Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-11 Кривична дела против живота и тела » - убиство » Kж 1 3141.10 Kривичногo делo - тешко убиство из чл. 114 ст. 1 тач. 1 Кривичног законика (КЗ)
Kж 1 3141.10 Kривичногo делo - тешко убиство из чл. 114 ст. 1 тач. 1 Кривичног законика (КЗ)
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1-3141/10
Дана: 13. августа 2010. год.
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Радослава Петровића, чланова већа, са записничарем Горданом Јовашевић, у кривичном предмету против оптуженог З.Г. из К., због кривичног дела тешко убиство из чл. 114 ст. 1 тач. 1 Кривичног законика (КЗ), одлучујући о жалбама Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и заједничкој жалби бранилаца оптуженог З.Г., адвоката О.Б. и В.В., изјављеним против пресуде Вишег суда у Крагујевцу, 2К-70/10 од 4. 03. 2010. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе чл. 375 Законика о кривичном поступку (ЗКП), у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца Жељка Радибратовића, оптуженог З.Г. и његових бранилаца адвоката О.Б. и В.В., дана 13. августа 2010. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и заједничка жалба бранилаца оптуженог З.Г., а пресуда Вишег суда у Крагујевцу, 2К-70/10 од 4. 03. 2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Крагујевцу, 2К-70/10 донетом 4. 03. 2010. године, а објављеном 5. 03. 2010. године, оптужени З.Г., оглашен је кривим због кривичног дела убиство из чл. 113 КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 10 (десет) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 7. 03. 2009. године, па до упућивања у установу за издржавање казне.
На основу чл. 87 КЗ, према оптуженом З.Г., изречена је мера безбедности одузимање предмета и одузима се једна дрвена мотка дужине 2 м, пречника 4 цм и обима 13 цм, као предмет употребљен за извршење кривичног дела.
Истом пресудом, у смислу одредбе чл. 194 ст. 4 ЗКП, оптужени је ослобођен плаћања паушала и трошкова кривичног поступка, док су оштећени П.П. и М.Д., за остварење свог имовинско-правног захтева упућени на парницу.
Против те пресуде жалбе су изјавили:- Виши јавни тужилац у Крагујевцу, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи у погледу правне оцене дела, одлуке о казни и трошковима кривичног поступка, тако што ће оптуженог огласити кривим за кривично дело тешко убиство из чл. 114 ст. 1 тач. 1 КЗ и изрећи казну затвора у знатно дужем временском трајању и обавезати оптуженог да плати паушал и трошкове кривичног поступка или првостепену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење,
- заједничку жалбу браниоци оптуженог З.Г., адвокати О.Б. и В.В., због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи у делу одлуке о казни и оптуженом изрекне казну затвора у краћем временском трајању, уз захтев да се браниоци и оптужени обавесте о седници већа другостепеног суда, ради присуства истој.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-бр.3424/10 од 11. 05. 2010. године, ставио је предлог да Апелациони суд уважи жалбу Вишег јавног тужиоца и побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, а да се заједничка жалба бранилац оптуженог З.Г., одбије као неоснована.
Апелациони суд је одржао седницу већа у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца Жељка Радибратовића, оптуженог З.Г. и његових бранилаца, адвоката О.Б. и адвоката В.В., на којој је размотрио све списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе чл. 380 ЗКП, па је, по оцени жалбених навода и предлога и предлога Апелационог јавног тужиоца датог у напред цитираном писменом поднеску, нашао:
жалбе су неосноване.
Првостепена пресуда и поступак који је претходио њеном доношењу, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд, као другостепени суд, поводом жалбе у смислу одредбе чл. 380 ст. 1 тач. 1 и 2 ЗКП, увек пази по службеној дужности. У првостепеном поступку није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, на коју се у жалби Вишег јавног тужиоца, указује, а која се огледа у томе што је изрека пресуде противречна разлозима, нема разлоге о одлучним чињеницама, а дати разлози су нејасни и у знатној мери противречни.
Ово с тога, јер Апелациони суд налази а противном наводима у жалби Вишег јавног тужиоца, да је првостепена пресуда јасна и разумљива, иста садржи разлоге о одлучним чињеницама из којих се поуздано закључује како је оптужени З.Г. извршио кривично дело у питању и које је све радње предузео, ради извршења истог, док се из разлога пресуде види који докази потврђују одлучне чињенице о извршењу кривичног дела и како је првостепени суд ценио изведене доказе, а што је све у складу са садржином доказа на којима се заснивају утврђења првостепеног суда, па се предњи наводи жалбе Вишег јавног тужиоца, којим се указује да првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, показују као неосновани.
Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези указујући на повреду кривичног закона, жалбом Вишег јавног тужиоца, оспорава се правилност чињеничних закључака првостепеног суда, у погледу битних чињеница за постојање кривичног дела и кривице за које је оптужени З.Г., оглашен кривим и тврдњи да у радњама овог оптуженог се стичу сва законска обележја кривичног дела тешко убиство из чл. 114 ст. 1 тач. 1 КЗ. С тим у вези, жалбом Виши јавни тужилац истиче да је првостепени суд погрешно ценио налаз и мишљење вештака судске медицине др. М.Т. и извео погрешан закључак да критичном приликом сада пок. Д.П., није трпео тешке и дуготрајне болове, већ краткотрајни бол јаког интезитета, који бол није имао карактер неподношљивости и да патње жртве нису превазилазиле болове и патње које редовно прате лишење живота, а да оптужени при извршењу дела није испољио осећање задовољства у мукама жртве и извео погрешан закључак да лишење живота није извршено на свиреп начин, а да је првостепени суд пропустио да утврди чињеницу да ли је бол јаког интезитета, који је жртва трпела приликом лишења живота, превазилазио идентитет болова односно патњи редовно везаних за лишење живота и потпуно занемарио обим психичких патњи које је оптужени нанео жртви при лишењу живота и да ове околности упућују на закључак да је жртва у конкретном случају трпела тешке болове који превазилазе интезитет болова који редовно прате насилно лишење живота, па је оптужени другог лишио живота на свиреп начин.
По оцени Апелационог суда, изнетим жалбеним наводима не доводи се у сумњу правилност закључка првостепеног суда да је оптужени З.Г., критичном приликом извршио кривично дело убиство из чл. 113 КЗ, а на начин и под околностима ближе описаним у изреци побијане пресуде, будући да је првостепени суд правилном и свеобухватном оценом свих изведених доказа појединачно и у међусобној повезаности као и са одбраном оптуженог, потпуно и правилно утврдио чињенично стање.
Наиме, првостепени суд је дао јасне и потпуне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд о томе зашто није прихватио да је лишење живота извршено на свиреп начин.
У оптужници Вишег јавног тужиоца се не наводе чињенице и околности из којих произилази да је лишење живота извршено на свиреп начин, а првостепени суд је по оцени Апелационог суда, извео правилан закључак налазећи да у конкретном случају лишење живота није извршено на свиреп начин и за такав свој правни закључак у образложењу побијане пресуде дао јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.
По оцени Апелационог суда, правилно првостепени суд при оцени разграничења обичног убиства, од убиства на свиреп начин, полази од оцене објективних околности, које се састоје у тежини проузрокованих мука, патњи и болова жртве и субјективних које се огледају у неосетљивости учиниоца или његовој жељи да жртви задаје муке, патње и болове и осећам задовољства таквим начином лишења живота и изводи правилан закључак да је потребно да буду кумулативно испуњена оба услова и објективни и субјективни да би лишење живота било извршено на свиреп начин.
Према томе, основе за тежу квалификацију не леже само у значају техничког лишења живота, него и у психичком односу учиниоца, који он оваквим начином извршења дела показује. Истина је да је оптужени задао усмрћеном више удараца дрвеном мотком, прво у пределу руке, а затим у пределу главе и да је жртва трпела болове јаког интезитета у веома кратком временском периоду, јер је од трећег ударца мотком усмрћеном је нанета једна од смртоносних повреда, услед које је дошло и до губитка свести код усмрћеног, и да бол од повреда нанетих каснијим ударцима више није осећао па болови нанети усмрћеном нису превазилазили оквир редовних болова с којима је скопчано свако лишење живота.
Осим тога, оно што је у овом у конкретном случају најбитније, воља оптуженог при лишењу живота усмрћеног није била управљена на то, да усмрћеном наноси нарочите муке и болове, нити да жртву мрцвари. Начин задатих удараца у серији без престанка, дакле у континуитету, за врло кратко време и наношење смртне повреде трећим ударцем која доводи до губитка свести усмрћеног, указују да се у конкретном случају не ради о лишењу живота на свиреп начин, већ о обичном лишењу живота.
