Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-23 Кривична дела против опште сигурности » - изазивање опште опасности » Кж 1 364.10 тешко дело против опште сигурности из чл. 288. ст. 3. у вези са чл. 278. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗ

Кж 1 364.10 тешко дело против опште сигурности из чл. 288. ст. 3. у вези са чл. 278. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗ

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: Кж.1-364/10
Дана: 19. маја 2010. год.
К р а г у ј е в а ц


АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Милунке Цветковић, председника већа, Љубинка Ћетеновића и Ружице Ђурђевић, чланова већа, са записничарем Горданом Јовашевић, у кривичном предмету окривљеног М.Л. из У., због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из чл. 288. ст. 3. у вези са чл. 278. ст. 4. у вези са ст. 1. Кривичног законика (КЗ), одлучујући о жалби Општинског јавног тужиоца у Чачку, изјављеној против пресуде Општинског суда у Чачку, К-258/09 од 28. 09. 2009. године, у седници већа одржаној 19. маја 2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


Поводом жалбе Општинског јавног тужиоца у Чачку, а по службеној дужности УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Чачку К-258/09 од 28. 09. 2009. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Општинског суда у Чачку К-258/09 од 28. 09. 2009. године, окривљени М.Л., оглашен је кривим због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из чл. 288. ст. 3. у вези са чл. 278. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗ, и осуђен на новчану казну у износу од 30.000,00 динара, коју да плати у року од 15 дана по правноснажности пресуде, а уколико казну не плати у остављеном року, иста ће бити замењена у казну затвора, рачунајући сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне, један дан затвора.

Истом пресудом окривљени је обавезан да плати суду на име паушала поступка 2.000,00 динара и на име трошкова кривичног поступка износ од 18.000,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудне наплате, док је оштећени М.В., за остварење имовинскоправног захтева упућен на парницу.

Против ове пресуде жалбу је изјавио Општински јавни тужилац у Чачку, због одлуке о казни, с предлогом да другостепени суд побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеном М.Л., изрећи строжију казну.

Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-276/10 од 27. 01. 2010. године, је предложио да Апелациони суд, уважи жалбу Општинског јавног тужиоца у Чачку и првостепену пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеном М.Л., изрекне строжију казну.

Апелациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио све списе предмета, заједно са побијаном пресудом у смислу чл. 380. ЗКП, па је по оцени навода жалбе и мишљења Апелационог јавног тужиоца изнетог у напред цитираном поднеску, нашао:

- првостепена пресуда и поступак који је претходио њеном доношењу, садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368. ст. 1. тач. 11. ЗКП, на које повреде Апелациони суд као другостепени суд, поводом жалбе увек пази по службеној дужности, у смислу чл. 380. ст. 1. тач. 1. ЗКП.

Ове повреде по налажењу Апелационог суда, првостепени суд је учинио на тај начин, јер је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима, нема разлоге о појединим одлучним чињеницама, а дати су нејасни и међусобно противречни. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале недовољно разјашњене. Због тога се бар за сада не могу прихватити ни чињенични, ни правни закључци првостепеног суда, на којима се ова пресуда заснива, чиме се  правилност примене кривичног закона и одлука о казни не могу испитати, тако да је укидање првостепене пресуде било нужно.

Изрека првостепене пресуде је неразумљива, јер не садржи радњу основног дела из чл. 278. ст. 1. КЗ, а тиме и објективна обележја дела у питању, а првостепени суд је дужан да у пресуди којом се окривљени оглашава кривим према одредби чл. 356. ст. 1. тач. 1. ЗКП, назначи чињенице и околности које чине обележја кривичног дела.

Основни облик кривичног дела из чл. 278. ст. 1. КЗ се састоји у изазивању опасности за живот или тело људи за имовину већег обима пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радио активним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или каквом другом општеопасном радњом или општеопасним средством.

У изреци и образложењу пресуде се уопште не наводи којом од напред наведених радњи је изазвана опасност за живот и тело људи, па конкретно и за оштећеног. Из стања ствари у списима и пресуде произилази да би изазивањем опште опасности за живот и тело људи у конкретном случају могло бити опште опасно средство, или опште опасна радња, али се то не наводи ни у изреци, нити у образложењу пресуде.

У изреци пресуде и у образложењу исте, се наводи да је изазвана опасност за живот и тело радника М.В., у моменту  када је окривљени са багером гусеничаром одговарајуће марке на градилишту подизао постоље стуба расвете, који је био закачен челичним ужетом непознатог порекла и без изјаве о квалитету, а за кашику гране багера, без куке за везивање терета и да је при подизању терета дошло до пуцања сајле и пада бетонског блока на ноге оштећеног и наношења му тешких телесних повреда.

У образложењу  првостепене пресуде, се не дају разлози из којих првостепени суд налази да је на напред наведени начин изазвана опасност за живот и тело људи, па пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама, а дати разлози су нејасни и међусобно противречни.

По налажењу Апелационог суда, да би постојало кривично дело из чл. 278. ст. 1. КЗ, у основном облику, неопходно је да је изазвана опасност за живот индивидуално неодређеног броја лица, односно поједино али индивидуално неодређеног лица, или пак индивидуално одређеног али неограниченог круга лица.  

Из списа предмета бар за сада произилази да је критичном приликом опасност постојала за оштећеног, као конкретно одређено лице, па се доводи у сумњу правилност примене кривичног закона, а првостепени суд у образложењу пресуде није навео чињенице из којих изводи правни закључак да у радњама окривљеног, стоје законска обележја дела за које је оглашен кривим.

Зато је неопходно да у поновном поступку првостепени суд расправи и утврди све одлучне чињенице, о којима је напред било речи, отклони наведене битне повреде одредаба кривичног поступка, након чега ће бити у могућности да оцени да ли у радњама окривљеног стоје обележја овог кривичног дела или евентуално неког другог кривичног дела (тешка телесна повреда из чл. 121. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗ) и донесе правилну и јасно образложену одлуку.

Како је првостепена пресуда укинута због битне повреде одредаба кривичног поступка,  Апелациони суд се није упуштао у испитивање жалбе Општинског јавног тужиоца изјављене на првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији.

Са изнетих разлога, а применом одредбе чл. 389. ст. 1. ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у решењу.

Председник већа-судија
Милунка Цветковић с.р. 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу