног суда у Јагодини 3К.бр.691/12 од 24.09.2013. године, у седници већа одржаној дана 03.04.2014. године, једногласно је донео
П Р Е С УД У
ОДБИЈАЈУ СЕ, као неосноване, жалбе Основног јавног тужиоца у Јагодини и браниоца окривљеног Д.А., а пресуда Основног суда у Јагодини 3К.бр.691/12 од 24.09.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Јагодини 3К.бр.691/12 од 24.09.2013. године, окривљени Д.А. оглашен је кривим због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. Кривичног законика (КЗ), за које дело му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и истовремено одређено да се казна неће извршити уколико окривљени за време од 3 (три) године по правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело.
Окривљени је обавезан да суду плати на име паушала износ од 2.000,00 динара и на име трошкова кривичног поступка износ од 6.336,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Истом пресудом, на основу члана 206. ЗКП, оштећени Б.М. из К. је упућен на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева.
Против наведене пресуде жалбе су изјавили:
- Основни јавни тужилац у Јагодини (јавни тужилац), због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу преиначи побијану пресуду и окривљеном изрекне безусловну казну затвора у границама законског минимума и законског максимума предвиђеним за предметно кривично дело, и
- бранилац окривљеног, Н.С., адвокат из Јагодине, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права, одлуке о казни и одлуке о трошковима поступка, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу укине побијану пресуду и предмет врати на поновни поступак и одлуку или пак да исту преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за наведено кривично дело. Предложио је да он и окривљени буду обавештени о седници већа.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, у свом поднеску КТЖ-233/14 од 13.02.2014. године, предложио је да Апелациони суд у Крагујевцу усвоји као основану жалбу Основног јавног тужиоца у Јагодини и преиначи побијану пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окривљеног осудити на казну затвора, а одбије као неосновану жалбу браниоца.
Апелациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 511. Законика о кривичном поступку (ЗКП), о којој није обавестио окривљеног и његовог браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било корисно за разјашњење ове кривично-правне ствари, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, па је, након што је у смислу члана 451. став 1. ЗКП првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, по оцени жалбених навода и предлога применом одредбе члана 604. ЗКП, нашао:
Жалбе су неосноване.
Неосновано је и указивање браниоца окривљеног да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП, јер Апелациони суд налази да је изрека првостепене пресуде разумљива, и да није противречна сама себи, а у образложењу пресуде о свим чињеницама које су предмет доказивања, а односе се на постојање кривичног дела из члана 204. став 1. тачка 1. КЗ, и кривице окривљеног, наведени су довољни, јасни, међусобно и са изреком пресуде непротивречни разлози.
Главни претрес у овој кривично-правној ствари одржан је и завршен према одредбама ЗКП ("Службени лист СРЈ", бр.70/01 и 68/02 и "Службени гласник РС", бр.58/04 - др. закон), који је важио до 30.09.2013. године, дакле пре почетка примене ЗКП („Службени Гласник РС“ бр.72/11, бр.101/11,121/12,32/13 и 45/13) односно пре 01.10.2013. године, па су наводи жалбе браниоца окривљеног да је првостепени суд главни претрес одржао без браниоца чије је присуство на главном претресу обавезно јер је по одредбама новог ЗКП окривљени морао имати браниоца ако се поступак води за дело за које је прописана казна затвора од осам година, и да је тиме учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 5. ЗКП, оцењени неоснованим. Законитост предузетих радњи пре почетка примене новог ЗКП свакако се оцењује по одредбама ЗКП који је важио у време њиховог предузимања.
По оцени Апелационог суда, проваљивање затвореног простора, са циљем да се одузимањем и присвајањем туђе покретне ствари, себи ли другом прибави противправна имовинска корист, као битно обележје кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. КЗ, представља и отварање затвореног простора оригиналним кључем до кога је окривљени неовлашћено дошао, у ситуацији када је оштећени овај кључ оставио на месту на ком је окривљени знао да се оригинални кључ од улазних врата гараже налази, (али није био овлашћен да тим кључем гаражу отвора) па је указивање браниоца окривљног (да наводи у изреци првостепене пресуде "да је окривљени провалио улазна врата шупе, власништво оштећеног, на тај начин што је оригиналним кључем од улазних врата шупе, отворио улазна врта, ушао у објекат"...", чине исту неразумљивом, и да је с тим у вези првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП) оцењено као неосновано.
Првостепени суд је, остајући у оквиру оптужења из оптужног акта, правилно чињенични опис предметног кривичног дела (као у изреци) уподобио утврђеном чињеничном стању, (што је иначе у корист окривљеног јер није оглашен кривим за одузимање свих врста и количина туђих покретних ствари за које је оптужен) па су наводи жалбе браниоца да суд није имао овлашћења да, изостављањем из оптужног акта дела који се односи на одузимање и присвајање 50 литара нафте из резервора камиона власништво оштећеног, уређује оптужницу, оцењени неоснованим, а истицање, да је с тим у вези првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8. ЗКП (пресудом није потпуно решен предмет оптужбе), неразумљиво.
