Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-19 Кривична дела против имовине » - разбојништво (члан 206) » Kж 1 4056.10 Kривично делo разбојништво у покушају из члана 206 став 2 у вези става 1, у вези чланова 30 и 33 Кривичног законика
Kж 1 4056.10 Kривично делo разбојништво у покушају из члана 206 став 2 у вези става 1, у вези чланова 30 и 33 Кривичног законика
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1.4056/10
Дана: 16.02.2011. год.
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног Ж.Ч., због кривичног дела разбојништво у покушају из члана 206 став 2 у вези става 1, у вези чланова 30 и 33 Кривичног законика, одлучујући о жалби Вишег јавног тужиоца у Чачку, изјављеној против пресуде Вишег суда у Чачку К.број 41/09 од 21.05.2010. године, после одржаног претреса пред Апелационим судом као другостепеним, дана 21.12.2010. године, 18.01 и 16.02.2011. године, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца Слободана Свилкића, окривљеног Ж.Ч. и његовог браниоца по службеној дужности адвоката А.Б.а, у седници већа донео је, а дана 16.02.2011. године, јавно објавио
П Р Е С У Д У
Уважавањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Чачку, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ, пресуда Вишег суда у Чачку К.број 41/09 од 21.05.2010. године, тако да гласи:
Окривљени Ж.Ч., од оца З. и мајке В., рођене Т., рођен у Ч., ... године, сада на издржавању казне затвора од једне године и осам месеци изречене пресудом Окружног суда у Чачку К.број 151/08 од 09.02.2009. године, због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 у вези са чланом 33 КЗ, са осталим личним подацима као у првостепеној пресуди К Р И В Ј Е
Што је дана 11.09.2006. године, око 21.00 сати у Чачку, заједно са тада малолетницима Б.В. и Н.Б., мада је могао да схвати значај свога дела и управља својим поступцима и био свестан да чини забрањену радњу, озбиљном претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног тада малолетног В.Ш., умишљајно покушао да одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи и другом прибави малу имовинску корист, на тај начин што су окривљени и малолетни дошли до куће свог друга С.В. у Чачку у улици, а у близини куће оштећеног, након чега је тада малолетни Б.В. позвао телефоном оштећеног да изађу ради разговора у вези извесне девојке која са оштећеним иде у школу, па су оштећеног сачекали на споредном путу, на неосветљеном простору и кад је исти дошао, окружили га и након краће расправе о нерашчишћеним односима из ранијег периода захтевали да оштећени скине са врата и преда златни ланчић стварне вредности од 10.950,00 динара, да га не би тукли, што је код оштећеног изазвало страх, па је са места догађаја побегао у правцу своје куће, а оптужени потрчали пар корака за њим, али је оштећени и поред тога успео да побегне, због чега започету радњу нису довршили.
Чиме је извршио кривично дело разбојништво у покушају из члана 206 став 4 и 5 у вези са чланом 33 Кривичног законика.
Па му Апелациони суд за извршено кривично дело применом чланова 4 став 2, 22, 33, 64, 65 и 66 КЗ, ИЗРИЧЕ УСЛОВНУ ОСУДУ
Утврђује се казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци и истовремено одређује да се иста неће извршити уколико окривљени за време од 1 (једне) године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Обавезује се окривљени да плати у корист буџетских средстава на има паушала новчани износ од 5.000,00 динара и на име реалних трошкова кривичног поступка износ од 65.000,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Одштетног захтева није било.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Чачку К.број 41/09 од 21.05.2010. године, на основу члана 355 тачка 2 Законика о кривичном поступку, ослобођен је од оптужбе окривљени Ж.Ч., да би радњама ближе описаним у изреци пресуде извршио кривично дело разбојништво у покушају у саизвршилаштву из члана 206 став 2 у вези са ставом 1 у вези чланова 30 и 33 Кривичног законика (КЗ), јер изведеним доказима није доказано да је учинио кривично дело за које је оптужен.
Истом пресудом је одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.
Против напред цитиране пресуде жалбу је благовремено изјавио Виши јавни тужилац у Чачку, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, с предлогом да Апелациони суд као другостепени уважавањем жалбе преиначи првостепену пресуду, тако што ће окривљеног огласити кривим за извршено кривично дело и осудити на казну по закону.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж. 4217/10 од 23.07.2010. године, ставио је предлог да Апелациони суд као другостепени, при одлучивању о жалби Вишег јавног тужиоца одржи претрес и после тога уважавањем жалбе Вишег јавног тужиоца преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног Ж.Ч. огласити кривим због кривичног дела разбојништво у покушају из члана 206 став 2 у вези са ставом 1, у вези члана 30 и 33 КЗ и осуди га по закону.
