Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-31 Кривична дела против службене дужности » - злоупотреба службеног положаја (члан 359) » Кж 1 4670.10 злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из чл. 359 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ
Кж 1 4670.10 злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из чл. 359 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: КЖ.1-4670/10
Дана: 24.09.2010. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ у већу састављеном од судија Оливере Бојовић, председника већа, Милевке Миленковић и Драгише Радисављевића, чланова већа, са записничарем Олгом Јаковљевић, у кривичном предмету окр. З.П. из Б.Б., због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из чл. 359 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ у стицају са продуженим кривичним делом фалсификовање службене исправе у саизвршилаштву из чл. 357 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ и продуженог кривичног дела пореска утаја из чл. 229 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ у вези чл. 61 КЗ и окривљене Б.М. из Б.Б., због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из чл. 359 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ у стицају са продуженим кривичним делом фалсификовање службене исправе из чл. 357 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ, одлучујући по жалби Општинског јавног тужиоца у Бајиној Башти Кт.бр. 93/05 од 18.06.2009.године, изјављеној против пресуде Општинског суда у Бајиној Башти К.бр. 185/2006 од 29.05.2009. године, у седници већа одржаној 24. септембра 2010. године, донео је
П Р Е С У Д У
Поводом жалбе Општинског јавног тужиоца у Бајиној Башти а по службеној дужности ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Бајиној Башти К.бр. 185/2006 од 29.05.2009.године само у погледу правне оцене дела и одлуке о казни, тако што Апелациони суд радње окривљеног З.П. описане у ставу II изреке првостепене пресуде тачка 1, 2 и 3, за које је оглашен кривим, правно оцењује као продужено кривично дело пореска утаја из чл. 229 ст. 2 у вези ст. 1 Кривичног законика у вези чл. 61 ст. 1 Кривичног законика и за исто дело окривљеном задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и новчану казну као споредну у одређеном износу од 100.000,00 (стохиљада) динара коју је дужан да плати у року од 2 (два) месеца по правноснажности пресуде, а у уколико исту не плати у одређеном року суд ће новчану казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, потом за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из чл. 359 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ за које је оглашен кривим изреком првостепене пресуде задржава као правилно утврђену појединачну казну затвора у трајању од 9 (девет) месеци, за продужено кривично дело фалсификовање службене исправе у саизвршилаштву из чл. 357 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ за које је оглашен кривим изреком првостепене пресуде задржава као правилно утврђену појединачну казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, па окривљеном ИЗРИЧЕ УСЛОВНУ ОСУДУ тако што окривљеном З.П. задржава као правилно утврђену јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и истовремено одређује да се иста неће извршити према окривљеном ако окривљени за време од 5 (пет) година не изврши ново кривично дело и НОВЧАНУ КАЗНУ као споредну, тако што задржава као правилно утврђен износ новчане казне од 100.000,00 (стохиљада) динара и одређује да је казну окривљени дужан да плати у року од 2 (два) месеца а уколико исту не плати у одређеном року суд ће новчану казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 (хиљаду) динара казне одредити један дан казне затвора, док се у осталом делу жалба Општинског јавног тужиоца у Бајиној Башти одбија као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом окривљени З.П. и Б.М. су оглашени кривим да су у саизвршилаштву извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из чл. 359 ст. 1 КЗ у стицају са продуженим кривичним делом фалсификовање службене исправе из чл. 357 ст. 1 КЗ све у вези чл. 33 и чл. 61 КЗ а окривљени З.П. и да је извршио кривично дело пореска утаја из чл. 229 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, па су окривљенима најпре утврђене појединачне казне и то окривљеном З.П. за кривично дело из чл. 359 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ казна затвора у трајању од 9 месеци, за кривично дело из чл. 357 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ казну затвора у трајању од 6 месеци, за кривично дело из чл. 229 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ казна затвора у трајању од 1 године и новчана казна у износу од 100.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 2 месеца по правноснажности пресуде а у случају ненаплативости новчане казне новчана казна ће се заменити казном затвора тако што ће се за сваких 1.00.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора. Окривљеној Б.М. за кривично дело из чл. 359 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ утврђена је казна затвора у трајању од 9 месеци а за кривично дело из чл. 357 ст. 1 КЗ у вези чл. 33 и 61 КЗ казна затвора у трајању од 6 месеци, па је окривљенима на основу чл. 60, 65 и 66 КЗ изречена условна осуда тако што окривљеном З.П. утврђена јединствена казна затвора у трајању од 2 године и истовремено одређено да се казна неће извршити ако окривљени за време од 5 година не учини неко ново кривично дело а окривљеној Б.М. је утврђена јединствена казна затвора у трајању од 1 године и истовремено одређено да се казна неће извршити у року од 3 година ако окривљена у том року не учини неко ново кривично дело.