Жалбом браниоца окривљеног се, побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези због погрешне примене кривичног закона, оспорава оцена изведених доказа, посебно исказа сведока Ж.Ј., те закључак првостепеног суда да је окривљени извршио предметно кривично дело, наводећи даље, да је првостепени суд, без разлога одбио предлог окривљеног да на околности да ли је окривљени критичне ноћи напуштао кућу или не, саслуша његову супругу, мајку и сестру.
Међутим, супротно изнетим наводима жалбе, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилном оценом свих доказа изведених током поступка, појединачно и у међусобној повезаности, као и одбране окривљеног, правилно и потпуно утврдио чињенично стање, правилно закључујући да је окривљени у време, на месту и на начин описан у изреци побијане пресуде, проваљивањем затвореног простора-шупе оштећеног одузео туђу покретну ствар (моторну тестеру марке "Хускварна", са осталим подацима као у изреци), у намери прибављања противправне имовинске користи, а за своје чињенично утврђење у образложењу ожалбене пресуде, дао уверљиве и јасне разлоге, које прихвата и овај суд.
Наиме, првостепени суд је, довођењем у међусобну везу исказа оштећеног Б.М. и исказа сведока Ж.Ј., детаљно изнетим у образложењу побијане пресуде, којима је правилно поклонио веру, те налаза и мишљења вештака у погледу вредности одузете моторне тестере и одбране окривљеног (да није извршио кривично дело које му је стављено на терет што је оцењено као срачунато на избегавање кривице), правилно утврдио да је окривљени Д.А., извршио кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. КЗ.
Наводима у изреци да се критични догађај десио 14/15.03.2012. године, што подразумева да је кривично дело извршено у ноћи између 14/15. 03.2012. године, сасвим је јасно одређено време извршења предметног кривичног дела, па су жалбени наводи браниоца, из којих произилази да првостепени суд није правилно утврдио време извршења дела, оцењени неоснованим.
Такође, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно поступио када је одбио предлог окривљеног да у својству сведока саслуша његову мајку Г.А., супругу А.С. и сестру Д.А., и о одбијању истог, будући да је чињенично стање у довољној мери расветљено и несумњиво утврђено, у ставу петом на страни трећој побијане пресуде, дао јасне, уверљиве и за овај суд прихватљиве разлоге, па су супротни жалбени наводи браниоца, неосновани.
Апелациони суд је ценио и остале жалбене наводе, па је налазећи да нису могли бити од утицаја на другачији исход кривичног поступка, исте оценио неоснованим.
Према томе првостепени суд је чињенично стање описано у изреци побијане пресуде, потпуно и правилно утврдио и на тако утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон, када је нашао да се у радњама окривљеног, стичу сва битна обележја кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. КЗ, те су стога жалбени наводи браниоца окривљеног којима се указује на повреду кривичног закона, оцењени као неосновани.
Првостепени суд је правилно ценио све околности у смислу одредбе члана 54. Кривичног законика, које утичу да казна буде мања или већа, па је као олакшавајуће околности на страни окривљеног ценио коректно држање пред судом, да је отац троје малолетне деце и ранију неосуђиваност, док отежавајућих околности није било. Сходно томе, правилно је првостепени суд, доводећи у везу све утврђене олакшавајуће и отежавајуће околности окривљеном А. изрекао условну осуду (упозорење уз претњу казне) тако што му је за предметно кривично дело утврдио казну затвора у трајању од једне године са временом проверавања од три године, посебно узевши у обзир личност окривљеног, његов ранији живот (неосуђиваност), степен кривице окривљеног и друге околности под којима је дело учињено, што је нужно за остваривање сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2. КЗ) и сврхе условне осуде (члан 64. став 2.КЗ).
Стога су наводи жалбе јавног тужиоца да се изреченом условном осудом неће остварити сврха кажњавања и предлог да се окривљеном изрекне безусловна казна затвора, као и предлог браниоца окривљеног да се окривљени ослободи од оптужбе, оцењени неоснованим.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о трошковима кривичног поступка, Апелациони суд налази да је иста донета у свему у складу са одредбама члана 193. и члана 196. старог ЗКП, са довољним и прихватљивим разлозима изнетим у образложењу побијане пресуде, па су жалбени наводи браниоца окривљеног, по овом основу, такође оцењени неоснованим.
Са наведених разлога, а на основу члана 457. ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Записничар, Председник већа-судија,
Данијела Јаковљевић,с.р. Весна Димитријевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Весна Алексић