Апелациони суд, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Ружице Ђурђевић и Катарине Бошковић, чланова већа, је одржао седницу већа дана 10.11.2010. године, у смислу одредбе члана 375 став 4 ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца, на којој је размотрио целокупне списе овог кривичног предмета, заједно са побијаном пресудом, оценио наводе и предлоге изјављених жалби и предлог Апелационог јавног тужиоца изнет у напред цитираном писменом поднеску, па је по завршеној седници већа одлучио да се у овој правној ствари одржи претрес пред овим судом, као другостепеним у смислу одредбе члана 376 став 2 ЗКП, због погрешно утврђеног чињеничног стања, ради поновног извођења одређених доказа или евентуалног извођења нових доказа које предложе странке, или суд одреди по службеној дужности, а и са разлога што предмет не може да се врати првостепеном суду на поновно суђење, пошто је у овој правној ствари пресуда већ једанпут била укидана (члан 385 став 2 ЗКП).
На претресу пред Апелационим судом као другостепеним, одржаним у дане како је то наведено у уводу ове пресуде у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца, након разматрања првостепене пресуде и упознавања са наводима жалбе, изведени су следећи докази: испитан је оштећени В.Ш. у својству сведока, за кога је веће одлучило да се непосредно испита на претресу на предлог окривљеног и његовог браниоца испитани су непосредно на претресу сведоци Б.В. и Н.Б. уз сагласност странака и браниоца окривљеног прочитан је налаз и мишљење вештака С.Г. из К., прочитана је пресуда Окружног суда у Чачку Км.17/03 и извод из казнене евиденције за окривљеног Ж.Ч. Након оцене доказа непосредно изведених и прочитаних на претресу пред другостепеним судом, оцене навода у жалби Вишег јавног тужиоца и предлога странака и речи на претресу, Апелациони суд је нашао:
- да првостепену пресуду, на основу чињеничног стања утврђеног на претресу пред овим судом треба преиначити уважавањем жалбе Вишег јавног тужиоца и окривљеног Ж.Ч. огласити кривим због кривичног дела разбојништво у покушају из члана 206 став 4 и 5 КЗ, у вези са чланом 33 КЗ, а за противправне радње ближе описане у изреци ове пресуде, а по измењеном оптужном акту на претресу пред овим судом.
На овом месту је нужно истаћи да по оцени овог суда, жалбени наводи Вишег јавног тужиоца, који се односе на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП (да пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама, а дати су нејасни и да постоји знатна противречност између оног што се наводи у разлозима пресуде и записника о исказима датим у првостепеном поступку и самих тих записника), у овој процесној ситуацији, када је пред овим судом као другостепеним одржан претрес, на основу напред наведених и изведених доказа утврђено ново чињенично стање, другачије од чињеничног стања из првостепене пресуде, немају значај истакнутих повреда кривично правној процедури. Ово и с тога, јер су по оцени Апелационог суда оне последица погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене закона, због чега су и жалбени наводи због погрешно утврђеног чињеничног стања у првостепеном поступку у побијаној пресуди, с обзиром на нова утврђено чињенично стање за сада без значаја.
По оцени овог суда, између побијане пресуде и изјављене жалбе Вишег јавног тужиоца, нема спора да се кривично правни догађај одиграо 11.09.2006. године, око 21:00 часова у Чачку, у близини дворишта куће С.В., где је оштећени В.Ш., дошао на позив тада малолетног Н.Б. и да су га на месту догађаја, на неосветљеној пешачкој стази сачекали окривљени и тада малолетни Б.В. и Н.Б., да су са оштећеним сва тројица започели расправу у вези ранијих догађаја и понашања оштећеног и да је и сам окривљени Ж.Ч. имао замерки на понашање оштећеног и да је у једном моменту оштећени уплашен наступом окривљеног и малолетних побегао са места догађаја својој кући и догађај пријавио полицији.
У вези истог кривичноправног догађаја против тада малолетних Б.В. и Н.Б., спроведен је поступак пред Окружним судом у Чачку и решењем Км. број 10/07 од 02.04.2007. године и због кривичног дела разбојништво у покушају у саизвршилаштву из члана 206 став 3 у вези са чланом 30 и 33 КЗ изречене им и то: малолетном Б.В. појачан надзор од стране родитеља, а малолетном Н.Б., укор.
