Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-31 Кривична дела против службене дужности » - злоупотреба службеног положаја (члан 359) » Кж 1 34.10 продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из чл. 359. ст. 3. у вези са ст. 1. и 4. КЗ
Кж 1 34.10 продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из чл. 359. ст. 3. у вези са ст. 1. и 4. КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: Кж.1-34/10
Дана: 22. априла 2010. год.
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Милунке Цветковић, председника већа, Љубинка Ћетеновића и Ружице Ђурђевић, чланова већа, са записничарем Славицом Јовановић, у кривичном предмету окривљене С.М. из Б., због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359. ст. 3. у вези са ст. 1. и 4. Кривичног законика (КЗ), одлучујући о жалбама: Окружног јавног тужиоца у Крушевцу, окривљене и браниоца окривљене, адвоката В.В. из К., изјављеним против пресуде Окружног суда у Крушевцу, К-119/06 од 28. 03. 2008. године, у седници већа одржаној у смислу чл. 375. Законика о кривичном поступку, у присуству окривљене, на дан 22. априла 2010. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УВАЖАВАЊЕМ жалби браниоца окривљене С.М. и окривљене, УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Крушевцу, К-бр.119/06 од 28. 03. 2008. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Окружног суда у Крушевцу К-бр.119/06, донетој на претресу од 26. 03. 2008. године а објаљеној 28. 03. 2008. године, окривљена С.М., оглашена је кривом због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359. ст. 3. у вези са ст. 1. и 4. КЗ и осуђена на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју се урачунава време проведено у притвору почев од 5. 10. 2006. године, па до 28. 03. 2008. године.
Истом пресудом окривљена је обавезана да у корист буџетских средстава суда плати на име трошкова кривичног поступка износ од 34.500,00 динара и на име паушала поступка 15.000,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Применом чл. 206. ст. 1. и 2. ЗКП, оштећени К. Б., "Телекомуникација" Б., "А.с." А., "А."А., "Б.т." В.-Ћ., "И." С. и "Г." Б., упућени су на парницу ради остварења имовинско правног захтева.
Против ове пресуде жалбе су благовремено изјавили:
- Окружни јавни тужилац у Крушевцу, због одлуке о казни, с предлогом да другостепени суд уважи жалбу и првостепену пресуду преиначи, тако што ће окривљеном изрећи казну затвора у дужем временском трајању
- окривљена С.М., без навођења законских разлога, с предлогом да се првостепена пресуда укине
- бранилац окривљене С.М., адвокат В.В., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, с предлогом да другостепени суд уважи жалбу и побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-80/10 од 11. 01. 2010. године, предложио је да се уважи као основана жалба браниоца окривљене и првостепена пресуда укине.
Апелациони суд је одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца и браниоца окривљене, адвоката В.В., на којој је размотрио све списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу чл. 380. ЗКП, па је по оцени навода жалби и мишљења Апелационог јавног тужиоца изнетог у напред цитираном писменом поднеску, нашао:
- да жалбе браниоца окривљене и окривљене, су основане, док је жалба Окружног јавног тужиоца за сада беспредметна.
- да првостепена пресуда и поступак који је претходио њеном доношењу, садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368. ст. 1. тач. 11. ЗКП, на које повреде Апелациони суд као другостепени суд, увек поводом жалби у смислу чл. 380. ст. 1. тач. 1. ЗКП, пази по службеној дужности, а нашта се основано жалбом браниоца окривљене указује, због чега је укидање побијане пресуде било нужно.
Ове повреде по налажењу Апелационог суда, првостепени суд је учинио на тај начин, јер је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима, нема разлоге о појединим одлучним чињеницама, а постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде и садржине записника о главном претресу.
Наиме, ово с тога, што првостепени суд у изреци под тачком 1. пресуде, наводи тачне износе појединачно прибављене имовинске користи од стране окривљене, док истовремено оштећене који су истакли имовинско правне захтеве упућује на парницу ради остварења истих, чиме се доводи у сумњу правилност износа имовинске користи која представља обележје дела, а у образложењу нема разлога због чега се оштећени упућују на парницу, па је изрека пресуде неразумљива, противречна сама са собом и са разлозима пресуде.
У тачки 2. изреке побијане пресуде, првостепени суд наводи да је окривљена искоришћавањем службеног положаја себи прибавила имовинску корист у износу од 369.681,30 динара, и Д.Р., противправну имовинску корист у износу од 335.981,10 динара, док у образложењу пресуде наводи да је све ове радње окривљена извршила искоришћавањем службеног положаја и прекорачењем граница свог службеног овлашћења, што побијану пресуду чини неразумљивом, јер су радње искоришћавање службеног положаја или прекорачења граница службеног овлашћења, алтернативно одређене као радње извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја. Такође у изреци пресуде у овом делу није наведено на који начин је окривљена извршила себи и другом прибављање противправне имовинске користи, што побијану пресуду чини неразумљивом.
Од окривљене и лица којем је прибављена имовинска корист иста побијаном пресудом није одузета, а како нико не може задржати корист прибављању извршењем кривичног дела, то побијана пресуда којом се окривљена оглашава кривом мора да садржи у смислу чл. 356. ст. 1. тач. 5. ЗКП и одлуку о одузимању имовинске користи прибављања извршењем кривичног дела, па изрека првостепене пресуде не садржи све што по закону мора да садржи.
Првостепена пресуда је заснована на исказима правних представника оштећених саслушаних у својству сведока и то: М.Ц. и А.Ц., З.Џ., З.П., М.В., З.М., Н.М. и С.П., а ови сведоци нису непосредно саслушани, нити су њихови искази уз сагласност странака и браниоца окривљене прочитани на главном претресу, пред судом у саставу који је донео првостепену пресуду.
Према чл. 352. ст. 1. ЗКП, пресуда је може заснивати само на доказима који су изведени на главном претресу, па како напред наведени докази нису изведени на претресима почев од 11. 07. 2007. године, па надаље, од када се главни претреси држе у саставу судског већа које је донело првостепену пресуду, то постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде и садржине записника о главном претресу.
Зато је неопходно да у поновном поступку првостепени суд отклони напред наведене битне повреде одредаба кривичног поступка, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и јасно образложену одлуку, при том имајући у виду и остале наводе у жалбама Окружног јавног тужиоца, браниоца окривљене и окривљене.
Са изнетих разлога, а применом чл. 389. ст. 1. ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у решењу.
Председник већа-судија
Милунка Цветковић с.р.