Према томе, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио све одлучне чињенице, како оне која чине објективна обележја кривичног дела у питању, тако и чињенице и околности које се тичу кривице оптуженог, према извршеном делу и по истом у пресуди дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд.
На тако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је нашао да се у радњама оптуженог З.Г., стичу сва законска обележја бића кривичног дела убиство из чл. 113 КЗ. Следствено томе, неосновани су жалбени наводи Вишег јавног тужиоца, којима се указује да се у конкретном случају у радњама оптуженог стичу сва законска обележја кривичног дела тешко убиство из чл. 114 ст. 1 тач. 1 КЗ. Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом жалби Вишег јавног тужиоца и заједничке жалбе бранилаца оптуженог, Апелациони суд налази да су жалбе и у овом делу неосноване.
Неосновано се жалбом Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу, указује да је приликом одмеравања казне првостепени суд дао превелики значај олакшавајућим околностима и то личним и породичним приликама оптуженог, његовој ранијој неосуђиваности, а да као отежавајућу околност није утврдио и оценио упорност и безобзирност извршењу дела која се огледа у броју задатих удараца жртви, висок степен кривице и побуде, држању оптуженог после учињеног кривичног дела, које се огледа у скривању тела жртве у шипражје и да је након догађаја отишао кући и легао да спава као и старост жртве, као и жалбени наводи бранилаца оптуженог да првостепени суд приликом одмеравања казне није имао у виду допринос жртве, животно доба оптуженог, признање дела и изражено кајање које је оптужени манифестовао поред признања чињеница и покушајем самоубиства.
По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је извршио правилан избор врсте и висине кривичне санкције и кад је применом општих правила одмеравању у смислу одредби чл. 54 КЗ, оптуженом З.Г. од олакшавајуће околности узео у обзир да је признао извршење кривичног дела, изразио кајање због учињеног и покушао да изврши самоубиство, због осећаја кривице, да је критичном приликом поступао у стању смањене урачунљивости, а не битно, да је одрастао без мајке и живео у подруму своје куће, због неспоразума са оцем, његово старосно доба, незапосленост и материјалне прилике. По налажењу Апелационог суда, правилно је поступио првостепени суд када је оптуженог З.Г., због извршења кривичног дела убиство из чл. 113 КЗ, осудио на казну затвора у трајању од 10 година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 7. 03. 2009. године, па надаље, правилно налазећи да ће се овако изреченом казном, у потпуности остварити циљеви специјалне и генералне превенције и постићи општа сврха изрицања кривичних санкција (чл. 4 КЗ) и сврха кажњавања прописана чл. 42 КЗ.
И по мишљењу Апелационог суда казна затвора у трајању од 10 (десет) година оптуженом З.Г. за кривично дело убиство из чл. 113 КЗ, представља адекватну казну, тежини извршеног кривичног дела и степену кривице оптуженог, а имајући у виду да се ни жалбеним наводима Вишег јавног тужиоца и бранилаца оптуженог З.Г., не наводе нове чињенице ни околности које би оправдавале изрицање казне у дужем, односно краћем временском трајању.
Чињеницу да се оштећени придружују кривичном гоњењу је погрешно првостепени суд узео као отежавајућу околност, јер је законско право оштећених да се придруже кривичном гоњењу, на шта се указује жалбом бранилаца оптуженог, по оцени овог суда није таквог значаја да би довела до изрицања казне затвора у краћем временском трајању.
Упорност при извршењу дела и понашање оптуженог након извршеног дела, су чињенице које је првостепени суд ценио кроз држање окривљеног после извршеног кривичног дела, па са овим наводима жалбе Вишег јавног тужиоца не доводи у сумњу правилност одлуке о казни.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о трошковима кривичног поступка, а поводом жалбе Вишег јавног тужиоца, Апелациони суд налази да је жалба и у овом делу неоснована.
Правилно је првостепени суд применио одредбу чл. 194 ст. 4 ЗКП, кад је нашао да би плаћањем паушала и трошкова кривичног поступка била доведена у питање егзистенција оптуженог, са разлога што је оптужени незапослен и нема имовине.
Из наведених разлога, на основу одредбе чл. 388 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Председник већа-судија
Љубинко Ћетеновић с.р.