Окривљени су обавезани да плате суду паушал у износу од по 5.000,00 динара и солидарно трошкове кривичног поступка у износу од 15.070,00 динара, све у року од 15 дана од правноснажности пресуде.
Против цитиране пресуде жалбу је изјавио Општински јавни тужилац у Бајиној Башти у односу на окривљеног З.П., због одлуке о кривичној санкцији са предлогом да се преиначи првостепена пресуда тако што ће се окривљеном изрећи казна затвора односно новчана казна која ће бити сразмерна тежини учињених кривичних дела и којом ће се постићи сврха кажњавања.
Окривљени З.П. је поднео и „приговор на жалбу“ који по својој садржини представља одговор на жалбу, без предлога у погледу одлуке првостепеног суда поводом жалбе Општинског јавног тужиоца.
Поднеском од 03.08.2008.године бранилац окривљеног адвокат Д.Ј. из Б.Б., је првостепеном суду доставио пуномоћје за одбрану са захтевом да заједно са окривљеним буде обавештен о седници другостепеног већа како би истој присуствовали, који предлог је поновио и у поднеску од 18.05.2010.године.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу је поднеском Ктж-1834/10 од 09.02.2010. године, предложио да се уважи жалба јавног тужиоца и преиначи првостепена пресуда у односу на окривљеног З.П. у погледу одлуке о кривичној санкцији тако што ће му се изрећи безусловна казна затвора и споредна новчана казна у већем износу.
Апелациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе чл. 376 ЗКП у вези чл. 448 ст. 1 ЗКП, налазећи да присуство окривљеног и његовог браниоца није корисно за разјашњење ствари будући да се суди по одредбама о скраћеном поступку имајући у виду запрећену казну затвора за предметна кривична дела, на којој је размотрио целокупне списе предмета заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу чл. 380 ЗКП, па је након оцене навода у изјављеној жалби и писаном предлогу Апелационог јавног тужиоца, нашао:
- жалба јавног тужиоца је неоснована.
- по службеној дужности, приликом доношења првостепене пресуде у погледу правне оцене дела и одлуке о казни повређен је кривични закон чиме је учињена повреда кривичног закона из чл. 369 тач. 4 и 5 ЗКП.
Првостепена пресуда не садржи нити су у спроведеном поступку учињене битне повреде одредаба кривичног поступка које другостепени суд поводом изјављене жалбе увек испитује по службеној дужности из чл. 380 ЗКП.
На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, како по питању објективних тако и по питању субјективних елемената, које се и не побија изјављеном жалбом, Апелациони суд налази да је првостепени суд погрешно применио кривични закон када је окривљеног З. П. огласио кривим за кривично дело пореска утаја из чл. 229 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ.
Наиме, окривљени З.П. је оглашен кривим за радње извршене током 2003.године, 2004.године и 2005.године, при чему током 2003.године није обрачунао ни уплатио порез по одбитку у укупном износ од 1.176.885,00 динара, током 2004.године није обрачунао ни уплатио порез по одбитку у укупном износу од 2.027.101,00 динара а током 2005.године није обрачунао ни уплатио порез по одбитку у укупном износу од 1.868.302,00 динара, које радње су од стране јавне тужбе квалификоване као продужено кривично дело пореска утаја из чл. 229 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ у вези чл. 61 КЗ, што првостепени суд није прихватио и окривљеног је огласио кривим за кривично дело пореска утаја из чл. 229 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ (при чему је реч о очигледној грешци у куцању, будући да је у изреци наведено „у вези ст. 12 КЗ“).
С обзиром да је одредбом чл. 229 ст. 2 КЗ прописано да овај тежи облик кривичног дела постоји када износ обавезе чије се плаћање избегава прелази милион и петсто хиљада динара, те да је несумњиво утврђено да је у току две пореске године окривљени избегао обавезе које прелазе прописани износ, то је правилном применом кривичног закона окривљеног требало огласити кривим за продужено кривично дело пореска утаја из чл. 229 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ у вези чл. 61 ст. 1 КЗ, будући да је више истих кривичних дела извршио у временској повезаности од страни истог учиниоца која представљају целину због јединственог умишљаја у односу на обрачун и уплату пореза по одбитку, у чији састав улази и основни облик из чл. 229 ст. 1 КЗ имајући у виду износ пореске обавезе за 2003.годину који не прелази износ од милион и петстохиљада динара као квалификаторно обележје из става 2.
