Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-34 Кривична дела из споредног законодавства » Кж 1 2903.11 недозвољено складиштење робе из члана 176а ст.1 Закона о пореском предмету
Кж 1 2903.11 недозвољено складиштење робе из члана 176а ст.1 Закона о пореском предмету
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1.2903/11
Дана 23.08.2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Милевке Миленковић, председника већа, Бранислава Станића и Радомана Спарића, чланова већа, са записничарем Драганом Нићифоровић, у кривичном предмету окр. А.Ч. из Г., због кривичног дела недозвољено складиштење робе из чл. 176а ст.1 Закона о пореском поступку и пореској администрацији, одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Крушевцу Кт. бр.694/10 од 18.08.2010. године, изјављеној против пресуде Основног суда у Крушевцу 1К.бр.1189/10 од 16.06.2010. године, у седници већа одржаној дана 23. августа 2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Уважавањем жалбе Основног јавног тужиоца у Крушевцу УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Крушевцу 1К. бр.1189/10 од 16.06.2010. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Наведеном пресудом Основног суда у Крушевцу окривљени А.Ч. је на основу чл. 355 тач.1 ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољено складиштење робе из чл. 176а ст.1 Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
Истом пресудом је одлучено да се одузетих 96 флаша алкохолног пића – текила имају вратити окривљеном, те да трошкови кривичног поступка падају на терет суда.
Против цитиране пресуде жалбу је изјавио Основни јавни тужилац у Крушевцу због свих законом предвиђених основа са предлогом да другостепени суд укине првостепену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да исту преиначи тако што ће окривљеног огласити кривим и изрећи му казну по закону.
Бранилац окривљеног А.Ч., адвокат Б.У. из К. је поднео одговор на жалбу јавног тужиоца са предлогом да другостепени суд жалбу Основног јавног тужиоца одбије као неосновану.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу је поднеском Ктж-2664/11 од 28.07.2011. године предложио да Апелациони суд уважи жалбу Основног јавног тужиоца из Крушевца и преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљеног огласити кривим за кривично дело недозвољено складиштење робе из чл.176а ст.1 Закона о пореском поступку и пореској администрацији и осудити га по закону уз изрицање мере безбедности одузимања 96 боца алкохолног пића текила „SAVOY“ сходно чл.87 КЗ у вези чл.176а ст.4 Закона о пореском поступку и пореској администрацији или пак да исту укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење и одлуку.
Апелациони суд је одржао седници већа у смислу одредбе чл. 376 ЗКП, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу чл. 380 ЗКП, па је по оцени навода у изјављеној жалби, одговору на жалбу и писаном предлогу Апелационог јавног тужиоца нашао:
Жалба је основана.
Побијана пресуда донета је уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, која се огледа у томе да пресуда нема разлога о одлучним чињеницама, а дати разлози су потпуно нејасни и противречни, нашта се основано указује жалбом јавног тужиоца.
Наиме, окривљеном је стављено на терет да је током маја месеца 2009. године у својој породичној кући у селу Г. складиштио алкохолно пиће страног порекла без одговарајуће акцизне маркице у просторији која није регистрована за ту намену. Окривљени се бранио да није набавио поменуто алкохолно пиће нити је превезао својим путничким возилом и нудио власницима локалних кафића већ да је пиће власништво М.Л. који је то оставио код њега када је пошао на Косово, што је сведок М.Л. негирао, чијем исказу првостепени суд није поверовао, а такође није прихватио као истиниту и недвосмислену одбрану окривљеног у делу његовог исказа када говори када је роба дошла до њега, тј. да је исту до њега допремио Л. када је пошао за Косово, будући да на главном претресу није био уверљив, „а треба напоменути да је и сам окривљени изјавио на главном претресу да је приликом саслушања код полиције дао сасвим другачију изјаву“. Даље, првостепени суд закључује да не постоји ниједан меродаван и релевантан доказ који потврђује да је окривљени лично нелегално набавио наведену количину алкохолног пића текиле, како то стоји у оптужном предлогу, нити било какав доказ да је окривљени нудио то пиће на продају власницима кафића на територији општине Брус или шире, налазећи да из чињеничног описа у самом оптужном предлогу не постоје елементи кривичног дела које је окривљеном стављено на терет, нити елементи неког другог кривичног дела које се гони по службеној дужности.
Основано се жалбом јавног тужиоца указује да су дати разлози о одлучним чињеницама потпуно нејасни и међусобно противречни, тако да се не може ни испитати правилност и потпуност чињеничног стања, јер је остало нејасно шта је првостепени суд утврдио, да ли је алкохолно пиће без одговарајуће акцизне маркице, које је несумњиво пронађено и складиштено у просторији која није регистрована за ту намену у породичној кући у селу Г., власништво окривљеног или трећег лица.
Одредбом чл. 176 а ст. 1 Закона о пореском поступку и пореској администрацији је прописано да ко складишти робу на коју се плаћа порез у просторији која није регистрована за ту намену, или ко дозволи да се у његовој просторији складишти роба а просторија није за то регистрована, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. Одредбом ст. 2 наведеног члана је прописано да ће се казном из ст. 1 овог члана казнити ко у регистрованој просторији за складиштење робе ускладишти робу на коју се плаћа порез, за коју не постоји прописана документација о пореклу робе и плаћеном порезу, а ст. 3 наведене одредбе је прописано да за кривично дело из ст. 1 и 2. овог члана, одговорном лицу у правном лицу и предузетнику изриче се мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности у трајању од једне до пет година.
Дакле, правилним тумачењем наведене законске одредбе произилази да извршилац кривичног дела може бити свако лице односно да постојање кривичног дела није одређено својством извршиоца, а уколико извршилац кривичног дела буде одговорно лице у правном лицу или предузетник истом се изриче и мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности. За постојање кривичног дела је довољно да извршилац складишти робу на коју се плаћа порез у просторији која није регистрована за ту намену, да је свестан свога дела и да хоће његово извршење или на то пристаје и да је свестан забрањености свог дела.
Неправилно тумачење наведене одредбе довело је до погрешног закључка првостепеног суда да физичко лице не може бити извршилац предметног кривичног дела већ само одговорно лице у правном лицу или предузетник.
Услед учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, укидање првостепене пресуде се показује обавезним, па се за сада чињенично стање не може прихватити као правилно нити закључак првостепеног суда да у радњама окривљеног нема елемената кривичног дела.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити све недостатке и нејасноће на које му је указано овим решењем, извешће исте а по потреби и друге доказе, након чега ће правилном оценом изведених доказа појединачно и у међусобној вези, моћи да донесе правилну и на закону засновану одлуку.
Са напред наведених разлога, на основу чл. 389 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Милевка Миленковић