Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ- 21 Кривична дела против здравља људи » - дрога » Кж 1 284.10 кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 3 КЗ
Кж 1 284.10 кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 3 КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број:Кж.1-284/10
Дана: 05.02.2010. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Милунке Цветковић, председника већа, Љубинка Ћетеновића и Ружица Ђурђевић, чланова већа, са судијским помоћником Иваном Пламенац, записничарем, у кривичном предмету осуђеног Ф.Г., из А., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 3 Кривичног законика /КЗ/, одлучујући о жалби браниоца осуђеног Ф.Г., адвоката В.Ђ.Б. из Б., изјављеној против пресуде Окружног суда у Крагујевцу, Кв.255/09 од 11.09.2009. године, у седници већа, одржаној у смислу чл. 374 ст. 2 и 375 ст. 1 ЗКП, у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца осуђеног адвоката В.Ђ.Б., дана 5.02.2010.године, је донео
Р Е Ш Е Њ Е
УВАЖАВАЊЕМ жалбе браниоца осуђеног Ф.Г., а и по службеној дужности УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Крагујевцу Кв. 255/09 од 11.09.2009. године, и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом, веће из чл. 24 ст. 6 ЗКП, Окружног суда у Крагујевцу, је утврдило да је осуђени Ф.Г., држављанин РС, са ближим подацима као у изреци побијане пресуде, пресудом Вишег суда у Бјелом Пољу К.74/07 од 17.08.2007. године, оглашен кривим, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 300 ст. 2 Кривичног законика Црне Горе, а за радњу ближе описану у изреци пресуде и осуђен на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, па му Окружни суд у Крагујевцу, применом чл. 61 ст. 2 и 4 Закона о међународно правној помоћи у кривичним стварима, узимајући као утврђено чињенично стање онако како је прописано у правноснажној пресуди Вишег суда у Бјелом Пољу К.74/07 од 17.08.2007. године, које радње представљају радњу прописану у чл. 300 ст. 2 КЗ Црне Горе, квалификује као кривично дело из чл. 246 ст. 3 КЗ, за које дело је прописано и домаћим закоником и осуђеном Ф.Г., изрекао казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, коју да издржи по правноснажности пресуде.
Против наведене пресуде, жалбу је благовремено изјавио бранилац осуђеног Ф.Г., због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјланог права и одлуке о казни, са предлогом да се уважи жалба и побијана пресуда преиначи и одбије замолница државе молиље за признавање извршења стране кривичне пресуде или првостепена пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање. Уз жалбу је стављен захтев да осуђен и његов бранилац буду обавештени о седници већа другостепеног суда.
Апелациони јавни тужилац, својим поднеском Ктж. 114/10 од 13.01.2010. године, је предложио да се одбије као неоснована жалба браниоца осуђеног Ф.Г., а првостепена пресуда потврди.
Апелациони суд је одржао седницу већа, у смислу чл. 375 ЗКП, у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца и браниоца осуђеног Ф.Г., на којој је испитао списе предмета са побијаном пресудом у смислу чл. 380 ЗКП, па је по оцени жалбених навода и предлога, предлога Апелационог јавног тужиоца, датом у напред цитираном писменом поднеску и објашњења осуђеног Ф.Г., датих на седници већа, нашао:
- да жалба браниоца осуђеног Ф.Г., је основана
- да побијана пресуда и поступак који је претходио њеном доношењу садрже битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст.1 тачка 11 ЗКП и повреду кривичног закона на штету осуђеног, на које повреде у смислу чл. 380 ст. 1 тачка 1 и 2 ЗКП, Апелациони суд као другостепени, увек пази по службеној дужности, а што се основано указује и жалбом браниоца осуђеног Ф.Г.
Битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тачка 11 ЗКП, по налажењу Апелационог суда, првостепени суд је учинио на тај начин, јер је изрека пресуде неразумњива.
Одредбом чл. 62 ст. 2 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима („Службени гласник“ РС бр. 20 од 19.03.2009. године), је прописано да, ако се усвоји захтев о признавању стране кривичне пресуде, да ће се у изреку пресуде унети одлука о усвајању замолнице и потпуна изрека стране кривичне пресуде, што је првостепени суд у побијаној пресуди пропустио да учини. У изреци побијане пресуде нема одлуке о усвајању замолнице, а изрека стране пресуде није у целини унета у изреку побијане пресуде, јер нема дела из изреке стране пресуде, о урачунавању притвора, што садржи пресуда стране државе, а што изреку побијане пресуде чини неразумњивом.
Побијана пресуда је донета 11.09.2009. године и радње из изреке пресуде стране државе су по домаћем законодавству правно оцењене, као кривично дело, неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 3 КЗ.
На дан доношења побијане одлуке, 11.09.2009. године, ступио је на снагу Закон о изменама и допунама кривичног законика („Службени гласник“ РС бр. 72/09 од 3.09.2009. године) и чланом 95 цитираног закона, предвиђено је да се из назива кривичног дела прописаног одредбом чл. 246 КЗ неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојих дрога, брише реч „држање“, па је на тај начин престало да постоји неовлашћено држање опојних дрога, као посебан облик овог кривичног дела до тада прописаног одредбом чл. 246 ст. 3 КЗ.
Одредбом чл. 5 Кривичног законика, која је важила и у време доношења побијане пресуде, прописано је да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, ако је после извршења кривичног дела закон измењен, једном или више пута, примениће се закон који је најблажи за учиниоца.
У поступку признавања извршења пресуде стране државе, првостепени суд је био дужан да примени закон који је повољнији за осуђеног, па је применом одредбе чл. 246 ст.3 КЗ, која је декриминализована, повређен закон на штету осуђеног.
Стога је непоходно, да у поновном поступку, првостепени суд отклони повреде поступка, на које је указано и оцени узимајући чињенично стање утврђено у изреци пресуде стране државе да ли те радње представљају обележја неког и којег кривичног дела, предвиђеног домаћим законодавством и одлучи да ли ће усвојити замолницу стране државе, а за своју одлуку ће дати јасне и аргументоване разлоге, имајући у виду и остале наводе жалбе браниоца осуђеног Ф.Г.
Са изнетих разлога, на основу чл. 389 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у решењу.
Председник ваћа- судија,
Милунка Цветковић