Правилном применом одредби о временском важењу кривичног законодавства из чл. 5 КЗ, на окривљеног је правилно примењен Кривични законик који је ступио на снагу после извршења кривичног дела, као блажи по окривљеног од чл. 172 Закона о пореском поступку и пореској администрацији који је важио у време извршења кривичног дела, будући да прописује већи износ пореске обавезе као објективан услов инкриминације, међутим, повређене су опште одредбе Кривичног законика, које регулишу продужено кривично дело, нашта Апелациони суд пази по службеној дужности.
Испитујући одлуку о казни сходно наводима жалбе Општинског јавног тужиоца у Бајиној Башти, Апелациони суд налази да је првостепени суд приликом одлучивања о кривичној санкцији имао у виду све околности од значаја за одмеравање врсте и висине кривичне санкције прописане одредбом чл. 54 КЗ, па је правилно од олакшавајућих околности окривљеном З.П. ценио да је породичан човек и отац двоје деце, протек времена од извршења кривичних дела који се окривљеном не може приписати у кривицу, правилно није ценио као отежавајућу околност да је окривљени раније осуђиван због кривичног дела из чл. 225 ст. 1 КЗ РС с обзиром да није реч о истоврсном кривичном делу а правилно је од отежавајућих околности ценио упорност при извршењу кривичних дела имајући у виду временски континуитет у вршењу радњи кривичних дела и број радњи у саставу продужених кривичних дела. Такође, правилно имајући у виду све олакшавајуће и отежавајуће околности, првостепени суд је правилно окривљеном З.П. најпре утврдио појединачне казне за предметна кривична дела а за кривично дело пореска утаја из чл. 229 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и новчану казну као споредну.
Међутим, приликом одлучивања о јединственој казни применом одредби о стицају првостепени суд је повредио кривични закон будући да није поступио по одредби чл. 60 ст. 1, 2 и 3 Кривичног законика с обзиром да је новчану казну као споредну за кривично дело из чл. 229 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ утврдио само као појединачну а из изреке првостепене пресуде произилази да је применом одредби о стицају првостепени суд пропустио да новчану казну као споредну изрекне уз условну осуду којом је правилно утврђена јединствена казна затвора за сва кривична дела у стицају применом одредби чл. 60 ст. 2 тач. 2 КЗ, а потом одређено да се иста неће извршити под одређеним условима.
С тога је Апелациони суд, по службеној дужности, преиначио првостепену пресуду тако што је применом одредби чл. 60 ст. 1 и ст. 2 тач. 2 и ст. 3 КЗ окривљеном изрекао условну осуду као у изреци, задржавајући као правилно утврђену јединствену казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара као споредну, задржавајући као правилан износ новчане казне од 100.000,00 динара утврђен од стране првостепеног суда и налазећи да је изречена кривична санкција са новчаном казном као споредном, адекватна тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљеног и да је нужна и довољна да би се истом постигла сврха кривичних санкција и сврха условне осуде прописана одредбом чл. 4 и 64 КЗ.
По оцени Апелационог суда, неосновани су наводи жалбе јавног тужиоца да је првостепени суд превелики значај дао олакшавајућим околностима на страни окривљеног и да није довољно водио рачуна о осталим околностима у виду јачине угрожавања заштићеног добра и ранијег живота окривљеног, будући да је првостепени суд за своје уверење приликом избора врсте и висине кривичне санкције дао довољне, јасне и убедљиве разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд и на исте упућује.
Како се жалбом јавног тужиоца не указује на постојање неке нове околности која није била цењена од стране првостепеног суда а која би евентуално довела до строжег кажњавања, већ се само на другачији начин цени околности које је и првостепени суд имао у виду приликом одмеравања врсте и висине кривичне санкције, то Апелациони суд наводе жалбе јавног тужиоца у погледу одлуке о казни цени као неосноване.
С обзиром на напред наведено, поводом жалбе јавног тужиоца а по службеној дужности првостепени суд је преиначио првостепену одлуку у односу на окривљеног З.П. у погледу правне оцене дела и одлуке о казни, док у односу на окривљену Б.М. првостепена пресуда остаје неизмењена и сходно одредби чл. 391 ЗКП и 388 ЗКП одлучио као у изреци.
Председник већа-судија,
Оливера Бојовић с.р.