Јавни тужилац и сада у жалби и речи на претресу одржаном пред Апелационим судом тврди и понавља да је окривљени у саизвршилаштву са тада малолетним Б.В. и Н.Б. извршио кривично дело разбојништво у покушају из члана 206 став 4 и 5 КЗ у вези са чланом 33 КЗ, а радњама ближе описаним у измењеној оптужби на претресу пред Апелационим судом.
Насупрот тим тврдњама јавног тужиоца, стоје тврдње окривљеног, да нема доказа да је заједно са тада малолетнима извршио критичном приликом кривично дело за које је тужен измењеним оптужним актом и да је првостепени суд правилно утврдио чињенично стање и правилно је оценио изведене доказе, те да је побијана пресуда правилна и законита и да жалбу Вишег јавног тужиоца треба одбити као неосновану, а првостепену пресуду потврдити.
Одлучујући и решавајући о овим супротстављеним тврдњама Апелациони суд је, као другостепени, после одржаног претреса утврдио чињенично стање, као у изреци ове пресуде, а наиме: Окривљени и тада малолетни Б.В. и Н.Б., пошто су живели у истом насељу са оштећеним В.Ш. и са њим се дружили имали су одређене замерке на понашање оштећеног, па су критичном приликом, тада малолетни, се договорили да позову оштећеног да изађе у воћњак недалеко од куће њиховог друга С.В. и пошто су уз пут на кошаркашком игралишту наишли на окривљеног Ж.Ч. и упознали га о својим намерама, исти им се придружио, па су заједно дошли до куће С.В. у Чачку и одатле са фиксног телефона, тада малолетни Н.Б. је позвао оштећеног да изађе, тврдећи да Б.В. жели да с њим нешто разговара у вези своје бивше девојке, а школске другарице оштећеног, па је оштећени дошао пешачком стазом од своје куће, а окривљени са тада малолетницима Б. и В. га сачекао, недалеко од куће С.В., на неосветљеном простору. Кад је оштећени дошао сви тројица, окривљени и тада малолетни су повишеним тоном упозоравали оштећеног на своје понашање и након краће расправе и изјашњења, тада малолетни Б.В. је затражио од оштећеног да скине златан ланчић који је носио око врата да га не би тукли, што је поновио и окривљени Ж.Ч., којом приликом је малолетни Б.В. у рукама држао неки предмет, који је звецкао и одавао утисак репетирања пиштоља, што је код оштећеног изазвало страх, па је са места догађаја потрчао у правцу куће, док су окривљени и тада малолетни Б.В. и Н.Б. потрчали пар корака за њих, али оштећени успео да побегне својој кући. Вештачењем на претресу пред другостепеним судом је утврђено да предметни златни ланчић који је носио оштећени око врата, а који је окривљени тражио да скине и преда да га не би тукли је имао стварну вредност 10.950,00 динара.
У односу на поједине одлучне чињенице, а које су утврђене у првостепеној пресуди и то: у погледу упућених претњи и захтева од стране окривљеног Ж.Ч., да оштећени преда златни ланчић који је носио око врата, по оцени овог суда, основано се жалбом јавног тужиоца оспоравају закључци првостепеног суда, да се из изведених доказа не може закључити да је критичном приликом оштећеном упућена озбиљна претња уз захтев да преда ствар мале вредности. Првостепени суд је побијаном пресудом, по оцени Апелационог суда, извео погрешан закључак да из укупног понашања окривљеног Ж.Ч. и понашања тада малолетних Б.В. и Н.Б., са чијим понашањем се он саглашавао, да упућене претње су представљале шалу, с обзиром на раније познанство, дружење између окривљеног и оштећеног, као и чињеница да оштећени мења свој исказ у толико што није сигуран да је критичном приликом видео код тада малолетног Б.В. пиштољ, како је раније тврдио, већ да је само чуо по звуку метала нешто што га је навело на закључак да се ради о репетирању пиштоља и да је касније из повремених контаката са окривљеним сазнао да је критични догађај само био „шала“ са оштећеним због његовог понашања.
По оцени Апелационог суда из доказа непосредно изведених на претресу пред овим судом и прочитаних, несумњиво произилази из начина на који оштећени позван да дође на место догађаја, упућених претњи и звецкања са металним предметом, да је окривљени заједно са тада малолетнима озбиљном претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног ишао у намери да себи и другом прибави имовинску корист у износу вредности златног ланчића, која имовинска корист је мања од 15.000,00 динара и да су окривљени и малолетници критичном приликом били свесни својих радњи и хтели наступање забрањене последице, с циљем да одузму туђу покретну ствар, у чему нису успели, јер је оштећени након упућених претњи, да ће га тући ако не преда златни ланчић, због страха одлучио да бежи са места догађаја, па су радње окривљеног остале недовршене.
По оцени Апелационог суда, упућена претња од стране окривљеног Ж.Ч. и Б.В. уз звецкање металним предметом, са чиме се окривљени Ж.Ч. сагласио, имајући у виду место и време одигравања критичног догађаја била је квалификована претња – озбиљна и управљена против оштећеног као притежаоца ствари, а и од оштећеног озбиљно схваћена, што је код њега и изазвало страх због чега се и одлучио да остварење претње и предају ствари избегне у чему је и успео. Окривљени, са тада малолетним је поред упућених претњи, трчањем за оштећеним који бежи јасно манифестовао шта је критичном приликом предузетим радњама хтео да оствари.
Правно ценећи напред утврђено чињенично стање на претресу пред другостепеним судом, Апелациони суд је нашао да у радњама окривљеног Ж.Ч. се стичу сва, како објективна, тако и субјективна законска обележја кривичног дела разбојништво у покушају из члана 206 став 4 и 5 у вези са чланом 33 КЗ. Како је Апелациони јавни тужилац овлашћен да на претресу пред другостепеним судом измени оптужбу у корист окривљеног, а што је и учинио заменик Апелационог јавног тужиоца, то је Апелациони суд уважавањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Чачку, преиначио првостепену пресуду и окривљеног Ж.Ч. огласио кривим за противправне радње извршене у време, на начин и месту, како је то описано у изреци ове пресуде.
Урачунљивост окривљеног Ж.Ч. у време критичног догађаја ничим на главном претресу пред првостепеним и на претресу пред другостепеним судом није доведена у сумњу.
Критичном приликом окривљени Ж.Ч. је био свестан предузетих радњи и дело је хтео за своје и знао да је исто забрањено, па је исто у смислу члана 22 КЗ и скривио.
Окривљени Ж.Ч. био је заједно, са тада малолетнима, Б.В. и Н. Б., радње предузимао заједнички са јединством умишљаја, а саглашавао се и са радњама које је предузимао тада малолетни Б.В., па су у смислу члана 33 КЗ поступали као саизвршиоци. Радње окривљеног Ж.Ч. су остале недовршене и у покушају, а одредбом члана 206 став 5 КЗ, је прописано кажњавање и за покушај кривичног дела из члана 206 став 4 КЗ.
Приликом одмеравања врсте и висине кривичне санкције Апелациони суд је у смислу члана 54 КЗ, као олакшавајуће околности на страни окривљеног Ж.Ч. узео његово старосно доба, да у време извршења дела био млађе пунолетно лице, са тек навршених осамнаест година живота, да је незапослен и да оштећени не тражи да се осуђује, а као отажавајућу околност узео његов ранији живот, па је нашао обзиром да је дело остало у покушају и да се ради о лакшем кривичном делу, да није нужна примена казне и да се у оквиру опште сврхе кривичних санкција и условном осудом може остварити сврха кривичних санкција имајући у виду и протек времена од извршења дела па до пресуђења, па је применом чланова 64, 65 и 66 КЗ, окривљеном изрекао условну осуду, тако што је утврдио казну затвора у трајању од шест месеци и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико окривљени за време од једне године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. По оцени Апелационог суда изречена условна осуда је сразмерна тежини учињеног кривичног дела и степену кривице окривљеног, околностима под којима је дело учињено и иста је подобна да оствари своју законом прописану сврху (члан 64 став 2 КЗ) и општу сврху кривичних санкција прописаним чланом 4 став 2 КЗ.
Применом члана 193 став 3 ЗКП, одлучено је о паушалу поступка, а висина паушалног износа је одређена с обзиром на имовно стање окривљеног, сложености и трајању овог поступка.
Окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка применом члана 196 став 1 у вези са чланом 193 ЗКП, а који трошкови су проузроковани вођењем овог поступка, на име нужних издатака исплаћених из предрачунских средстава овог суда, за награду браниоцу по службеној дужности, за приступ на три одржана главна претреса пред Апелационом судом, по 16.250,00 динара и на име разгледања списа ради припремања одбране износ од 16.250,00 динара, што укупно износи 65.000,00 динара.
Одштетног захтева није било.
Из наведених разлога, а на основу одредбе члана 391 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа-судија,
Љубинко Ћетеновић с.р.